Jump Force (2019)

Još jedna godina, još jedna anime licencirana igra u režiji Bandai Namco-a. Ovaj put je u pitanju specijalna prilika, jer Weekly Shonen Jump, poznati japanski magazin koji objavljuje manga stripove, puni 50 godina. Za “zlatni“ jubilej BN je pripremio igru koja spaja najpopularnije serijale koje je ovaj magazin objavljivao tokom svih tih godina. Naravno, ovo nije tako nova ideja. Pre pet godina smo imali sličan jubilej, a prvi ovakav crossover se desio još pre 30 godina, kada je za godišnjicu magazina Bandai objavio Famicom Jump: Hero Retsuden. Igra je bila težak prosek i još od tada, gotove sve igre koje su pravljene po poznatim anime i manga serijalima kao da su osuđene da se ne izdižu iz granica mediokriteta i obično su ih igrali samo fanovi serijala. Ipak, ohrabreni kvalitetom Dragon Ball FighterZ i (delimično) Xenoverse igara, koje su pokazale da kada spojiš uspešan serijal sa talentovanim timom developera rezultati ne izostaju, Jump Force smo dočekali sa izvesnom dozom optimizma.

Kada startujete igru, nema menija već ste od samog početka bačeni u mašinu. Njujork je pod opsadom Venom ratnika koje predvodi niko drugi do Friza dok mu se suprotstavljaju udružene snage Gokua, Lufija i Naruta. Friza u svom divljanju po Tajms skveru ubija jednog od civila, za koga se ispostavlja da ste u stvari vi, igrač. Tranks vas ekspresno oživljava preko Umbra kocke i samim tim vas smešta u telo heroja. U tom trenutku igra će od vas tražiti da napravite, imenujete i izaberete klasu. Tu su sve klasične opcije za kreiranje lika, možete da birate pol, visinu, crte lica, frizuru (jer svi znamo da je frizura najvažniji atribut svakog anime lika) i slično. Editor nije preterano bogat, ali je dovoljno dobar da napravite svog unikatnog lika ili gotovo klonirate nekog od poznatih junaka.

Nakon toga spremni ste za svoju prvu borbu koja je ujedno i tutorijal. Gameplay je sličan Xenoverse i Ultimate Ninja Storm igrama, tako da ako ste igrali neku od tih igara, bićete na svome. Tu su tasteri za brži light i sporiji heavy udarac i oni će biti osnova svakog vašeg combo-a. Uz to, imate bacanje, brzo kretanje kojim ćete juriti na protivnika, blok, koji je istovremeno i izbegavanje protivnika, specijalne napade, poseban Awakening mod i taster za asistenciju ili promenu lika. Dobro ste pročitali, jer je ovo u stvari timska borilačka igra. Ipak, neobična karakteristika je to da imate samo jedan health bar za sve likove i kada jedan od njih izgubi, poražen je ceo tim. Ovaj korak je verovatno napravljen radi pojednostavljivanja igre za širu publiku, ali je time izgubljen i bitan taktički faktor ovakvih igara, tako da nije bitno kog lika trenutno koristite i asistencije služe samo da malo produžite postojeći combo.

Nakon prve borbe, teleportujete se u Jump Force bazu gde vam Direktor objašnjava šta se u stvari dešava. Glavni negativac, misteriozni Kejn (kojeg je Akira Torijama dizajnirao specijalno za ovu igru), je nekako teleportovao junake iz raznih Jump univerzuma na našu planetu Zemlju u želji da promeni svetski poredak. Priča je naravno totalno blesava i nebulozna, i tu je samo kao izgovor zašto su se svi ovi likovi našli na istom mestu i međusobno se bore. A tu je većina popularnih junaka shonen žanra iz Dragon Ball, Naruto, One Piece, Bleach, Samurai X, Hunter x Hunter, Yu Yu Hakusho i drugih univerzuma.

Jump Force baza je u stvari veliki hub koji služi umesto menija po kojem ćete se šetati, pričati sa likovima birati misije i slično. Igra ima blage RPG elemente, tako da ćete nakon svake misije dobijati iskustvene poene i zlato kojim ćete kupovati odeću za svog lika, pomoćne skillove ili nove tehnike, poput Kamehame talasa, gumene pesnice, Kenširovog Hyakuretsu Dana i slično. Ako igrate online, moćićete da vidite i druge igrače kako se šetaju bazom, jako slično kao u prošlogodišnjoj DB FighterZ igri.

Na početku birate jedan od tri tima kojem će te da se pridružite, a oni su predvođeni “velikom trojkom”, Gokuom, Narutom i Lufijem. Vaš izbor nema mnogo uticaja na dešavanja jer ćete svakako ići na misije sa raznim članovima sva tri tima. A misije se uglavnom svode na isto: idi na određenu lokaciju, prebi nekoliko Venom ratnika ili junaka koje je zaposeo Kejn putem zle Umbra kocke i regrutujte ih u Jump Force. Tu i tamo će monotoniju razbiti neki od shonen negativaca koji su se naravno udružili sa Kejnom, pa će vam na putu stajati Friza, Cell, Crnobradi, Aizen, Toguro i ostali zlotvori. Uz sve to, kroz bazu vršlja i Lajt Jagami koji sprovodi svoje mahinacije i želi da ponovo dođe do svoje sveske smrti. Razvoja likova gotovo i da nema, što je donekle očekivano jer su svi likovi već ustaljeni u svojim franšizama, ali je tu moglo biti mnogo više momenata međusobne interakcije gde će njihove osobine doći do izražaja, poput duela Zoroa i Kenšina za titulu najboljeg mačevaoca ili Dekuovih kriza sa samopouzdanjem koje Vegeta pokušava da izleči.

