Dying Light: The Beast (2025)

Pre nekih 10-ak godina, Techland se setio jedne genijalne ideje, a to je da napravi parkour like first person shooter survival horor igru pod nazivom Dying Light. Igra je tačno unela ono malo spice-a što je trebalo u jako dosadan svet u to vreme. Izuzetno zabavan miks skakutanja po krovovima, provlačenja kroz favele tokom noći, mlataranja raznoraznim pokućstvom i sličnim oružjima da bi se preživelo u gradu koji je krcat zombijima, može se reći da je igra bila itekakva zabava, koja je taman idealno legla za sve ljubitelje ovog žanra obzirom da su već uveliko degustirali Dead Island i donekle slične mehanike igre. Dying Light je vremenom itekako osvojio srca mnogih, sa jako zabavnim mehanikama, jako dobrim close combat bitkama u first personu, kao i gungame koji na kraju igre uopšte nije bio naivan niti loš.

Nakon hita koji svi pamte, Techland je odlučio da uradi klasičan potez i posle sedam godina od originala izda jako lošu i nadasve nakaznu igru koja je nažalost nosila ime Dying Light 2. Ljudi su se ponadali da će dobiti nastavak epohalne avanture iz prvog dela iiiiii… dobili su hladan tuš većeg razočarenja od likova koji su catfished od strane ribe koja slika samo jedan ćošak lica. Krš gluma, close combat bitke BEZ vatrenog oružja jer ih je mrzelo da implementiraju ili ko zna šta (jedino znamo da su nakon godinu kusur dana odlučili da zapravo stave vatrena oružja u igru, ali su tad već izgubili 90% playerbase), su samo neki od problema koji je Dying Light 2 imao i vodio je igru u totalnu provaliju zaborava jer se ljudi još uvek radosno sećaju originala i koliko je ta igra zapravo bila dobra.

Tri godine nakon fijaska zvanog Dying Light 2, neko iz Techlanda je uspeo da ponovo zamaže oči investitorima i nekako izvuče poslednji cent iz njih kako bi se napravila Dying Light The Beast. Naravno, kada imate flop kao što je prethodni nastavak, svaki sledeći takav potez će samo osigurati propast kompanije, stoga se neko iz Techlanda itekako probudio i odlučio da napravi izuzetno dobru i kvalitetnu igru kao što je Dying Light The Beast. Pošto su očigledno želeli da svi zaboravimo Dying Light 2 i sve gluposti koje su nastale tokom navedene igre, Dying Light The Beast se ponovo fokusira na našeg dragog protagonistu iz prvog dela, Kyle Crane-a i njegove avanture.

Nakon što je završen prvi deo igre, Crane-a su jurile razne organizacije kako bi ga koristili kao test subject obzirom da je ipak imun na zombi virus. Nakon dužeg perioda uspeli su da ga savladaju i ulove, nakon čega ga je 13 godina jedna od organizacija maltretirala, eksperimentisala na njemu i provlačila ga kroz veći duševni bol nego kada kesica čipsa pukne naopako pa vam pola duše ostane na podu. Nakon 13 godina agonije Crane uspeva da se isčupa iz kandži “Barona”, tipičnog karaktera koji da je imao belu mačku u svom naručju, ljudi bi očekivali da kaže “Bring me Mr. Bond”. Klinac iz ultra bogate porodice koji ljude gleda kao na stoku i materijal za eksperimentisanje.

Nakon inicijalnog bega, umesto Turske gde je bio prvi deo igre, nalazite se u Švajcarskoj (ne sad Dino Merline) u zabačenom gradu što je bio idealan primer Techlandu da prikaže šta su sve naučili (a i šta nisu) od Dying Light 2 igre. Grafika će vas jednostavno oduvati, mesta su izuzetno detaljno urađena, sa ogromnom preciznošću i pažnjom, da ako u bilo kom momentu stanete da se divite mestu, imaćete itekako šta da vidite. Donekle udarac u zid pri brzini od 300 km/h zvani Dying Light 2 bio je izuzetno koristan za Techland jer su odmah shvatili šta treba da izbegavaju i da što manje igra vuče na taj izgovor od igre.

Prva stvar koja je uklonjena su bespotrebno glupi parkour potezi, koji su ličili na igranje dece u obdaništu gde treba da radite dupli troskok, salto mortale i da onda preko leđa jednog zombija udarite drugog u dropkick stilu da bi mu naneli 30% damage. Takvi idiotizmi su srećno uklonjeni tako da se većinski sve svodi na isto kao prvi deo – udri dok se zombi ne raspadne. Na raspolaganju vam je pregršt oružja, od noževa, mačeta, katana, preko pendreka, lopata, pijuka, sekira, pa sve do potpuno automatskog oružja i eksploziva. Ne postoji vrsta oružja koja će vam faliti iz prvog dela kao što je urađeno u drugom delu. Ukoliko ste dovoljno smeli, skupićete oružja i utrčati u prvu grupu zombija da ih naučite lepom ponašanju. Možda se nećete najbolje provesti, ali opet bitna je namera. Skakutanje po krovovima u parkour stilu je naravno tu i ovaj put je poboljšano u odnosu na prvi deo, ali jedan od problema kod igara kao što je ova je što često nije baš najbolje objašnjeno gde možete da se pentrate, tako da nam se desilo više puta da niotkuda skočimo i zakačimo se za antenu ili neki artifakt na zidu što je bilo više nego zbunjujuće. Još gora opcija je da u toku jurnjave se bacite na neki zid i shvatite da nema gde da se uhvatite, pa ćete skliznuti na pod kao mače kroz oluk.

