Ghost Trick: Phantom Detective (2023)

Znate šta je jedna velika ironija kod čovečanstva? Čovek kad ima sve moguće resurse, nema toliko motivacije da napravi nešto novo i kreativno. Međutim, čovek kada ima ograničene ili manjak resursa obično napravi nešto revolucionarno. Ovo je slučaj i sa video igrama, naročito kod Nintenda. Nintendo je, nažalost, poznat po tome da izdaje konzole koje imaju vrlo ograničen hardware. I baš zato, developeri moraju da izmišljaju toplu vodu kako bi njihove igre radile i isticale se na tako slabim konzolama. Jedna od takvih konzola je bila Nintendo DS. E sad, Nintendo DS, nije bila jaka handheld konzola. Zapravo, jedva je bila jača od prethodnog GameBoy Advance-a. Ali, Nintendo DS je zato imao nešto što konkurencija nije: Dva ekrana i touch screen.

Znači, developeri nisu imali jaku konzolu ali eto, imali su taj ekran na dodir i još jedan (običan) ekrana i morali su nešto da smisle. Nekima je išlo bolje od drugih ali jedna kompanija koja je stvarno pravila čuda na Nintendo DS-u bila je Capcom. Capcom se baš igrao na Nintendo DS-u (a još više na 3DS-u koji je sledio) i izdali su dosta svojih eksperimentalnih igara, od kojih su neke postale toliko popularne, da su se pretvorile u serijale. Jedna od ovakvih igara je Ace Attorney serijal. Obična vizuelna novela, sa vrlo malo point-and-click gameplay-a prodavala se ko blesava jer je Capcom napravio šaljive likove, simpatične scenarije i sve to na tako maloj i slaboj ručnoj konzoli.

Igra koje se retko ko seća, iako je dobila dobre kritike, je Ghost Trick: Phantom Detective. Vrlo slična Ace Attorney-u ( s obzirom da je takođe vizuelna novela), Ghost Trick je ostao neprimećen pored serijala sa šašavim advokatom sa bodljikavom kosom. A prava je šteta jer je Ghost Trick: Phantom Detective jedna od najkreativnijih i najunikatnijih igara koju sam ikada igrao.

Pronađite ko vas je ubio

Kad igramo video igre, glavni lik ponekada umre na samom kraju, ali vrlo retko igra počne gde je glavni lik već mrtav. Ghost Trick: Phantom Detective je malo zeznuto definisati. Više od pola igre, vi čitate dijaloge između karaktera dok gledate kako se priča odvija. Ostatak igre, vi skačete sa jednog predmeta u drugi i aktiviramo ih u određeno vreme. Na neki način je zagonetka ali više je tip: Probaj sve dok ne nađeš šta radi. U svakom slučaju je zabavno. Glavni lik umire i glada kako njegov ubica odlazi da ubije još jednu osobu. Ali kako ga gleda ako je već mrtav? Kao što možete da pretpostavite, vi ste duh u ovoj igri. Ali vi ste specijalan duh koji ima super moći. Koristeći ove super moći, na vama je da otkrijete:

• Ko ste bili u životu? (zaboravili ste)
• Ko vas je ubio?
• Zašto su vas ubili?

Sad si mrtva, a sad nisi!

Nakon što se probudite kao duh, vi upoznajete stonu lampu (da, stonu lampu koju je, zbog nekog razloga zaposeo drugi duh) koja vas uči kako da koristite svoje moći. Vi možete da zaposedate predmete, da ih malo pomerate i da skačete iz jednog predmeta u drugi. To su neke osnove duhova sa specijalnim moćima poput vas. Sreća je što ste ubijeni na smetlištu te imate gomilu starudije oko vas koju možete zaposednuti i koristiti da skakućete okolo. Na ovaj način vi možete da se pomerate po okruženju gde prisluškujete vašeg ubicu i pokušavate da spasite ženu… koja je već mrtva.

Ovde dolazimo do druge, i verovatno najinteresantnije, mehanike u ovoj igri: Vraćanje vreme 4 minuta u nazad pre nečije smrt. Ako zaposednete nečiji leš možete da vratite vreme u nazad, tačno 4 minuta pre nečije smrti. Na ovaj način, možete da spasite nečiji život i promenite im sudbinu. I baš ovo je cilj igre. Žena koju spasite (i koju ćete spšavati nekoliko puta tokom igre) zna nešto o vama i vašem ubistvu i u interesu vam je da je održite u životu. Svaki put kada vidite njeno ubijanje/umiranje, vi možete da se vratite u vreme, i koristite moć manipulisanja predmeta kako bi sprečili njenu smrt. I to vam je igra: Malo slušate priču, malo se pomerate kroz predmete i malo sprečavate nečiju smrt.

Iskreno, vrlo je zanimljiva priča i uživao sam dok sam je prelazio.

