Far Cry 4 (2014)

Da li vam se ikada desilo da odigrate savršenu fudbalsku utakmicu, savršen košarkaški meč ili uradite posao baš onako kako ste zamislili? Da li ste kasnije pokušali da rekreirate uslove i napravljene korake, kako bi još jednom osetili taj užitak? Možda ste se ipak zadovoljili nečim približno kvalitetnim? Kada je razvoj igara u pitanju, retko koja kompanija uspe da napravi proizvod koji obara sa nogu u svakom pogledu. Više puta. Far Cry franšiza je postavila velike standarde još sa prvim delom igre. Drugi deo je malo posustao, drugi razvojni tim, druga ideja nisu bili ono što se očekivalo. Međutim, već treći deo igre služio je kao primer odlične sandbox fps igre, ponos i dika mašinerije zvane Ubisoft. Skoro savršen produkt, igra čiji je svaki aspekt odličan, gledano iz ugla kupca, kao i iz ugla programera. Da li je teško je ponoviti takav uspeh? Pa, i ne toliko ako ćete napraviti praktičnu kopiju sa minimalnim izmenama.

Četvrti deo slavne Far Cry franšize je napokon ugledao svetlost dana. Igra koja je mesecima pre izlaska imala za zadatak da ispuni jako visoke standarde koje je nametnuo prethodni deo. Far Cry 4 je, po konceptu, mehanici i gameplay elementima preslikan naslov koji smo igrali pre dve godine. U čemu je onda draž i šta je onda tako dobro u svemu tome, ako je praktično (skoro) sve isto? Odgovor leži u onom “kada nešto funkcioniše kako valja, ne treba ga menjati”, tu su kampovi, tu je lov, tu je šunjanje, tu je novi urnebesno psihotični negativac, i sve to na Himalajskom vencu koji sa nextgen grafikom izgleda fenomenalno.

Kao što smo pomenuli, posle tropskog arhipelaga, igra nas baca u fiktivnu zemlju Kyrat, koja neodoljivo podseća na Kašmir, kao i na samu Indiju, a sve to upotpunjuju nezaobilazni Himalaji gde ćete imati poslebnu ekskurziju. Vi ste tu, kao i u prošlom delu, turista. Ovog puta vas je obećanje nateralo da se vratite u domovinu vaše pokojne majke, kako bi ostavili njen pepeo na porodičnom groblju. Na samom ulasku u Kyrat dočekuje vas armija diktatora Pagana Mina, koga ćete vrlo brzo i lično upoznati. Za razliku od većine, Pagan Min se ne uklapa u šablon zlikovaca. Pasivno agresivan (nekada i previše) sa jako lepim izgovorom i ličnim pogledom na situaciju u razorenom Kyratu, neslaganju naroda i armije, ulepšavaće vam sate u samoj igri. Nažalost za razliku od prethodnika, ovde vam, makar “fizički” glavni negativac neće praviti toliko društvo. Više ćete se družiti preko radio stanice u samoj igri. Nakon malog upoznavanja sa Pagan Minom i ne tako malog skretanja sa vašeg originalnog puta, misteriozno otkrivate da ste jako vešti sa oružjem i da imate neverovatno dobar instinkt za preživljavanjem. U tom trenutku samopoznanja počinje i prava avantura u predivnom Kyratu.

Ovog puta, reljef se izdvaja po vertikalnosti. Nailazićete na visoke vrhove do kojih ćete dospevati na različite načine, bilo gedžetima ili ultra lakim helikopterom. Međutim, koliko to zanimljivo zvučalo, nekada može biti frustrirajuće jer samo mali trenutak nepažnje može dovesti do pada sa litice ili kozje staze, a onda sve ispočetka do željene destinacije. S druge strane, raznolikost okoline je upravo ono šta krasi ovu igru. Pored vertikalnih predela imate i doline, reke, mnogobrojna napuštena sela, opasne šume, utvrđenja koja morate osloboditi. Ovog puta pored običnih utvrđenja koja ste mogli oslobađati i u prethodnom delu, novinu čine tvrđave za čije oslobađanje vam je potrebno mnogo strpljenja i planiranja pre nego što se upustite u akciju. Kao i do sada, tokom igranja ćete se susresti sa mnogim zanimljivim karakterima od kojih ćete dobijati misije, koji će vam približiti sliku o realnosti u Kyratu, kako ljudi žive, koji im je cilj i zašto rade to što rade. Sama konstrukcija misija je ista kao u prethodnom delu. Kada iscrpite sve moguće zadatke u jednom delu mape, morate nastaviti sa istraživanjem ili otići do određenog mesta, upoznati novog bizarnog karaktera i uraditi par stvari da bi zadobili poverenje i došli do potrebne informacije.

