Dragon Quest Builders 2 (2019)

Neću lagati. Kada sam dobio Dragon Quest Builders 2 na recenziju prvo što sam pomislio bilo je, „Šta je bre ovo? Šta da radim sa ovim?“ Osećaj je gotovo identičan kao kada dobijete hranu sumnjivog porekla pa je njušite u beskonačnost nebi li ste se uverili da je sve sa istom u redu. Ok, možda „malo“ preterujem, ali kao neko ko nikada nije odigrao ništa slično (da, nisam igrao Minecraft ali sam poprilično upoznat sa samom igrom) bio sam malo zatečen. Priznajem, gajio sam ozbiljne predrasude, predrasude koje su na moju sreću, a Boga mi i sreću svih u redakciji, razbijene.

Ako uzmemo u obzir ozbiljnu popularnost Minecraft-a, pomislili biste da bi se veliki broj kompanija odlučio da iskopira ovaj model u pokušaju da kapitalizuje novac od užine mlađih igrača. Na svu sreću (ili možda žalost) to nije slučaj. Istina, gomila indie developera je pokušalo da iskopira ovaj model, ali su svi ti naslovi nezapaženo prošli da nisu ni vredni pomena, ali veliki igrači se nikada nisu upuštali u takav poduhvat. Jedino je SquareEnix imao hrabrosti da se upusti u ovu avanturu i posle nekoliko sati provedenih u istoj mogu samo reći da je prava šteta što je prvi deo prošao izuzetno nezapaženo.

Dragon Quest u Japanu važi za jednu od najpopularnijih franšiza koja ima veću popularnost čak i od Final Fantasy serijala. Na zapadnom tržistu nažalost Dragon Quest nikada nije bio u stanju da pokupi više simpatija. Najveći uspeh kod zapadnjačke publike je uspeo da ostvari samo sa VIII i XI delom. Ali da ostavimo sada istoriju za neki drugi put. Dragon Quest Builders 2 nije nova igra. Početkom godine su vlasnici PS4 i Nintendo Switch konzola imali prilike da se upuste u ovo ostvarenje, ali za razliku od prvog dela, dvojka je portovana i za PC tako da ovog puta i samoproklamovana master rasa (lol) može da uživa u ovom naslovu sa svih 60FPS-a, mišem, tastaturom i ostalim nebulozama koji apsolutno nisu neophodni ovom doživljaju. Ipak je ovo igra koja je savršeno prilagođena da se zajedno sa gamepad-om zavalite u fotelju i sa jedne strane cevčite MountainDew dok sa druge žderete Doritos (nisu nam platili da ovo izjavimo, majke mi).

U osnovi igra se sastoji od sledećih elemenata: istražiti ostrvo, rasturiti sve što se rasturiti može, pronaći nove materijale za izgradnju i tako dalje sve dok ne sagradite trospratni dvorac za onu malu ku… Pardon, simpaticnu devojku Lulu koja od samog početka bez ikakve demokratske saglasnoti kreće sa naredbama a la „Naloži vatru, popravi kuću, spremi mi da jedem, napravi mi krevet“ itd. Kako bi to izveo, bio sam konstanto prinuđen da smišljam recepte za nove alate koji bi mi služili za sakupljanje novih materijala. Hvala ti ženo. Ubrzo sam raskinuo sa ovom jednostranom vezom i krenuo u ekperimentisanje i izgradnju raznih objekata za koje ni moja mašta nije znala šta sam kog đavola stvorio. Razne promene u ovom sandbox iskustvu vam donose pravo uživanje i nikada nećete imati osećaj kao da ste ukopani u mestu. Uvedeni su i noviteti kao što su sprintovanje i glajdovanje što takođe donosi nove načine istraživanja ostrva, dok visokogradnja i istraživanja na dnu okeana u ceo svet unose ozbiljnu dozu vertikalnosti.

Radivši malo istraživanja o prvom delu izgleda da se najveća promena ogleda u domenu posvećenom komjunitiju. Multiplejer opcija se otključava još na samom početku i vrlo lako možete posetiti svetove ostalih igrača i i jednostavno da uživate u njihovom kraljevstvu koje su sagradili ili da sami sagradite neke strukture u njihovom domenu. Kada je single player kampanja u pitanju, vremenom se sa strukturama povećava i broj meštana vašeg carstva. Meštani vam mogu pomoći u gradnji ili borbi, ali što veći broj meštana regrutujete tako neke prepreke postaju sve teže.

Neke od zadataka možete prepustiti vašim pratiocima dok ste vi na putešestviju da istražite ostrvo, sakupljate neophodne materijale ili jednostavno želite da istumbate par neprijatelja. O da, borbe su i te kako sastavni deo u ovom naslovu, ali iskren da budem, previše su jednostavne jer su udarci svode na pritisak jednog tastera što jako brzo ume da postane monotono, mada kako borbe ovde nisu glavni faktor onda ovaj nedostatak može lako da se proguta. Kada je naracija u pitanju, svaka interakcija sa likom otvara klasičan textbox koji je tipičan za JRPG naslove jos od kraja 80ih. Istina sva ta stvorenja i ostale NPCeve koje srećete izgledaju veoma cakano i vraćaju osećaj nostalgije koji smo imali kao klinci kada smo gledali DBZ (hvala Akiri Torijami na divnim uspomenama), ali čoveče… Ovi mali đavolčići baš vole da laprdaju. Da se razumemo nemam problem sa čitanjem, ali neki komentari su toliko glupavi da dobijem želju da lupim glavom o sto. Tek po koja fora bude zaista smešna dok je većina, što bi mladi rekli, blagi cringe.

Dragon Quest Builders 2 nije preterano zahtevna igra tako da će bez problema raditi i na osrednjim mašinama stariim do 7-8 godina. Ukoliko niste sigurni da li će igra adekvatno raditi na vašem računaru predlažem da prvo skinete besplatnu demo verziju koju možete naći na Steam-u. Ukoliko imate zver od računara onda na maksimalnim podešavanjima možete videti pravu lepotu kojom ovaj zabavni park zrači. Pravo je iznenađenje da ovaj port za PC funkcioniše bez ikakve greške naročito ako uzmemo u obzir da portovi iz zemlje izlazećeg sunca na PC sceni uglavnom završe puni bagova bez ikakve naknadne podrške u vidu nekog patcha koji bi ispravio pomenute bagove i koji su me sprečili da jako dobrim igrama dam čistu desetku (Nier: Automata u tebe gledam).

Sve u svemu, Dragon Quest Builders 2 na PC-u funkcioniše zaista dobro i moram da priznam da sam se ozbiljno navukao. Ovo delo ne samo da uspešno kopira žanr čiji je pionir Minecraft već jako vešto implementira nove stvari koje unose ogromnu svežinu ne samo u igrama ovog tipa već u gejming svetu uopšte.