Bus Simulator 21 – Recenzija

Majstore zatvori zadnja vrata!

Bus simulator? U 2021. godini? Zar nije prošao hype sa bespotrebnim simulatorima života kao što su Farming Simulator, Truck Simulator, Bee Simulator, Chair Simulator i Goat Simulator (koji je donekle i bio zabavan) nego su se odlučili da nastavljaju ovaj užasni trend i nakon izdavanja prve igre? Bus Simulator 2021 je nastavak navedenog serijala od strane austrijskog studija Still Alive (što je savršeno opisano ime studija koji izbacuje ovakav horor i dalje imaju pare da prave nastavke igara).

Igra je smeštena u neku utopijsku realnost gde je sve skoro pa super i uživate u vožnji buseva i srećno se vraćate u garažu na kraju dana sa osmehom. Vidi se odmah da je ovo radjeno sa minimumom truda kao da je u pitanju FIFA ili tako neki horor gde samo nalepe novi sticker da je 2021 i izdaju igru. Iako sam pomislio da je igra sama po sebi trošenje prostora na disku, otkrio sam da postoji još jedna gora opcija unutar igre a to je character creation koji izgleda kao da je ukraden iz Simsa. Da stvar bude još zabavnija nećete nikada videti svog lika jer je igra kompletno u first person perspektivi. Na početku birate jedan od tri autobusa (Man, Setra i naravno Mercedes za koji nisu imali herca da napišu da se sklapa u Srbiji) izlazite iz garaže i počinjete neopisivo zabavnu avanturu vozača autobusa u nekoj virtuelnoj zabiti.

Tutorijal će vam pokazati sve stavke zbog kojih morate da prestanete da igrate ovu igru. Glas žene je kao da je u pitanju večni student filozofskog fakulteta koji decenijama se grebe za litar domaće rakije koju je doneo njen novi kolega brucoš Milojko, djak generacije iz Sirogojna. Polušaljivi i pseudo uzbudljivi komentari tipa NISAM RANIJE DOŽIVELA DA PRVI PUT U BUS UDJU PUTNICI, BAŠ JE UZBUDLJIVO, će vam reći sve što je potrebno. Kretanje busa je nerealno loše, komande kasne i sve je nekako traljavo, iskustvo je definitivno gore od čekanja u redu, po kiši, koja je od kiseline, iz nuklearnog reaktora, zarad autograma glumca/glumice iz random popularne sapunice.

Presek stanja dana, popravke, i svi ostali rashodi i prihodi će učini igru još tužnijom i u nadi da ćete u trenutku učitavanja igre zateći crni ekran učitavanja i zapitati se: “šta ja radim sa svojim životom igrajući ovo?” Posebni izazovi u igri su naplata karata. Dobro ste pročitali, imate sposobnost da naplaćujete karte nesrećnim putnicima i da kontrolišete da li su kupili iste tako da ovde dobijate 2 u 1 igru. Bus and Ticket Control simulator (od sada poznatiji kao BaTiC-a simulator) pruža mnoštvo zabavnih i nezaboravnih situacija koje će Vam ostati urezane u pamćenje za života. Neke od posebno izazovnih akcija su:

1. Čekanje na raskrsnici gde je AI na nivou prošečnog balkanca gastarbajtera koji je došao sa rent-a-car automobilom u svoj rodni kraj, i još uvek se muči da razazna slova Ć i Č, ali može da iseče raskrsnicu i uleti na crveno!
2. Spuštanje hidraulike na stranu bližu trotoaru za lakši ulazak putnika! Svi se sećate onih nagnutih buseva gde smo mislili da je otišao amortizer jer se bus iskrivio više od lokalnog pijanca posle akcije domaće brlje daskovače iza podruma pića. Zapravo to je hidraulika koja je u normalnim zemljama dizajnirana da omogući lakši ulaz putnicima bez pripreme za olimpijske igre tj. za skok u vis, ali je neko naš to ili zaboravio da ugasi ili je zabavnije našim vozačima da voze sa nekim izazovom.
3. Nagrade za paljenje indikatora prilikom priključenja u saobraćaj (ovo je posebno važno i trebalo bi da se uvede i u stvaran život pogotovo za vozače Audija i BMW u Beogradu)
4. Upotreba bespotrebnih komandi kao što su ručna kočnica, svetlo na kasi, posebno otvaranje i zatvaranje vrata (pravi vozači imaju samo jedno dugme za sva vrata koja ni ne moraju da se zatvore)
5. Stajanje ispred pešačkog prelaza dok vas dijagonalno zaobilaze pešaci (ovaj deo su barem realno uradili)
6. Parkiranje vozila na stanicu bez zauzimamja dve trake i kompletnog blokiranja saobraćaja.
7. Neočekivano ustajanje sa vozačevog sedišta i nemilosrdna kontrola karata poslušnih putnika.

Jedna od glavnih zamerki je što ne postoje bonus poeni za iznenadno kočenje i lansiranje putnika na šoferku jer nije bus simulator bez toga. Sve gorenavedeno pada u vodu jer nema DLC-a za naše majstore koji bi izgledao 10 puta bolje i počinjao sa: “Probudio sam se u 3 ujutru, žena hrče više nego uobičajeno pa sam spremio najjeftiniju kafu sikterušu kako bih stigao na vreme na smenu jer mi je prva vožnja u 4:20. Ušao sam u bus, odvrnuo najgore narodnjake, stavio jednu slušalicu u uvo i krenuo u pohod osvajanja grada busem. Da bih ispunio kvotu za osećaj nadmoći zatvoriću vrata ispred nosa barem 10 puta danas i ako neko kojim slučajem vidno žuri da stigne negde, zahvatiću svaki semafor koji postoji i ići ispod 20kmh. Obavezno ću raditi bespotrebno prestrojavanje da blokiram dve trake, i iznenadno kočiti da se malo razbude putnici ako ih već nedostatak klime i upaljeno grejanje na 50 stepeni već nisu razbudili.”

Ovo bi bio idealan DLC koji u ovakvoj igri prikazuje totalno regularan dan vozača GSP-a u Beogradu (čast izuzecima) koji bi se smatrao živim paklom za kreatore Bus Simulatora 21, koji u Austriji sede i zabavljaju se praveći svakojake bespotrebne simulatore uz najveću dozu stresa u obliku odabira restorana ili destinacije za luksuzno letovanje.

Kako igra bude napredovala količina izazova će eksponencijalno rasti i ako ste do sada izdržali da čitate ovaj review onda je ova igra definitivno za vas jer očigledno nemate pametnija posla u životu i pomalo vam zavidim.