Hellpoint (2020)

Već mogu da naslutim kakvu je reakciju ova igra izazvala u javnosti u stilu “Evo opet još jednog Souls naslova”. Svidelo se to nekima ili ne, Souls like igre su izrodile ovaj žanr koji po svemu sudeći je tu i da ostane. Dosta se ljudi žalilo na težinu, na tromost pokreta, opskurnu priču kao izraz nesposobnosti developera da iznedre dobar scenario ali kada se malo dublje zagrebe ispod površine bolji naslovi u ovom žanru imaju puno toga da ponude. Ako želim da budem nepristrasan moram reći da igra o kojoj govorimo nekako ne pripada nijednom klasičnom Souls “soju”. Na prvi pogled svi elementi su tu, spora taktička borba, neprijatelji koji su na početku predvidljivi i težinu koja je od samog starta veoma visoka. Naravno neću uračunati i tromo kretanje i neprecizne skokove i sve ostale lepe momente frustracije koje ovakvi naslovi mogu doneti. Iz ove perspektive Souls-like naslove možemo podeliti u dve  grupe. Jedna su igre koje su na dobar način uzele souls formulu i podigle je na viši nivo i naslove koje ne bih pipnuo ni motkom prekrivenom fekalnom materijom. Hellpoint ne može da se svrsta ni u jednu kategoriju od ovih koje sam prethodno naveo. Na početku ovo ostvarenje zaista dobro dočarava intrige na koje se može naleteti tokom kampanje ovog tipa i ubacuje još nekoliko stvari u formulu i tako stvara dobru čorbu koja je na momente gorka.

Ako se pitate šta je ili ko je glavni protagonista, u pitanju je tvorevina arhitekte tj. nadzornog entiteta koji čuva svemirsku stanicu Irid Novo na kojoj se radnja odvija. Nadzorni entitet je star, umoran i poslednji od svoje rase koji ima moć da stvori nov život koji će doneti malo balansa u galaksiji. Tokom kampanje stanica orbitira oko crne rupe koja predstavlja lajt motiv cele igre i dotična kosmička pojava će biti odgovorna za mnoge incidente koji će se dešavati na stanici i zagorčavati vam život. Kao i kod svake igre u ovom žanru, izazov je u centru cele priče i svaki uspeh se bogato nagrađuje. U ovu avanturu nećete ići ni goloruki niti gologlavi tako da budite spremni za veliki izbor oklopa koje ćete moći da koristite u potrebnim okolnostima i oružja koja se dele na hladna, vatrena i magična. Svaki veteran žanra će odmah znati o čemu govorim i ne brinite developeri nisu mnogo odlutali od standardne formule. Zašto osećam da je tu moglo nešto više da se uradi? Umesto estus flaskova imate spriceve za lečenje, umesto bonfire-a imate dimenzione rascepe tj riftove koje možete koristiti za putovanje između oblasti i za levelovanje likova. Standardni kovač za upgrade-ovanje opreme je zamenjen sa radnim stolom koji je veoma jednostavno predstavljen i sve će biti jasno čak i novopridošlicama.

Drugačija estetika garantuje i drugačije neprijatelje od ostatka igara u Souls žanru i dizajn je prilično originalan osim možda par početnih neprijatelja koje ćete imati priliku da sretnete. Dolaze u svim oblicima i veličinama počevši od zombija, nevidljivih eterealnih prikaza do vanzemaljskih zveri koje su moooožda već viđene u nekom obliku ali se savršeno uklapaju u ovaj ambijent. Animacije su dosta dobre i precizne, sa counter – attack potezima, telegrafisanjem i sa response-ovima koje ćete morati da naučite. Najsvetlija strana ovog naslova su neprijatelji i boss fajtovi. Iako moram da kažem da postoji par glupih momenata već kod prvog boss fajta, sve ostalo se može “progutati” ili ignorisati zbog utiska koji Hellpoint ostavlja. Retko kada se desi da osetite kako je loš dizajn igre kriv za vašu smrt nego za to možete samo kriviti sebe i vaš loš osećaj za tajming. Naravno vežbom ćete svaki fajt uspeti da savladate tako da nemajte brige. Zapamtite ovo je indi naslov sa ograničenom količinom resursa za development i svaka im čast šta su uspeli da postignu s’obzirom na veličinu Irid Novo-a. Pošto se kampanja odvija u realnom vremenu, postoje momenti kada crna rupa upadne u neko stanje super nove i zbog toga dolazi do promene težine u nekim oblastima naglo.

U određenim oblastima će se pojaviti neprijatelji koji za tu mapu nisu oubičajeni ili će se povećati broj neprijatelja na koje ste u toj oblasti navikli. Takođe kao poseban bonus imamo black hole hour…ne nije happy hour, to ćemo ostaviti za neko drugo vreme. Za sada Black Hole Hour predstavlja otključavanje oblasti koje do tog momenta nisu bile dostupne. Obratite pažnju na te momente zbog divnog plena koji vas tamo čeka.

Irid Novo se možda na prvi pogled čini zatvorenim ali raznovrsnost oblasti u ovoj stanici je takva da nemate klaustrofobičan osećaj nego da ste u semi – open world svetu u kom možete lako stići sa jednog na drugi kraj ako znate kako. Brza smena eksterijera i enterijera čine okruženje u kome se igra odvija dinamičnim i ne dozvoljavaju igračima da se opuste i da izgube interesovanje. Naravno neizostavni backtracking je tu ali ne boli…obećavam. Uživaćete da prolazite kroz laboratorije, hangare i postrojenja koja su problematično osvetljena i od kojih će vas podilaziti blaga jeza. Atmosfera je isto jedno od oružja Hellpointa i veoma ga dobro koristi. Gomila skrivenih prolaza i posebno dugme za skok će učiniti snalaženje na ovim zamršenim mapama veoma lakšim. Kad poželite da se vratite po svoj teško stečeni XP, budite spremni na dodatno opterećenje a to je vaš duh tj AI kopija vašeg lika sa kompletnom opremom i abbility-jima. On redovno patrolira na ruti koja vas vodi ka XP-ju i moraćete da ga pobedite da biste ga preuzeli. Još jedna prepreka i izvor frustracije za prave ljubitelje.

Sa tehničke strane, Hellpoint ne radi dobro nažalost. Na PS4 konzoli gde sam imao priliku da ga testiram za ovu recenziju, Hellpoint ima dosta frame drop-ova i sličnih problema tehničke prirode koji su me par puta koštali života. Čim uđete u frame sensitive fajt i ako slučajno tokom istog uperite kameru na deo sobe gde ima dosta čestica u vazduhu – fps drastično pada tako da i na to morate misliti. Igra ovako vizuelno slabijeg kvaliteta bi morala da radi na PS4 Pro u 60fps ali šta je tu je. Vreme učitavanja je neobično dugo tako da se nadam da će developeri malo uložiti vremena za patch ali u pitanju je mali tim i verovatno su muku mučili da i ovo izbace na tržište. I da napomenem nešto veooooma čudno, potez koji se zove shield bash nisam uspeo da izvedem uopšte. Iako imam prompt na ekranu nema aktivacije poteza, čak ni naznake animacije. Ne znam o čemu se radi, možda će i to biti popravljeno sa vremenom. Ovakvo indi ostvarenje koje uspešno kombinuje više ideja iz Souls žanra na kreativan način je retka pojava i ne bi trebalo da ga ovakvi problemi sputavaju.