Gotham Knights (2022)

Povratak najvećeg detektiva na svetu je jedno od najturbulentnijih iskustava u skorije vreme iza kulisa gejming industrije. Posle ekstremno uspešnog Arkam serijala, iako je tu bio i Arkham Origins koji je radila dotična ekipa developera iz WB Games Montreal-a, Betmen kao ikona akcionog žanra je počeo polako da zauzima svoje mesto na konzolama tadašnje generacije.

Veliki grad, večna noć, napeta situacija i zlikovci kakve pamtimo su bili nešto što je uvek fanovima donosilo osmeh na lice. Na stranu svi tehnički problemi, Arkham Knight kao zadnji deo trilogije me je oduvao svojom konstrukcijom i građenjem likova što Betmen zaista i zaslužuje. Skoro devet godina je prošlo od poslednje igre koju je WB Games Montreal izbacio a to je gore spomenuti Arkham Origins a to nesto definitivno govori. Sudeći po glasinama imali su dva projekta koji su bili vezani za DC i koji su neslavno završili u kanti.

Prvi projekat je bio Suicide Squad co-op igra koja je trebalo da ima sličnu strukturu kao Gotham Knights, ali nije bio dovoljno impresivan WB glavešinama tako da je sve bilo resetovano. Posle toga barem na papiru nova ideja je delovala solidno. Nova igra sa zamenom protagonista tj. Damian Wayne koji je trebao da obuče plašt svog oca i nastavi njegovo zaveštanje kao Betmen. Iako je Damian edgy klinac sa svojim problemima, Brus je trebao da ga vodi kroz kampanju kao mentor i da od njega napravi ono što bi ga zaista načinilo ikonom borbe protiv zločina. Nažalost tvrda korporativna čizma je i ovde radila tako da je i taj projekat bačen u kantu i dobili smo ovu čudnu mešavinu koja se zove Gotham Knights.

Betmen je mrtav, ŽIVEO Betmen kako bi možda neki rekli što je definitivno šokantan momenat i sjajan opening act za ovakvu igru. Gde se od samog početka sva uspostavljena pravila bacaju kroz prozor i gde imate priliku da vidite kako Brusova improvizovana porodica mora da se snađe posle gubitka tako snažne očinske figure. Malo je projekata koji imaju herca da ovako započnu kampanju i za to developerima moram skinuti kapu.

Betmenova siročad aka Nightwing (Dik Grejson), Red Hood (Džejson Tod), Batgirl (Barbara Gordon) i Robin (Tim Drejk), imaju pred sobom težak zadatak a to je da održe zaveštanje Betmena i da pokažu da Gotam još uvek ima zaštitnike koji su spremni da učine sve. To će se posle pokazati kao veoma težak projekat ali sa vremenom naši omladinci će se snaći i naučiti neke nove trikove koji će od njih “ljude napraviti”. Sva četiri karaktera su igriva tokom kampanje bio to single player ili co-op mod i najinteresantnije je to što ćete moći samo sa još jednim igračem da igrate co-op. Iako deluje kao nebitna stavka, lutanje ulicama Gotama sa prijateljem može biti zabavno pod uslovom da nemate veći broj “prepreka” tehničke i dizajnerske prirode o kojima ću kasnije govoriti.

Zamena likova nažalost nije momentalna kao što je to slučaj u nekim drugim igrama nego morate da se vratite u Belfry koji je inače nova baza operacija. U bazi možete razgovarati sa Alfredom, kraftovati oružja i nove kostime koji donose dodatne bonuse ili opremati svoj Betcikl sa novim kolor šemama kojima bi zavideo svaki slikar na LSD-u. Po pitanju dijaloga, tu i tamo i korisnih informacija dok je ekspozicija karaktera nekada minorna i zamarajuća. Nestao je taj osećaj misterije koji su starije Arkam igre imale. Sve nekako deluje kao igra koja je trebala da bude nešto drugačije. Ne mogu da se otmem tom utisku.