Halo, ko je? To sam ja, DUH!

Glavni lik ima vremena do sledeće zore da otkrije zašto je ubijen pre nego što napusti ovaj svet. Kako bi otkrili ko je naredio vaše pogubljenje, moraćete da izvidite dalje od smetlišta na kojem ste poginuli. Srećom, ovde dolazimo do poslednje super moći, a to je putovanje kroz telefonske žice. Pošto je u životu glavni lik bio MTS pretplatnik (verovatno je uzeo onaj paket 18 meseci po jedan dinar i onda 4,500 svaki sledeći mesec) on ima mogućnost da putuje iz jednog telefona u drugi. Naime, ako neko od živih koristi fiksni telefon vi možete da otputujete na drugu stranu i odatle skoknete u neki drugi predmet. Na ovaj način vi možete da nastavite sa svojom istragom, dokle god znate lokaciju, odnosno, brojeve telefona.

Do kraja igre, imaćete baš puno lokacija. Neke ćete morati da posećujete nekoliko puta ali nikada nećete morati da lutate, bar ja nisam morao. Dokle god pratite priču, trebalo bi da znate tačno gde da idete i šta da radite. A ako se kojim slučajem izgubite, igra će vam često davati hintove.

Budžet za igru: 1,000 dinara i gajba piva – I baš zato je posebna

Prva stvar koju ćete primetiti kod Ghost Trick: Phantom Detective-a je grafika. Čak i kad je originalno izašla za Nintendo DS, ova igra nije ništa posebno izgledala. I baš zato su se i developeri trudili da naprave nešto stvarno unikatno od ove igre. Na glavnom ekranu, vi gledate kako se odvija događaj. Za razliku od većine vizuelnih novela, karakteri na ekranu se pomeraju dok dijalozi koriste obične profilne slike. Ovde je sve jednostavno napravljeno. Igra je vrlo šarena ali joj fale detalji (čak i u ovoj remasterovanoj verziji).

Ok, i šta nam je sve ostalo? Muzika? Muzika je, zapravo, odlična. Uživao sam dok sam slušao jednostavne ali pamtljive teme. Dok spašavate nečiji život (za vreme onih 4 minuta) čućete vrlo napetu melodiju. Dok istražujete i pronalazite kako da nastavite, čućete zabavnu detektivsku melodiju. Čak je i uvodna špica pamtljiva. Gameplay sam već spomenuo. Igra je vrlo jednostavna ali je zabavna. Uglavnom ćete čitati tekst a kad god dobijete kontrolu, ponekad je dovoljno igrati samo par minuta dok se priča ne nastavi (što znači još čitanja). Ako imate dragu osobu, koja baš ne voli gaming, možda je ovo savršena igra da ih malo upoznate.

Srećom, najbolji adut ove igre su sami dijalozi. Da, nijedan karakter nema glas u igri ali su svi blesavi i pamtljivi. Žena koju redovno spašavate od umiranja Lynne, je vrlo energična i luckasta. Imamo, takođe, izfeminiziranog glavnog detektiva, stereotipičnog negativca i njegove ubice, i naravno psa koji priča.Probajte da čitate dijaloge (i da pozajmljujete glasove karakterima) zajedno sa prijateljem ili bližom osobom i udvostručićete zabavu (garantujem). Jedini karakter koji mi se nije toliko svideo je glavni, Sissel. On je po karakteru najnormalniji lik, ali izgleda kao da je pevač na Evroviziji i baš zato mi je bilo teško da ga ozbiljno shvatim. A što se tiče ove remasterovane verzije, igra svakako lepše izgleda. Developeri su sve što se nekada nalazilo na dva ekrana stavili na jedan. Doduše, slabo šta je izmenjeno. Glavna igra je i dalje u 4:3 razmeru (kao na kockastim ekranima) ali su popunili ostatak ekrana sa UI elementima. Ja sam se iskreno nadao da će za ovu verziju dodati glasovnu glumu, ali nažalost, to se nije desilo.

Malo skupo? Samo malo.

Evo kako stoje stvari. Ghost Trick: Phantom Detective je vrlo zabavna igra koju bih rado preporučio svima koji vole kreativne i unikatne igre koje se oslanjaju na naraciju. Igra se može preći za oko 12 sati i nema mnogo razloga da se opet odigra.

Problem je što igra košta €30, što nije strašno. ALI, kada poredimo ovo sa drugom sličnom Capcomovom igrom, Ace Attorney Trilogy, gde dobijete čak tri cele igre (svaka oko 12 sati) i, po meni, malo zanimljivije priče, teško mi je da preporučim Ghost Trick: Phantom Detective… bar po punoj ceni. Mislim da je €20 savršena cena za ovakvu igru.

Igru na test dobili smo od firme Nintendo preko distributera CD Media