Fairy Tail (2020)

Fairy Tail, igra zasnovana na anime i manga serijalu, od Gusta i Koei Tecma, konačno stiže i na zapad. Nakon nebrojeno igara koje nikada nisu otišle dalje od Japana, fanovi sad mogu da probaju kao svoje omiljene članovi Fairy Tail gilde i idu na avanture kako bi pobedili zla čudovišta i stekli slavu. Za one koji nisu upoznati sa franšizom, početak igre može biti jako konfuzan. Igra prati kraj originalne priče, gde Fairy Tail članovi moraju da pobede zlikovca Hades-a. Ova borba može se posmatrati kao uvod u gejmplej igre. Ukoliko igrač nije prethodno upoznat sa komandama, lako se može desiti da se izgubi u svemu što se dešava, ali fanovi mange i anime serijala sigurno će se super provesti, jer je jedna od prvih tuča sasvim lepo prezentovana. Ipak, dobro bi došao neki video sažetak ili uvodni slajd za ljude koji nisu upoznati sa franšizom.

Nakon ove sekcije, igrač startuje u gradu po imenu Magnolia, jednom od dva velika haba igre i saznaje da je Fairy Tail gilda nestala na sedam godina, te su je ljudi zaboravili i samim tim joj je popularnost opala. Ali kao da to nije dovoljno, sedište je pokrivene prašinom, a riznica prazna. Na igraču je da uzima kvestove kako bi pomogao ljudima kako u gradu, tako i u svetu i svima dokaže da je Fairy Tal jači nego ikada.

Dve glavne priče iz mange provlače se kroz igru – “Grand Magic Games” i “Tataros”. Endgame je takođe sastavni deo igre nakon završetka epiloga, gde svaki lik može da se leveluje do maksimuma bori protiv još moćnijih protivnka, ali i da nađe specijalne kvestove. Sama priča se raspreda tokom glasovnih i pisanih dijaloga, mnogo sinematika i ponekog slajdšoua. Radnja je poprilično uverljiva i često se stiče utisak da gledate anime. Dosuše, stvari se postavljaju na takav način da morate biti upoznati sa pričom i tada može doći do nekog mimoilaženja, ali ne do te tačke da se potpuno izgubite u priči.

Suština igre odvija se oko kvestova. Kada se vratite u grad, startujete sa D kvestovima i uzlaznom putanjom idete do S kvestova. Kratke misije mogu se naći u gradovima ili u nekoliko manjih oblasti koje možete posećivati iznova i gde u velikom broju slučajeva ubijate određene tipove čudovišta, skupljate posebne iteme ili se možete raspitati za neke od njih po gradu. Postane monotono posle nekog vremena, ali dužina trajanja većine misija je smisleno do te mere da ne bude opterećujuće. Najveći motivator gejmpleja je borba. Potezni kombat je osmišljen kako dolikuje jednom JRPG ostvarenju.

Ipak, ubačen je i 3×3 grid za neprijatelje i ne samo da ih kačite sa efektims, već možete i da određujete njihovu poziciju na mapi. Normalni napadi jedva da se i koriste, s obzirom da su svi članovi Fairy Tail ekipe neka vrsta čarobnjaka sa pozamašnim MP zalihama za bacanje raznih magija. Kasnije u igri možete ojačati celu svoju družinu, kao i da pravite vezane napade za bolji efekat. Sama borba ne traje duže nego što bi trebalo i lepo je osmišljena. Sve napade prati dobra animacija i imate osećaj kao da gledate anime.

Zabavne borbe i brzinski kvestovi hrane gejmplej loop cele igre. Kada ne pratite glavnu peiču, loop vas nagrađuje gde god stigne. Počinje tako što, na primer, imate zadatak da levelujete svoju gildu kompletiranjem određenog broja kvestova, levelovanjem likova, ulepšavanjem sedišta zarad pasivnijih statova poput HP-a, napada ili pasivnih poena za nebrojeno članova gilde koji ne idu na misije ili dobijaju bafove. Članovi koji zajedno idu na misije takođe otključavaju specijalne scene koje potom omogućuju dalje napredovanje, što se takođe može upotpuniti poenima koje se skupe od kvestova i ubijanja čudovišta, što dalje otvara nove sposobnosti, lančane napade ili nekim likovima daje pasivne skilove. Ima toga za izvoz, ali najuzbudljiviji deo je kad se vratite posle misije i uvek možete da nađete nekoga da levelujete ili obavite razgovor za specijalnu scenu.

Sa tehničke strane igra ima pokoji bag, barem na Switchu. Najveći minus je frejmrejt. Lepše rečeno, nikad nije došlo do tačke gde je postalo neigrivo, ali posebno u delovima gde ima puno NPCjeva, frejmrejt je osetno opao. Sveopšti utisak je da je igra dosta štucala na Switchu. Tokom prvobitnog obrtanja igre može se zadesiti par apdejtova, ali ne može se sa velikom sigurnošću navesti neka primetna razlika u odnosu na pre. Još jedno zapažanje vezano je za varijacije u teksturama. Na momente je delovalo kao da se teksture nisu učitale kako treba i izgledale su mutno, a u nekim delovima igra zumira na neke od ovih nesređenih tekstura u toku sinematika. Ipak, uprkos čudnom dizajnu nekih likova, opšti utisak je da je igra lepo osmišljena, pogotovo obogaćena anime elementima, a i sam dizajn likova je u globalu lep.

Nakon početne zbunjenosti usled takvog početka igre, Fairy Tail predstavlja lepo iznenađenje, pogotovo za ljubitelje anime i manga serijala. U samoj osnovi je solidan JRPG, sa jako izazovnim gejmplejem i lepim prikazom čitave priče, a posebno zadovoljstvo predstavlja i endgame deo, sa maksovanjem omiljenih likova i prelazak svih S kvestova. Ima i deo sa DLC-om u vidu autfita, novih likova, druge težine za kvestove i novog nivoa. Sve u svemu, nadamo se da će sledeći deo serijala isto naći svoj put ka zapadu, jer bi vredelo probati ga.

Prevod i adaptacija: Alisa Marija