Humankind (2021)

Strateške igre nikada nisu bile moja jača strana. Često bi mi bile preobimne, prekonfuzne i prosto bi zahtevale previše uloženog vremena. Kao klinac sam ih zanemarivao upravo zbog problema sa prekratkom pažnjom, a danas zbog manjka slobodnog vremena. Međutim, jedan serijal je uspeo i dan danas da mi održi pažnju, a to je naravno Civilization. Da li možete da poverujte da se radi o serijalu koji je star 30 godina? Žao mi je što ovo moram da radim, ali ako se sećate samih početaka kako je sve poteklo, onda moram da uputim čestike svim fosilima koji nas prate. Moj prvi susret sa Civilizacijom je krenuo nešto kasnije, tačnije od trećeg dela. Civilization III je bio prva i jedina strateška igra koju sam u to vreme igrao predano i u kojoj sam zapravo uživao, toliko da su se sati pretvorili u dane. Nažalost, kako vreme prolazi, formula koju nam  Civilization servira već godinama unazad polako postaje bajata što je naročito bilo primteno u 6. nastavku. Imajući to u vidu, ne treba da nas čudi da su sve oči bile uprte u Amplitude studio koji je na Seginim krilima pokušao da unese malo svežine u ovaj 4X (Explore, Expand, Exploit, Exterminate) žanr.

Ne želim da se ova recnzija pretvori u jednostano poređenje između ova dva naslova, ali s obzirom da je Humankind direktno kopirao određene mehanike, ovaj naslov predstavlja odgovor jednoj sili koja je već decenijama dominantna u igračkoj industriji. Ono što verujem da većinu ljudi najviše zanima jeste, kako i na koji način se Humankind razlikuje od Civilizacije te zbog toga smatram da je nemoguće spomenuti jedno bez drugog.

Na samom početku kontolisaćete grupicu jednog plemena iz neolitskog perioda. Kao i u Civilizaciji, igra od vas zahteva da odaberete mesto gde ćete postaviti svoj prvi kamp koji ćete ubrzo pretvoriti u svoj prvi grad. Nakon toga možete da odaberete svoj identitet i tu se nalazi prva ključna razlika. Civilization od vas na samom početku zahteva da odaberete svoje poreklo i sa tom odlukom morate da se nosite do kraja kampanje, dok vam Humankind omogućava da sa svakim prelaskom u novo doba promenite frakciju kojoj pripadate. Tako sam, zabave radi, prvo započeo sa Asircima da bi ih kasnije pretvorio u Rimljane i na kraju konačno, kada sam došao do savremenog doba, u Kineze. Zvuči totalno besmisleno, ali funkcioniše. Donekle… Svaka frakcija ima svoje prednosti i nedostatke. Promenu ćete uočiti i na kozmetičkom planu. Gradovi će promeniti svoj izgled dok će odeća na vašem avataru biti prilagođena vremenu i frakciji kojoj pripadate. Naravno, vaš avatar je ovde proizvoljan i možete ga kreirati po sopstvenom nahođenju za razliku od Civ igara gde za svaku frakciju imate već predefinisanog vladara koji je karakterističan za svaku frakciju. Promene frakcija predstavlja dobro rešenje za igrače koji u toku kampanje žele da promene svoj pristup taktici i odnos sa ostalim narodima.

Nažalost ovde dolazi kraj svim inovacijama koje smo očekivali da će Humankind doneti 4X žanru. Oni koji su upoznati sa mehanikama Civ igara neće imati nikakvih problema da se prilagode Humankindu. Ovo je mač sa dve oštrice. Sa jedne strane imamo solidnu igru u kojoj će svaki ljubitelj Civ igara uživati dok se sa druge strane stiče utisak da je Amplitude studio propustio izvanrednu priliku da udahne novi život ovom žanru. Iz tog razloga Humankind više izgleda kao običan Civilization klon nego kao naslov koji pokušava da uzdrma i preporodi formulu koja je već godinama unazad ostala gotovo nepromenjena.