Na početku igre raspolažete sa minimalnom količinom opreme. Da bi nadogradili vašu opremu potrebno je da lovite životinje radi sakupljanja materijala. Sa svakom ulovljenom životinjom dobijate krzno ili kožu koja vam je potrebna da napravite određeni element inventara. Tako možete imati veći novčanik, nositi više tipova oružja odjednom, više injekcija za lečenje i slično, uostalom kao i u FC3. I sistem veština, ali za razliku od prethodnika, gde su bile tri osnovne kolone razvoja, sada je taj broj umanjen za jedan. I dalje će vam razne veštine pomagati da lakše preživite surovi Kyrat. Pored toga, sistem pravljenja injekcija za lečenje, lov ili preživljavanje je dosta uprošćeno, i zahteva da samo pokupite adekvatnu biljku, čime se dinamika igre održava. Arsenal se ne razlikuje preterano od prethodnih delova. I dalje je tu nezaobilazni luk i strela za iskusne lovce i survivore. Zbog razlike flore i faune, prisutne su nove i drugačije životinje, ali neke koje su bile aktuelne u FC3 sada imaju repriznu ulogu.

Tokom vaše male ekskurzije u Kyratu, nailazićete na Karma Events. To su sitne misije koji se nasumično događaju i rešavanjem istih dobijate karma poene. Kako vaša karma raste kod žitelja Kyrata tako dobijate mogućnost da pozovete plaćenike da se bore uz vas na određenim misijama i druge bonuse.

Ipak, neke životinje pokušavaju da otmu show. Ovog puta su vam na raspolaganju i slonovi koje možete uzjahati i gaziti po protivnicima ili ih možete samo isprovocirati jednim metkom ili strelom u zadnjicu, kada oni kreću u rušenje svega pred sobom. Orlovi su pravi grabljivci, tako da ćete se susretati sa ljudima koji baš imaju problema sa njima, napadaju ih u svakodnevnim aktivnostima, kradu stoku, a nekada se obruše i na vas!

Još jedna značajna novina u ovom delu je mogućnost kooperativnog igranja. Nekako je to već postalo normalno da svaka nova igra sadrži ovaj mod. Nažalost, prelazak kampanje u coop modu nije podržan. U ovom režimu moguće je samo lutanje Kyratom, završavanje sporednih misija, lov, oslobađanje utvrđenja i slične stranputične aktivnosti. Autori su verovatno imali na umu da pomenute aktivnosti vremenom lako mogu dosaditi igraču, pa su implementirali kooperativu, jer uvek je zanimljivije oslobađati utvrđenje sa prijateljem. Igrači na PlayStation 4 konzoli su u prednosti jer sa svakom igrom dobijaju takozvanih “deset ključeva Kyrata”. Jedan ključ možete poslati vašem prijatelju sa friend liste i on će moći da vam se pridruži u avanturi, iako ne poseduje igru! Ipak i pored toga, sav učinak prijatelja se pamti na njegovom profilu, te kada nabavi igru, može nastavidi odakle je stao. Za kooperativni režim na ostalim platformama potrebno je ipak da oba igrača poseduju svoju kopiju igre.

Far Cry 4 je jedna od onih igara koje će vam pojesti dosta slobodnog vremena, a da to i ne primetite. Ubisoft se ove godine vodio svojom opštepoznatom politikom koju praktikuje kroz nekoliko svojih franšiza. Ukoliko je nešto dobro, najbolje je ne menjati dobitnu formulu, već samo upotpuniti recept za ono šta igrači, možemo slobodno reći, već obožavaju. Grafički igra je toliko unapređena da dve godine kasnije možemo ponovo reći da “ova igra prelepo izgleda!”. Sve je dodatno utegnuto, a Dunia Engine koji nas prati još od Far Cry 2 je doveden do savršenstva.