Assassin’s Creed Mirage (2023)

Posle skoro godinu dana najavljivanja, konačno je došao dan kada će izaći Assassin’s Creed Mirage! Kao neko ko je ogroman fan franšize, dobio sam priliku da među prvima pogledam šta nam je to Ubisoft spremio za naslov za koji su rekli da će biti revolucionaran po ceo serijal i vreme je da saberem utiske. Pre nego što su odlučili da Assassin’s Creed postane open-world RPG, igra je bila poznata po svojim stealthy mehanikama i fantastičnoj priči o ratu između Assassina i Templara, te kako se s vremenom priča razvodnila i otišla drugim pravcima, neko je rekao da je vreme da se udari reset dugme i da se vratimo tamo odakle smo počeli.

Nakon što smo u poslednja dva dela pratili priče Eivora i Kassandre koji uopšte i nisu bili Assassini, konačno se vraćamo bratstvu Skrivenih i njihovoj borbi sa Redom najstarijih. Novi glavni lik je Basim Ibn Ishaq s kojim smo se već sreli u Valhalli, međutim ovog puta se priča odvija 11 godina ranije na potpuno drugom kraju sveta, u gradu Bagdadu. Iako u tom trenutku nije bio prestonica, Bagdad se cenio kao jedan od svetskih centara moći i mesto razvoja nauke i kulture, a Basim je bio jedna sasvim obična ulična secikesa sve do dana kad se silom prilika priključio bratstvu Assassina i ostavio svoj dosadašnji život iza sebe. Kroz njegovu obuku sa mentorkom Roshan i zadatke koje izvršava za bratstvo prolazimo sve ono što smo nekada davno videli prateći uspon Altaira tako da mogu samo da konstatujem da će se svi old-school ljubitelji franšize obradovati onime što ih čeka.

Ako smo u jednu stvar bili sigurni kad je Mirage u pitanju, to je bila činjenica da će pokidati ambijent kao što uvek rade i da, Ubisoft je još jednom odradio fenomenalan posao po ovom pitanju! Jedan od najvećih kvaliteta franšize (pogotovo najnovijih delova) je što se čovek oseti kao da se zaista nalazi u npr. starom Egiptu ili Sparti i mislim da uopšte nije bilo sumnje da će nas sačekati isto i u centru arapskog sveta tog doba. S druge strane, mnogi igrači su imali problem sa prevelikim mapama u poslednja dva naslova jer je putovanje u nove predele kroz divljinu često izgledalo kao gubljenje vremena; kad je Mirage u pitanju to više nije slučaj tako da nećete izgubiti pola sata putujući ako ste slučajno zaboravili da sinhronizujete neki viewpoint. Takođe i sama priča je znatno kraća što je odlično, konačno da su autori shvatili da 75 sati trajanja glavne priče i zilion sporednih likova ne znače da će igra biti mnogo bolja.

Još jedna stvar u koju smo bili sigurni i nije izneverila je grafika. Poslednja tri naslova su pored RPG elemenata ostala zapamćena i po neverovatnoj grafici (pogotovo na mašinama koje podržavaju sve na ultra) i Mirage je nastavio tradiciju svojih predaka, međutim u jednom pogledu ih je znatno nadmašio. Kad su u pitanju optimizacija i kvalitet grafike na najnižim specifikacijama, bolju igru u PC gamingu nisam video još otkad je Red Dead Redemption 2 stigao na PC, pa možda čak ni tad! Sa sigurnošću mogu da kažem da su minimalni zahtevi koje su postavili viši od realnog stanja na terenu, a najbolje od svega je što grafika na low i dalje izgleda odlično što će obradovati one sa low-end računarima.

Što se gameplaya tiče, najpreciznije bih ga opisao kao najbolje iz oba sveta, sve ono što je valjalo iz tzv. RPG trilogije je izvučeno i ukombinovano sa starim stvarima koje su činile Assassin’s Creed time što jeste tako da mogu samo da kažem da je Mirage najbolji naslov iz cele franšize. Svi RPG elementi su uklonjeni i igra se ponovo fokusira na stealth i korišćenje raznih alatki koje jedan Assassin poseduje (hidden blade, noževi za bacanje, dimne bombe, strelice, zamke itd), a kako bi se još više vratili tom starom duhu glavni zadatak Assassina jeste da istražuje slučajeve i dolazi do tragova koji ga navode na nastavak priče, očekujte da ne gasite Eagle vision dok rovarite po nečijoj kući i krijete se od stražara. U istraživanju će vam znatno pomagati orao pod imenom Enkidu; jedna od glavnih promena koja je došla u franšizu sa revolucionarnim Originsom je bio dodatak “vazdušne podrške” u obliku orla (ili gavrana) koji će vam otkriti gde se nalazi nešto što tražite i autori su rešili da ga zadrže kao nešto što samo doprinosi gejmpleju, još jedan veliki plus!

Ono što je najviše zahvaćeno izbacivanjem RPG elemenata iz franšize je combat, konačno je assassination ponovo postao assassination i ne morate da jurite side-questove da bi stigli na nivo koji će vam dozvoliti da možete da pređete određenu misiju. Iako su najavili da će igrači morati biti vešti u skrivanju jer će biti jako teško boriti se prsa u prsa protiv nekoliko stražara, to baš i nije sasvim istina jer je moguće izboriti se dok god se ne pojavi tzv. brute ili tank sa neprobojnim oklopom. Ako se pojavi brute, preporučujem dimnu bombu i napad s leđa gde je jedino ranjiv. Što se ostalih stražara tiče, kad blokirate napad ostaju ranjivi i sve što treba da uradite je da iskoristite priliku i ubijete ga jednim udarcem, easy peasy. Još jedna stvar koja vuče korene iz starih delova je notoriety, nakon što ste počinili neko delo vojnici će vas prepoznavati i napadati, a pritom neće samo oni već će i običan narod počinjati da pravi uzbunu i zove stražu te kako bi ih skinuli s glave možete cepati postere sa svojim likom ili potplaćivati glasnike koji su bili glavna društvena mreža tog doba.

Za razliku od prethodnih delova u kojima je bio fokus na razvijanju oružja i samih statistika assassina, u ovom naslovu najbitniji je razvoj skillova koji će olakšati svakodnevne poslove jednog člana bratstva. Skill poeni dolaze sa pređenim misijama i imamo izbor od tri grane razvoja, svaka grana je fokusirana na određeni aspekt igre. Basim od oružja koristi mač i bodež i postoji više različitih primeraka koji se mogu naći po chestovima, međutim svi imaju isti damage i razlike su im jedino u pasivnim moćima koje donose sa sobom. Razvoj oružja postoji ali daleko je to od onoga sto smo viđali u RPG naslovima, sve ukupno damage se može povećati oko 30% posto na maksimalnom trećem nivou.

Ako ste planirali da uzmete ili ste već uzeli Deluxe Edition, uz igru vas čeka komplet oružja i outfita koji je jasna referenca na Princa od Persije i lično vam preporučujem da koristite mač koji ćete dobiti u paketu, 20% healtha pri svakom ubistvu mnogo olakšava život u igri u kojoj se lako umire.

Poslednja stvar o kojoj želim da pričam vezano za gameplay je climbing, climbing je jedini aspekt igre koji praktično uopšte nije promenjen i to mi je jedina zamerka na igru. Realno gledano climbing kakav smo imali u poslednjih delovima nije loš, ali smo u serijalu viđali i bolje tako da me čudi da su za ovakvu igru rešili da se oslone na nešto što smo videli u Valhalli, ko zna, možda odluče da naprave promene u narednim patchevima.