Posle nekoliko sati primetićete da se Gotham Knights zaista oslanja na tzv Belfry petlju iliti tokom dana komunikacija sa saradnicima, gledanje u evidence board, malo ekspozicije i napretka radnje i onda izlazak u Gotamsku noć gde rešavate dve vrste zločina. Nasumične zločine na ulici na koje naletite ili na prethodno smišljene zločine koji za sobom ostavljaju trag dokaza koji morate pratiti. Kada ispratite sve to uz EKSTREMNO uprošćeni detektivski mod, dolazite do konačne destinacije gde morate isprebijati na mrtvo sve protivnike koristeći robotski i blago bagovit combat sistem. Posle toga povratak u toranj do sledeće noći i tako u krug. Zločini sa umišljajem su jedne od najkompleksnijih aktivnosti koji imate u igri ali misterija i napetost koje smo imali prilike da vidimo u prethodnim Arkam igrama su ovde nekako izostavljeni.

Kada se ponovo uhvatite evidence boarda možete videti sve dokaze koje ste skupili i pravac kuda vas dalje vodi priča. Iako na početku deluje zanimljivo primetićete da je iskustvo formulaično da i su iznenađenja ispucana u prvih dva sata igre. Posle toga sve postaje rince and repeat mehanika koja je meni iskreno dosadila veoma brzo. Ispunjavanjem određenih zadataka dobićete pristup novim momentum ability-jima koji su veoma korisni u borbi ili tzv Knighthood nagradama koje vam olakšavaju traversal po krovovima Gotama.

Iako na prvi pogled mapa deluje prostrano, nažalost mapa je prazna i ne dešava se puno stvari kao što je to bio slučaj sa Arkham Knightom. Povremeni susreti sa kriminalcima, poneki komentar dok jurite sa motorom i to je to. Iako je Gotam grad zločina deluje mi da je većina kriminalaca zaglavila kući gledajući neku dobru seriju umesto da se lomataju po hladnim noćnim ulicama.

Motocikl mi je jedno od najvećih razočaranja u ovoj igri. Veoma sporo kretanje čak i po maksimalnoj brzini bez penala kada uradite wheelie i katapultiranje bez ikakvog payoff-a su nešto što ne sme da bude prisutno u ovakvoj igri s obzirom na zaveštanje koje nosi sa sobom. Kada se samo setim katapultiranja iz Betmobila u Arkham Knightu i šta sve možete posle toga da uradite – suze pođu na oči. Sve deluje nedovršeno i prilično nezgrapno.

Kada spomenuh nezgrapnost, tu se definitivno ubraja i čuveni robotski sistem tuče koji očigledno vuče inspiraciju iz prethodnih igara i to je to. Iako na prvi pogled stare Betmen igre imaju “jednostavan” borbeni sistem, tajming je jako bitan tokom borbe sa više protivnika. Ovde imate robotsku verziju borbe iz Spajdermena sa povremenim dovitljivim komentarom i to je to. Nekako se sve svodi na button mashing i tako borba postaje neželjena obaveza a ne zadovoljstvo. Ruku na srce otključaćete vi Momentum poteze ali to nije toliko atraktivno da morate da lutate po mapi da biste ispunili odgovarajuće uslove. Njihova najveća korist je kada se upustite u neku od dugih i ne preterano interesantnih borbi sa bossovima koje želite što pre da završite.

Poslednja stavka koje moram da se dotaknem je RPG komponenta koja je prisutna u igri. Vremenom rešavajući zločine sticaćete iskustvo koje ćete moći da potrošite na otključavanje novih sposobnosti vaših omiljenih likova. Ako uspete da odradite dodatne stavke u misiji – još bolje. Pored toga prisutno je i skupljanje materijala pomoću kojih možete da craftujete nova odela, da radite transmogove i da opremate svoja oružja specijalnim dodatnim moćima.

Na kraju kao mač u srce dolaze i performanse. Svako ko je ovu igru nabavio na konzoli je napravio fatalnu grešku. Ako developeri ne izbace patch koji bi dodao performance mod, svi fanovi na konzolama će morati da trpe zaključanih 30 frejmova što je po meni za ovakve igre fatal error. Da ne zaboravim usporenja ispod 30fps kada se po potrebi učitavaju dodatni sadržaji. Za sada najbolja platforma za igranje je definitivno PC i tu sam imao dosta uspeha čak i sa Geforce 1070 u 2K a koji je po današnjim standardima dosta zastareo. Ovde mora da padne neko performance peglanje ili će Gotham Knights ostati zabeležen kao početak 30fps kuge na konzolama za koju smo mislilii da je davna prošlost.