Gears of War: Reloaded (2025)

Ulaskom u novi milenijum ušli smo i u novu generaciju video igara. Kombinacija iskustva koji su razvojni timovi akumulirali tokom decenija susreo se sa evolucijom u hardveru i zlatno doba gejminga konačno je moglo da počne. Tada neopterećeni DEI-em i korporativnim mahinacijama, razvojni timovi i izdavači se nisu libili da ulože neku pristojnu svotu novca u naslov kakav će se gejmerima zaista dopasti. Dakle, ne onom čudaku što je došao iz državne firme pre tri meseca, konstantno sedi u zapećku kancelarije, farba se u roze i samo čekate da vidite druge manje popularne likove kako će da mu se pridruže osnivajući nekakvu čudnu sektu. Ne, za Tihomira Čudaka se nisu pravile mainstream igre davne 2006. godine, nego za likove kao što smo vi i ja.

Mi nismo želeli Dungeon Siege verziju u kojoj vaš Mule nosi 38 slotova vaših neprocesuiranih emocija i trauma iz detinjstva (Khm khm Dragon Age: Veilguard, gledam te preko svojih Versaće naočara!), mi smo želeli Dragon Age gde postoji najbolesnija priča u nekoj RPG igri ikad, o Broodmother-u. Isto tako nismo želeli ni priču o famoznoj Kait Diaz, zoomer girlboss parodiji na Markusa Feniksa, koja se pojavljuje u reboot-u drage nam Gears of War franšize sa zapletom koji niko nije tražio. Originalna triologija redefinisala je pucacine iz trećeg lica. Nezaboravni likovi, sumanuto zarazan gameplay i priča koja je prosta ali savršena u svojoj jednostavnosti obeležili su čitavu jednu generaciju igrača. A onda kreće mračno doba koje traje sve do dana današnjeg. Silni reboot-ovi i remasteri su samo očajnički trzaj industrije, koja je iz “neee, ne možete vi da dobijete to što vi hoćete! Vi morate da volite ono što vam mi kažemo da volite!”, cvilevši promenila pesmu u “paaaaa ok, dobićete to što želite, ali mi smo zaboravili da pravimo dobre igre i priče” istog momenta kada ju je gejming populacija ošajdarila po novčaniku. No da se vratimo malo u nazad.

Sećam se kada sam prvi put igrao originalni Gears of War na Xbox 360. Imao sam utisak da sam otkrio nešto što redefiniše pucačine iz trećeg lica, i istina, posle njega ništa više nije bilo isto. Mnoge igre pokušale su da iskopiraju neki deo ove franšize i ni jedna, bukvalno ni jedna, nije to uspela! Sad, skoro dvadeset godina kasnije, dobijamo Gears of War: Reloaded, i to ne samo na Xbox-u, već i na PlayStation konzolama. I da, osećaj je istovremeno nostalgičan i pomalo čudan. Mislim, srednjoškolska verzija mene, koja je iskeširala poslednji džeparac da bi kupio Xbox 360 konzolu samo zbog te igre, rekla bi “JERES!” Kako pobogu Gears može raditi na PlayStation konzoli? E pa dragi čitaoci, može! I to vrlo lepo!

Za mlađe među vama, Gears of War je originalno delo Epic Games-a, ekipe koja nam je donela Unreal Tournament i kasnije Fortnite. Gears je tada bio njihova zlatna krava – brutalna, inovativna i dizajnirana da pokaže koliko daleko može ići Unreal Engine. Godinama kasnije, Epic se povukao iz franšize i štafetu je preuzeo The Coalition, studio formiran isključivo da nastavi Gears. Nakon četvrtog i famoznog petog dela, postalo im je očigledno da zagrižena Gers publika ne želi da sluša žalopojke Kait Diaz, kao i da joj je priča o Markusovom sinu propalitetu jako odbojna. Zamislite, pa ljudima se neće svideti da sina naslednika od omiljenog lika iz franšize pravite nesposobnjakovićem i idiotom. Iznenađena Pikaču faca! Shodno tome, Reloaded je njihov pokušaj da igru predstave novoj publici i da starim fanovima daju razlog da se ponovo vrate. Spoj originalnog nasleđa i modernog poliranja – ili barem pokušaj.

Pošto se Gears sa ovim izdanjem vraća na početak, moramo i mi. Radnja se dešava na planeti Sera, gde ljudska rasa vodi očajnički rat protiv Locust vojske, grotesknih stvorenja koja su se pojavila iz podzemlja i odlučila da nam pokažu kako izgleda renoviranje grada bazukom i motornom testerom. Marcus Fenix, zatvorenik i ratni veteran, ponovo je u akciji jer COG (Coalition of Ordered Governments) nema koga drugog da pošalje. Njegov eskadron vodi poslednji pokušaj da spasu preostale gradove od potpunog uništenja ljudske rase.

Priča nikad nije bila komplikovana – ovo je klasičan scenario “ljudi protiv čudovišta” koji je funkcionisao od kako postoji moderna zabava. Ipak, Fenix i njegova ekipa imaju dovoljno hemije i međusobnog dobacivanja da ne deluje kao generična akcija. Problem je što Reloaded nije dodao mnogo novog u narativnom smislu. Tačnije, nije dodao apsolutno ništa. Ako ste igrali original, znate tačno šta vas čeka. Ako niste, spremite se za ozbiljnu količinu mišićavih frajera koji rešavaju sve probleme testerisanjem istih na pola. Ova oprobana formula radila je posao za mene pre 20 godina, radi i dan danas!

