Call of Duty: Black Ops 4 – Multiplayer Recenzija (2018)

Call of Duty franšiza je, možemo slobodno reći, u proteklih nekoliko godina nekako izgubila svoj identitet. Počela je kao Single Player franšiza, zamena za tada mega popularni, Medal of Honor, ali kako su godine prolazile, i online scena rasla, ovo je postao jedan od najvećih multiplayer naslova. Poslednjih par godina, baš zbog prebacivanja fokusa, Single Player je izgubio poentu u ovom serijalu, postao je ispran, nezanimljiv, praktično bacanje resursa na pravljenje nečega što većina igrača neće ni taknuti. Upravo zbog toga nas najava za Black Ops 4 nije previše iznenadila, bolje rečeno, njihov fokus isključivo na multiplayer modove. Okej naravno, prvo je bilo, wow nemoguće, ovo će biti glupost, ali kada smo stali i malo razmislili, nekako je ovo bio logičan splet okolnosti.

Godinu dana nakon Call of Duty WWII igre, da kažemo, poslednje SP & MP CoD naslova do sada, došao nam je Call of Duty Black Ops IIII (4), naslov koji ima sve šta trenutni trendovi prate, Online Multiplayer, Battle Royale i nezaobilazni Zombie mod. Pošto su ovo praktično tri totalno odvojena moda, sa različitom mehanikom, playstyleom i prezentacijom, potrudićemo se da recenziju svedemo na tri dela, gde će svaki pratiti po jedan mod, a počećemo od onog koji je proslavio Call of Duty franšizu, Multiplayer:

Call of Duty Black Ops IIII – srž cele franšize i online multiplayer

Baš iz razloga kao što je izostavljanje Single Player porcije igre, očekivali smo da će Activision i Treyarch nastupiti jako kada je u pitanju multiplayer. Nema više izgovora da nisu mogli dovoljno da se posvete multiplayer modu jer su se trudili da isporuče celokupan paket, niti da nisu mogli da saslušaju zajednicu oko svih zamerki koje su se gomilale ovih godina. Izgleda da su i oni znali to, te su u ovom delu, igru zategli do maksimuma. Nema ko od nas nekada nije probao da igra Call of Duty, od megapopularne četvorke, preko odličnog Black Ops naslova, do ratova iz bliske budućnosti u Infinite Warfare-u do vraćanja na zemlju u drugom svetskom ratu. Nekako se čini da je Activision svuda putovao, prošlost, budućnost, sadašnjost i sve to je bilo građenje temelja za ono šta nam je došlo sada. Multiplayer kakvi su najveći fanovi čekali godinama. Najveći problem je bilo to stalno prebacivanje iz jednog okruženja u drugo, prilagođavanje najpoznatijih mapa za to, kao i stvaranje novih gameplay zezancija kako bi kompletirali iskustvo. Sada nam se čini da su napokon našli dobro tlo za razvijanje franšize, bolje rečeno, restart kada se tiče multiplayera – dobra osnova koja se pravila godina, trials & errors koji je trajao predugo, za nešto šta bi trebao da bude možda najbolje Call of Duty iskustvo u proteklih pet i više godina. Najbolja stvar u svemu tome je što i jeste, ovo jeste najizbalansiraniji i najbolji multiplayer Call of Duty koji je izašao u proteklih nekoliko godina. Naravno, imamo i argumente koji će potkrepiti naše tvrdnje.

Da li je franšiza napokon preležala dečije bolesti?

