Posle duže od deset godina čekanja, pred nama je napokon jedna punokrvna Dragon Quest igra. Poslednji bitan deo koji je zapadna publika imala priliku da igra bio je Dragon Quest VIII koji je još davne 2004. izašao za PlayStation 2. U međuvremenu su se pojavili DQ IX (Nintento DS) i DQ X (Japan only MMORPG) koji zapadnoj publici nisu značili previše. Dragon Quest franšiza je svakako videla bolje dane, ali možda je hibernacija i preskakanje PS3 ere bolja opcija u odnosu na Final Fantasy koji se jako loše proslavio u “next gen” ulozi. Razvojni tim koji stoji iza Dragon Quest Heroes je niko drugi do Omega Force, nadaleko poznat po Dynasty Warriors serijalu. Ovu igru od starta treba posmatrati više kao nostalgični korak u stranu, što je pametan potez, pogotovo ako uzmemo u obzir da je poslednje globalno izdanje serijala predstavljeno pre gotovo deceniju.
Priča započinje u mirnom kraljevstvu Ariba u kojem su ljudi i čudovišta živeli u miru i harmoniji. Međutim, najednom mračne sile obuzimaju do malopre dobroćudna čudovišta i okreću ih protiv ljudi. Pripadnici kraljeve garde Lucije i Aurora na čelu sa kraljem Dorikom moraju da daju sve od sebe kako bi odbranili kraljevstvo od pomahnitalih čudovišta i pronašli uzrok čitavog problema. Imaćete izbor između Lucija i Aurore o tome ko će biti glavni junak priče. Lucijeva ličnost je duboko vezana za planiranje unapred i smatra da je dobra strategija cilj pobede. Sa druge strane Aurora je u svom pristupu direktna i ne voli nikakva taktiziranja. U dijalozima su prilično interesantan duo, zato što će se stalno vrebalno sučeljavati oko odabira taktike. Što se tiče izvedbe, osim vizuelne, Lucije i Aurora su mehanički identični, stoga odabir je čisto vizuelne prirode.
Kao što smo već spomenuli na igri je radio Omega Force, što znači da je koncept klasičnog turn based combata zamenjen arkadnim hack&slash sistemom u kojem se borite protiv nadolazeće horde protivnika. Iako bi neko logično etiketiranje trebalo da zvuči Dynasty Warrior klon, ipak kroz dublje igranje uvidećete da igra i dalje poseduje onaj stari dobri, sada već izumrli, JRPG šmek.
Kako budete oslobađali gradove od najezde čudovišta, vašem timu će se pridružiti novi heroji, među kojima su i neka stara lica iz prošlih igara (Đžesika, Jangus). Svaki novi junak sa sobom nosi određenu jedinstvenost zbog koje bi trebalo da ga uzmete u obzir prilikom sastavljanja tima. Đulijeta (Isla) će protivnike napadati bumerangom sa distance, Jangus je pokretna artiljerija, Teri je odličan u ofanzivi, dok recimo Maja ima izuzezno moćan AOE kombo. Kada ih sve budete skupili ekipa će vam brojati trinaest heroja, tako da ćete imati i te kako dobar izbor prilikom sastavljanja tima. Međutim kada se budete odlučili za postavu koja vam bude najviše odgovarala istu nećete imati razloga više da menjate.
Borbeni sistem je izuzetno jednostavan. Svaki od heroja ima par jedinstvenih kombo napada kao i specijalni potez koji će se kod svih junaka izvoditi identičnom kombinacijom tastera. Tu je i ultimativni napad koji može da se aktivira tek kada se bar sa tenzijom napuni do kraja. Razočaravajuće je što igra ne poseduje veću dubinu u ovom segmentu. Maksimalni broj heroja koje možete da povedete sa sobom je ograničen na četiri. Borbe će se odvijati na predefinisanim mapama koje će biti pune uskih hodnika i prepreka. Misije su uglavnom tower defense varijante gde je potrebno da odbranite tačku A od čudovišta koja će vas napadati u talasima. Čudovišta će izlaziti iz portala koji će biti raspoređeni širom mape. Na vama je da pokušate da ih zatvorite pre nego što vas protivnička vojska ne preplavi. Kako vaš cilj ne bi bio uništen dok pokušavate da zatvorite portale, moguće je regrutovati čudovišta. Čudovišta će se ponašati kao saveznici tek nakon što pokupite novčiće koji će ispadati kada ih pobedite. Postoje dve vrste novčića – zlatni koji predstavljaju fizičku odbranu i srebrni koji su neka vrsta support magija. Dobro pozicionirana čudovišta i pravovremena aktivacija magija će braniti vaš cilj od odmazde protivnika dok vi budete zatvarali portale po mapi. Iako je i ovaj sistem u osnovi veoma jednostavan, izvedba je jako zabavna i definitivno predstavlja jednu od jačih strana igre.