Ono za šta moram da skinem kapu jesu mape koje su jednostavno prelepe. Često sam uhvatio sebe kako zumiram kameru na određeni grad posmatrajući ulice ili neke od svetskih čuda koje sam vremenom izgradio u njima. Detalja ima na pretek i sve deluje poprilično živahno dok posmatrate ljude koji obavljaju svoje svakodnevne dužnosti.

Za vreme igranja propustio sam da uradim jednu stvar, a to je da zaratim sa drugom frakcijom. Humankind polaže mnogo na menadžmentu vaših gradova i kao takvog vam ne ostavlja previše vremena da se bavite ostalim narodima. Barem ne odmah na početku. Svakom gradu možete dodeliti da li želite da se stanovnici pretežno bave poljoprivredom, naukom ili nekom trećom delatnošću. Izgradnja novih struktura, proširivanje grada, sve ovo se postiže iz jednog jedinog menija i ovo je mesto gde ćete provesti najviše vremena. Način na koji širite i unapređujete teritorije, mogućnost da svoijm izborima oblikujete razvoj vašeg naroda su samo neki od mnogobrojnih mehanika na kojima je možda bačen i preveliki fokus.

Ako pogledam iz ugla simulacije, nema sumnje da bi Humankind vremenom postao klasik. Usudio bih se čak da kažem i SimCity na steroidima. Ali to nije poenta ovog naslova. Poenta je u tome davi predstavljate samo jednu naciju u svetu prepunom drugih frakcija i način na koji stupate u odnos sa njima ostavlja gorak ukus. Interakcija sa ostalim nacijama deluje kao sasvim sporedna stvar i moram da priznam da je daleko inferiornija u odnosu na Civilization. Ono što je frustrirajuće jeste ponašanje AI-a koji je tu samo da vas pozdravi i da produži dalje svojim putem. Iskustvo stupanja u kontakt sa drugim frakcijama je poprilično mlitavo i beživotno. Krivac za ovo je naravno baš novina koju sam spomenuo malopre. Kulturološke promene. Često ćete biti zbunjeni jer nećete biti u mogućnosti da ispratite AI koji će svoju kulturu i pripadnost promeniti više puta nego prosečni japanac svoje čarape u toku dana. Gledajući ovako bezdušan AI, setio sam se velikih svetskih lidera koji su prisutni u Civilization serijalu. Ne samo da su bazirani na poznatim istorijskim ličnostima, već je njihov nametljiv i ponekad nepristojan stav znao da natera igrača da razmisli dva puta pre nego što donese bilo kakvu odluku.

Moram priznati da me je ovo dodatno razočaralo. Ni u jednom trenutku nisam osetio kao da sam postigao nešto veliko i bitno. Mogućnost da stovorite sopstvenu priču je gotovo nepostojeća. Štaviše, osetio sam se kao neka vrsta božanstva u alkoholisanom stanju kome je dosadno i koji želi malo da se poigra sa ljudima. Evo vam danas malo komunizma, a šta, ne svidja vam se? Hoćete da budete sutra Rimljani? Naravno, što da ne. Rimljani koji lete na Mars? Naravno. Kakvu god glupost da napravite, prosto nemate osećaj da ćete vremenom biti kažnjeni zbog iste.

Sve ovo je nažalost dovelo do toga da Humankind ostane zapamćen kao neuspeli pokušaj da se Civilization svrgne sa svog trona. Da budemo iskreni, svako ko je to mislio je bio pomalo nerealan u svojim očekivanjima. Jedino što je Humankind uspeo jeste da me natera da se vratim Civilizaciji iznova i da pokrenem novu kampanju posle nekoliko godina. Ne kažem da je Humankind loš, daleko od toga, ali evidentno je da se radi o inferijornijem naslovu. Doduše, biće zanimljivo videti šta će nam Amplitude studio ponuditi u budućnosti. Ako nauče iz sopstvenih grešaka, ko zna, možda će jednog dana uspeti da smene Civilization, ali iz ovog ugla to sada deluje kao jedna daleka i neizvesna budućnost.