U međuvremenu ćete proći kroz jos par tutorijala i tu dolazimo do glavne mane ove igre. U početku smo mislili da su tutorijali prilično siromašni i da vas ne uče nekim naprednijim veštinama, ali kako smo nastavili sa borbama i rešavanjem misija, shvatili smo da naprednih veština zapravo nema. Većinu borbi ćete provesti pritiskajući jedno isto dugme i povremeno izvodeći neku od specijalnih tehnika kada napunite odgovarajuću skalu. Istina, postoji mehanika brzog kretanja i izbegavanja udaraca i kontra napad mehanika koju je igra ovlaš prešla, kao i Awakening mehanika, ali to prosto nije dovoljno. I sve to ne važi samo za vašeg lika, već sve. Svi likovi se kontrolišu na isti način, tako da ako znate kombinacije za jednog lika, znaćete ih za sve. Neki su malo brži ili malo jače udaraju, ali jedina prava razlika su njihove 3-4 specijalne tehnike, koje ćete, opet, spajati na potpuno isti način sa osnovnim udarcima.  Ako ste entuzijasta i ulazite u igru željni da iskusite borilački sistem za isvenom dozom dubine, ostaćete debelo razočarani.

Druga izuzetno iritirajuća mana su učitavanja. Šta god da poželite da uradite u igri, moraćete da prođete kroz najmanje dva, a često i više učitavanja. Želite da odradite misiju? Prvo treba da se učita. Zatim kratka cutscena. Ponovo učitavanje. Stižete na lokaciju sa još jednom cutscenom. Loading ekran. Ako slučajno treba da izaberete dodatnog lika kojeg ćete koristiti za predstojeću borbu? Pogodili ste, još jedan loading ekran. I onda konačno možete da započnete sa borbom. A ako slučajno izgubite borbu, što će se u kasnijim misijama dešavati, moraćete da sačekate još jedno učitavanje. Ako uzmemo u obzir da učitavanja u proseku traju bar 30-ak sekundi i da su borbe relativno kratke, dođemo do računice da ćete više gledati u loading ekrane nego što ćete se boriti, što je za jednu borilačku igru neoprostivo. Posle desetak misija sve počinje da bude jako zamorno, a s obzirom da ovo nije tako kratka igra, kompletan prelazak je prilično frustrirajuće iskustvo.

Da se dotaknemo i tehničke prezentacije. Posebna atracija ove igre bi trebalo da budu lokacije iz stvarnog sveta. Ako ste se ikada pitali kako bi izgledalo da Naruto i Goku odmere snage ispred Trijumfalne kapije u Parizu, ovde ćete to videti. Crnobradi i Friza protiv Lufija pored Golden Gejt mosta u San Francisku? Može. Na papiru, spajanje realističnih lokacija sa likovima koji imaju polurealističnu anime estetiku nije zvučalo dobro, ali na kraju nije ispalo tako loše. Ima tu argumenata za i protiv, nekome će se svideti, a nekome ne, na kraju, vizuelni stil je prilično subjektivna stvar, ali mi mislimo da bar sa te strane razvojni tim nije totalno omanuo. Borbe su, iako mehanički jednostavne, vizuelno spektakularne. Čak i osnovni potezi junaka su verno preneti iz izvornog materijala, a sve kulminira kada izvode njihove specijalne tehnike i tada je na ekranu opšti haos gde se ne zna ko koga udara. Kako likovi primaju udarce, na njima se vide modrice, posekotine, a kasnije čak počinju da ostaju i bez komada odeće. Posebno zanimljiva je već pomenuta Awakening mehanika, koja aktivira super mod svakog lika. Opet, sa mehaničke strane ovaj mod ne menja mnogo, samo unapređuje snagu i brzinu lika, ali vizuelno menja dosta jer likovi bude svoje posebne aure. Ako taj lik u svom serijalu ima neku transformaciju, Awakening mod će je aktivirati. Sajonci će postati Super Sajonci, Naruto aktivira Nine-Tails čakru, Seiya i Shiryu će aktivirati svoj bronzani oklop, a Yusuke će probuditi svoju demonsku transformaciju. Sav taj spektakl ima i svoju cenu tako da će gomila specijalnih efekata u nekim trenucima oboriti framerate.

Na kraju, možemo reći da je nakon skorijih uspeha sa licenciranim igrama Namco Bandai ponovo propustio priliku da napravi nešto više i bar malo izdigne anime igre iz određene niše. Iako čini da borbe izgledaju vrlo atraktivno, sa gameplay strane ne samo da ne pruža ništa novo i zanimljivo, već ide i korak nazad u odnosu na ustaljene igre iz istog žanra.