Kako se igra zbog skromnog borbenog sistema ne bi prilično brzo pretvorila u monotoni button mash, ubačena je pozamašna količina raznolikih protivnika koji će se sa svojim nezgodnim mehanikama postarati da prilikom borbe malo vremena posvetite i taktici. Doduše to će biti osetno tek posle nekih petnaestak sati igranja, pošto je to otprilike trenutak kada će igra prestati da vas drži za ruku i otpočeti sa većim izazovima. Što se dužine igre tiče, očekujte da će vam za kompletiranje kampanje trebati dobrih trideset sati, dok ukoliko želite da kompletirate sve side quest-ove i izazove slobodno se pripremite na dobrih 40 do 50 sati igranja. I zaista, ova brojka deluje suludo ukoliko uzmemo u obzir da se radi o igri koja nije punokrvni JRPG. Ruku na srce trećinu igrivog vremena ćete provesti u sinematicima i neverovatno frustrirajućim menijima.
Kada smo već kod menija, Dragon Quest je definitivno i dalje ostao zaglavljen u blatu 2004. godine. Navigacija kroz menije je spora, nefunkcionalna i izuzetno frustrirajuća. Ukoliko bi vas neko pitao zbog čega je JRPG žanr mrtav, odgovor bi sada bio sasvim jasan – oduvek su to bili prokleti meniji. Ekser na kovčeg katastrofalnog meni sistema jeste iritantna muzička podloga. Igra iz petnih žila želi da vas podseti na davno vreme kada je JRPG bio kralj, ali što više vremena budete proveli u ovom okruženju, bićete srećniji što to više nije slučaj. Uši će vam krvariti od tri moronske 16-bitne numere koje će se ponavljati kroz čitavu igru u periodu od minimim trideset sati igranja. Ukoliko želite iole ugodno iskustvo preporuka je da muzika bude ugašena, u suprotnom budite spremni na buduće moždane devijacije.
Glasovna gluma je očekivano na vrhunskom nivou. Pod glasovnom glumom se podrazumeva superiorni Japanski dub sa engleskim prevodima. O Engleskoj glasovnoj glumi ne treba trošiti reči, pošto u igrama ovog tipa ista nikad nije bila naočitog kvaliteta. Grafički, igra je jednostavno onoliko dobra koliko se to od ovakvih igara očekuje. Veliki broj protivnika se iscrtava bez ikakvih velikih problema, animacije heroja i protivnika su glatke i lako uočljive što je veliki plus za ovaj tip igara. Estetski dojam kreacija Akire Torijame je savršeno preveden u treću dimenziju, tako da će svi ljubitelji njegovog dela biti oduševljeni vizuelnim karakterom kojim igra pleni.
Iako je igra mehanički prilično jednostavna i tehnički apsolutno zastarela, Dragon Quest Heroes se ipak donekle iskupljuje kroz neosporni fun faktor ispraćen prilično solidnom naracijom. Da, svaki mogući kliše i obrt je tu, ali i pored toga priča će biti dovoljno zanimljiva i nostalgična da vas izgura do kraja. Heroes poseduje uvod, razradu i zaključak, a to je nešto što je u današnjem svetu bombastičnih cliffhanger AAA naslova postala jako retka stvar. Kada budete završili ovaj naslov imaćete osećaj da ste zaista prošli kroz epsku avanturu u magičnom kraljevstu Ariba. Iskusni stariji igrači neće biti preterano nagrađeni ovim naslovom, ali to je zato što je ciljna grupa ove igre ipak znatno mlađa, početnička publika. Ako ste Dragon Quest fan biće vam drago što se ovaj serijal vratio na velike sisteme. Iako to nije onaj format kojem ste se nadali ne očajavajte, Dragon Quest XI je najavljen za 2016. godinu.
No Comment