Ukoliko volite izazove, sve misije možete raditi tokom noći obzirom da igra ima day-night cycle. Uveče izlaze prave nakaze poznatije kao Volatiles, koje će vam uništiti život gore od ludog vikenda sa kreditnom karticom. Ako vas zapaze, kreće chase sekvenca gde će vas nemilosrdno juriti kroz sve moguće prepreke i ako vas uhvate, kroz par udaraca ćete videti Game Over ekran. U slučaju da umrete, gubite experience što je jako dobro rešenje, jer imate itekakav strah da izgubite dragocene exp poene obzirom da za ubistvo jednog zombija dobijate oko 20-30 exp, a smrt vam uzima 750 xp i kako igra napreduje, kazna je sve veća. Smatramo da je ovo više nego dobar potez jer retko kada igre mogu da urade neku vrstu “kazne” u svetu autosave igara gde se samo spawnujete na starom mestu i nikom ništa.

Imate uvek više načina da pristupite borbama, da li će to biti neki ninja stil gde sa lukom i strelom odstranjujete jednog po jednog monstera, da im se prikradate iza leđa i polako eliminišete ili da samo bacite zapanjenu plinsku bocu ili bombu i otkrijete kako izgleda kada ruka ili noga vise sa lampe, automobila ili zida. Survival aspekt je tu u vidu craftovanja oružja, municije, eksploziva i bandage tj. hp itema. Imate tonu materijala koji se mogu skupiti na sve strane, tako da će vas istraživanje itekako nagraditi svaki put.

Novina u igru je i implementacija vozila koja možete koristiti i u stilu Dead Rising, pokositi armije zombija ali nećete mnogo experience dobiti od toga. Takođe, da u cilju da ne bi izlazili iz vozila, ukoliko pretrpe dovoljno štete eksplodiraće, a imate i skalu goriva koja će vas takođe ograničavati. Story mode će vas polako voditi kroz sve opcije koje imate i da unapređujete svog karaktera sa exp poenima. Novina je da je Crane ovaj put zbog silnih eksperimenata postao pola čovek pola neko čudovište koje upada u Beast mode kojim komada sve na šta naiđe na putu (osim Volatiles koji će vas opet raskomadati kao dete lego setove). Jedan od problema na koji smo naišli je da na početku igre nemate kontrolu kada se napuni skala Beast mode-a što je ozbiljna komplikacija jer ako se šunjate i tiho eliminišete karaktera, ako se skala napuni Crane se razdere i pozove sva čudovišta u okolini da se bore sa njim, tako da vam se može totalno uništiti misija i dobiti game over ekran. Kasnije dobijate skill koji omogućuje da kontrolišete Beast mode ali nažalost ova mehanika će verovatno odbiti dosta igrača kada shvate da je na početku igre ovo mnogo veća opasnost od koristi.

Pošto je ovo open world igra, možete zalutati na mesta koja su drastično veći nivo od vas, ali da bi eliminisali bespotrebno umiranje, Techland je odlučio da demorališe ljude od odlaska u te regije jer ne dobijate extra XP poene kada ubijete drastično snažnijeg monstera. Pored ovih problema, naišli smo i na komplikaciju gde zombiji bukvalno imaju “magnet” grab pa ukoliko pokušavate da sa heavy udarcem zakačite zombija, on će se sa skoro metar od vas bukvalno ZALEPITI i uraditi grab animaciju. Isti problem je bio i u DL2 tako da se nadamo da će se uskoro to rešiti.

O zvucima u igri ne treba mnogo reći osim da je generalno kvalitetan, mada ima nekih momenata koji su toliko nelogični da izgleda kao da je Techland pustio lemure da skaču po mikseti. Primer je silent takedown kada lomite vrat zombijima, koji pravi na zvučnicima veću buku nego lančane detonacije eksploziva. Muzika je takođe previše haotična, niotkuda će iskočiti najenergičnija i dramatična muzika dok šetate kroz nacionalni park bez protivnika. Takođe, ukoliko volite izazov i igrate dok je noć u igri, Volatiles će se često stvoriti niotkuda i podsetiti vas kako izgleda Game Over ekran.

Pored toga, vredno je navesti da je uklonjena najgluplja mehanika iz DL2 a to je virus koji vas uveče izjeda i morate da tražite UV svetla da bi se resetovali, tako da osim Volatiles i zombija imate odrešene ruke da radite šta želite. Dying Light The Beast je igra koja je itekako trebala da nosi naziv Dying Light 2, jer je ovo sve što je Techland trebao da uradi umesto da posle 7 godina izbaci onaj tužni flop od igre.