Final Fantasy V: Pixel Remaster (2021)

U poređenju sa ostalim FF naslovima iz SNES ere može se reći da je Final Fantasy V bio, u blagom smislu rečeno, jedno čudno ostvarenje. Pozicija koju zauzima između Final Fantasy IV i Final Fantasy VI deluje kao pozicija u kojoj ne želite ni po koju cenu da se nađete. Sa jedne strane FFIV je većini ljudi bio prvi FF naslov i prvi JRPG ikada, dok sa druge strane imamo FFVI koji predstavlja jedno od najboljih Squareovih ostvarenja ikada.

Final Fantasy V nikada nije imao nameru da ulazi u suštinu likova, pritom vršeći njihovu psihonalaizu niti je želeo da priča priču o malenom skupu pobunjenika protiv moćne imperije. Naprotiv, petica je uvek delovala kao mesto na kome će igrači odmoriti svoju dušu pre nego što zarone u veliko finale koje je Square spremio za kraj SNES ere. Godinama unazad sam odbacivao ovaj naslov bas iz tog razloga jer nije posedovao priču na nivou druga dva spomenuta naslova, niti dobro razvijene likove koje ćete lako zavoleti. Možda je najveći problem bio upravo u tome što “petica” nikada nije doživela tranziciju na pravi način na zapadnom tržištu kao njegov prethodnik tako da je zapad dugi niz godina ostao uskraćen. Barem je to bio slučaj do sada.

Ako je nekom starom Final Fantasy naslovu bio preko potreban “pixel remaster” tretman onda je to definitivno Final Fantasy V. Veliki broj igrača poput mene sada definitivno ima priliku da se vrati korenima i da pruže novu šansu ovom neshvaćenom ostvarenju koje mi, tada kao mlađi igrači, nismo umeli dovoljno da cenimo, a ukoliko pripadate onoj kategoriji JRPG fanatika koji su već uživali u ovom naslovu, onda se spremite da ponovo krenete putem nostalgije.

Doživljaj koji Final Fantasy V Pixel Remaster nudi je potpuno drugačiji u odnosu na ono štio smo ranije imali prilike da vidimo. Naročito na polju vizuelnog aspekta gde svaki detalj i svaka boja u okruženju prosto iskaču sa ekrana. Ne bih želeo da sada ulazim u detalje i da ponaosob opisujem određene regije, ali okruženja kao što su voda, magla, i zelenilo raznih šuma predstavljaju pravi praznik pikselizovanih boja i efekata.

Novi aranžman već poznatih numera koji su krasili ovu igru su samo dodatno obogatili celokupni utisak. Već  je poznato da je ova ekipa odradila poprilično dobar posao kada su prva četiri pixel remastera u pitanju i moram priznati da mi je drago da su nastavili u istom pravcu. Nobuo Uematsu ima i te kako razloga da bude i više nego ponosan sa rezultatom koji su ovi momci postigli. Jedna on poznatijih tema iz Final Fantasy univerzuma je svakako “Battle at the Big Bridge” koja je izvedena u milion različitih verzija, ali nekako ne mogu da se oduprem utisku da ovaj novi aranžman predstavlja pravu stvar i jednu prirodnu evoluciju u odnosu na original.

Ono po čemu je Final Fantzasy V bio poznat jeste unapređeni Job sistem. Menjanje poslvoa kroz ovaj sistem u kom u svakom trenutku svojim likovima možete da dodelite drugačiju ulogu predstavlja revoluciju za svoje vreme. Menjanje uloga je poprilično jednostavno i može se izvršiti iz menija. Svaka uloga poseduje određene sposobnmopsti koje vaš karakter može naučiti tako što se leveluje. Lepota ovog sistema se ogleda u tome što su kombinacije beskrajne i da vas igra tera da joj se nanovo vraćate i da isprobate različite bildove.

Ono što što će većina novih igrača pozdraviti jeste prisustvo autosave funkcije. Autosave je prisutan svakog puta kada pređete iz jedne prostorije u drugu, a takođe možete pristupiti i quick save opciji iz menija ukoliko nemate poverenja u ovu funkciju. Ovo i te kako olakšava prelazak igre.

Već smo spomenuli da je najslabija karika ovog nastavka upravo priča. Kako sam stariji, avanturistički pristup i bezbrižan ton koji igra postavlja ispred mene mi sada mnogo više prijaju nego što je to bio slučaj pre 20 godina. Da li je to zato što je veliki akcenat bačen na sam avanturistički duh ovog naslova ili prisustvo vrlo zrelog humora koji mi je izmamio osmeh na lice u više navrata ostaje pitanje bez odgovora. Final Fantasy V i te kako poseduje dušu. Daleko više nego bilo kloji deo iz NES ere. Bartz će vam ubrzo postati vrlo drag karakter zajedno sa njegovim chocobom Bocom. U pratnji Lenne, Farisa i Galufa ovaj tim je došao ponovo posle ovoliko godina da vam ostane u sećanju za sva vremena, kao što su uradili mnogi drugo pre njh. Međutim… Kada dođete do dela gde je neophodno spasiti svet od opasnosti koja mu preti, priča brzo gubi na šarmu koji je prva polovina igre mukotrpno gradila. Exdeath nema ni približno smisla kao što su imali Golbez, Garland i kasnije Kefka. Na svu sreću Gilgamesh je na neki način uspeo da nadoknadi ove nedostatke koje finalni boss poseduje.

Prelaskom Final Fantasy V Pixel Remastera moram priznati da se bližim kompletiranju svih naslova ovog serijala koji su izašli do sada (izuzimajući Final Fantasy XIV). I dalje ostaje otvoreno pitanje zbog čega nisam ranije pružio priliku ovom old school turn-based remek delu, ali biću pošten i krivicu ću svaliti na moju dečačku nezrelost. Ono što moram priznati jeste da mi je drago da smo dobili ovo pikselizovanmo reizdanje i da Final Fantasy V predstavlja možda i najpodcenjenije Squareovo ostvarenje. Ako ste kao i ja odrasli uz JRPG, a pri tom propustili čari “petice”, sada je idealno vreme da joj pružite novu šansu, baš onako kao što joj je Square udahnuo novi život.