Na tehničkom nivou, igra je svakako osvežena. 4K rezolucija, stabilnih 60 fps u kampanji (120 fps u multiplejeru) i osvetljenje koje konačno izgleda kao da je izašlo iz 2020-ih, a ne iz ere HD-DVD plejera. Modeli likova su unapređeni, posebno Marcus i General RAAM, koji izgledaju kao da bi vam u stvarnom životu naplatili ulaznicu samo da ih gledate. Takođe moram da pohvalim mod od 120hz, koji radi fenomenalno ukoliko imate monitor ili TV koji podržava ovu funkciju.

Međutim, dizajn nivoa je ostario. Hodnici i arene deluju repetitivno, a u pojedinim trenucima primetite koliko su linearne misije. Da, lepše je nego pre, ali kada se odmaknete od lepote tekstura, shvatite da i dalje igrate igru iz 2006. godine. I to nije nužno loše, ali očekivao sam da će The Coalition ubaciti barem nešto što bi razbilo osećaj déjà vua. Da stvar bude još gora, sa svim dobrim stvarima kopirane su i one loše. Nevidljivi zidovi su i dalje problem, čak i pukotine u terenu predstavljaju problem jer ne možete da pređete preko njih, ni hodanjem ni vaultovanjem. Iz nekog razloga, engine igre ih definiše kao nepremostivu prepreku jer u igri nema skoka – vertikalnog kretanja. Ovako nešto je po meni neprihvatljivo za igru koja je izašla u 2025. godini.

Kad sam se dotakao vaultovanja, Gears je praktično izmislio sistem zaklona iz trećeg lica koji danas svi kopiraju, i Reloaded ostaje veran toj formuli. Krećete se od zaklona do zaklona, pucate po neprijateljima, i čekate pravi trenutak da iskočite i ispraznite šaržer u protivnika. To je i dalje zabavno, pogotovo kada ubacite Lancer testeru u miks – osećaj da raspolovite Locusta ostaje jedno od najviše zadovoljavajućih iskustava u gejmingu.

Active reload sistem je i dalje tu i daje dodatni šmek – ako ste precizni, dobijate bonus u vidu dodatnog damage-a, ako omanete, puška će vam se zaglaviti i reload animacija traje duže. Problem je što se mehanike praktično nisu pomerile od originala. U vreme kada su cover shooteri bili novitet, ovo je bilo revolucionarno. Danas deluje pomalo rigidno i usko. Dodajte tome AI koji i dalje povremeno trči pravo na vas kao da igra na easy modu, i jasno je da je vreme ostavilo trag.

Što se tiče online funkcije, ovde stvari postaju zanimljive. Multiplejer je nekad bio najveći mamac za Gears, i Reloaded ga donosi u punom paketu – 20 mapa, svi modovi i klasične 4v4 borbe. I dalje je brutalan i zabavan, ali i dalje pati od istih problema: balansiranje je klimavo, matchmaking ume da vas ubaci u nefer mečeve, a shotgun metak ponekad odluči da ignoriše zakone fizike. Ako ste stariji igrač kao ja i igrali ste originalni Gears u multiplayer-u, setićete se da je Gnasher shotgun bio toliko prejak da je bio meta. E pa tu se ništa nije promenilo ni dan danas. Klizanje od zaklona do zaklona i raznošenje ljudi pumparom radi isto tako dobro kao i prvog dana. Ako volite old school, ovo će vam prijati. Ako ste navikli na moderni kompetitivni multiplejer, spremite se da budete frustrirani. Nema Horde moda (taj mod je stigao tek u nastavku, koji je po meni samim tim i najbolji Gears ikada), pa se sve svodi na klasične okršaje. I iskreno, posle nekoliko sati, meni je počelo da deluje kao da vrtim isti recept u krug.

Ono što moram da pohvalim jeste zvuk. Svaki rafal, svaki zvrk testere, svaki urlik Locusta zvuči fantastično. Originalni orkestarski skor i dalje diže tenziju, a uz dobro ozvučenje, osećaj je kao da ste usred akcionog filma. Tu nema zamerki – audio je jedan od stubova Gears identiteta i Reloaded to ne menja. Naravno, ne mogu da ne pohvalim originalne glasovne glumce koji se i ovde pojavljuju. Legendarni John DiMaggio svojim hrapavim baritonom je definicija Marcusa Fenixa, ali ni ostali nisu ništa manje legendarni.

E sad, da budem iskren – uživao sam u povratku, ali u isto vreme sam se osećao kao da se družim sa starim ortakom koji i dalje priča iste fore od pre 15 godina. Super je za nostalgičare i one koji prvi put ulaze u serijal, ali meni lično fali malo svežine. Više bih voleo da su uradili remake i zaista zaronili u prepravke svih problema, možda dodajući i malo novih nivoa, nego da su samo ponovo ispeglali Ultimate Edition. Ali dobro, dobili smo ono što smo dobili.

Gears of War: Reloaded je najbolja verzija najstarijeg Gears iskustva. Za nove igrače ovo je šansa da upoznate franšizu koja je oblikovala ceo žanr. Za veterane biće toplo vraćanje u prošlost, sa svim manama koje prošlost nosi. Grafika je osvežena, zvuk je fantastičan, gameplay je i dalje zarazan, ali oseća se da je koncept ostareo. Multiplejer nudi dobru dozu zabave, ali pati od tehničkih problema i manjka inovacija. Ukratko, ovo je solidan remaster/remake/remaster od remakea (ma ne znam više ni sam!), ali ne i obavezna kupovina za svakoga.