Call of Duty je bolovao od nekoliko dečijih bolesti proteklih par godina. Najviše je bilo vreme ubijanja u igri ili TTK (Time to Kill) koji je često varirao, a ne tako retko bio prebrz, bolje rečeno, od trenutka kada vas neko vidi, do trenutka kada padnete na zemlju su vas delile milisekunde. Pored toga, nije ni gampelayu doprinosila činjenica da je igra nagrađivala kampere, tj one koji nađu ugao iz koga će ”čistiti” ostale, bez imalo skilla, truda ili nekog znanja većeg od onog osnovnog. Black Ops III je možda jedan od poslednjih kvalitetnih naslova jer su tada ubačeni Operateri, klase vojnika koje možete birati u multiplayer meču, svako sa posebnim skillovima i atributima koji doprinose balansu partije. Tada je bilo skoro nemoguće kampovati toliko zbog te prirode gameplaya. U svakom trenutku ste imali camp bustere koji su mogli da ”osvetle” na mapi sve one koji se kriju i članovi vaših timova su mogli da ih očiste.  Black Ops IIII vraća sve Operatere iz trojke, ali pomera dešavanja nekoliko godina u prošlosti, tako da je dupli skok, strafe izbačen iz igre. BO4 se zasniva na Boots on the Ground gameplayu, bez letenja, strafeovanja u vazduhu i još mnogih drugih iritantnih stvari koji su krasili BO 2 i Infinite Warfighter.

Ovo je možda ”korak u nazad” što se tiče timeline-a, ali definitivno korak u napred što se tiče gameplay mehanike. Još jedna ogromna novina je manualno lečenje. Do sada je bila poznata regeneracija u CoD igrama. Kada neko ispuca par metaka u vas, potrebno je samo da se sakrijete iza zaklona, sačekate par sekundi i izađete iz njega sa punim healthom. Sada toga više nema jer je lečenje totalno na vama, koje se dopunjava posle nekoliko sekundi. Ovo dosta doprinosi taktičkom prilazu igre. Više igra ne nagrađuje sumanuto rushovanje i skakanje/letenje kroz vazduh izbegavajući metke kao Neo iz Matriksa dok vam se ne napuni health. Sada je potrebno da razmislite gde možete da se sakrijete, na koliko sekundi, da se izlečite, sačekate da vam se napuni energija i onda izađete iz zaklona. Stvar koja skroz menja vaš gameplay i mehaniku multiplayera. Možda je ovo mala stvar, ali je jako bitna usavršiti je već na početku, jer od toga zavisi koliko ćete neprijatelja da ubijete, koliko ćete preživeti i biti korisni timu.

Jurišanje ili strpljivo čekanje i taktiziranje – izbor je na vama

Pored toga, igra je primetno usporena, TTK je duži, sve je prilagođeno više taktičkom prilazu ovom naslovu. Ovo su promene na bolje, promene koji su mnogi priželjkivali još od doba Black Ops 1 igre. Sa druge strane, ovo nisu promene koje su želeli mlađi igrači, koji su kategorisali poslednjih nekoliko Call of Duty naslova u twitch shootere (brzi i naizgled neartikulisani potezi, jurišanje samo za ubistva). Ove promene su navele da se promene i neki multiplayer modovi. Control je doživeo najveću promenu jer je ovo sada mešavina Search & Destroy i Domination moda. Upravo zbog toga je i mod koji pored standardnog Hardpointa, zahteva najveće planiranje i pažnju, pogotovo zbog činjenice da su životi ograničeni na 30 po timu. Zaboravite na bezglavo trčanje okolo kako bi potrošili živote, već planirajte napade ili odbranu pažljivo, jer igra diktira tempo, ne vi. Ostali modovi su standardno dobri i poznati svima, Team Deathmatch, Kill Comfirmed, Seach & Destroy, Domination, Hardpoint su samo neki od najpoznatijih modova i svi funkcionišu i igraju se bolje nego ikada.

Sve promene su napravljene na taj način kako bi izbalansirali gameplay i dali svakome šansu da im se prilagodi, da počne svoju karijeru ispočetka i pronaće mod koji mu najviše odgovara. Generalno gledano, sve šta je ubačeno je fantastično osveženje za mod koji je, iako stvar po kome je franšiza najpoznatija, počeo da se degradira godinama u nazad. Ovo oživljava franšizu na mnogo nivoa, daje joj taj ”svež” osećaj posle toliko godina pronalaženja savršene formule.