Advance Wars 1+2: Re-Boot Camp (2023)

Rat! Rat se nikad ne menja! Bez obzira zbog kojih razloga se odvija rat, svaki iza sebe ostavlja ruševine, tugu i, naravno, smrt. Mnogo, mnogo smrti. Iako sve ovo već znamo, mi ljudi obožavamo rat i nasilje. Baš zato redovno čitamo ratne knjige, gledamo ratne i nasilne filmove, a o video igrama da ne pričamo. Ne samo da obožavamo da ubijamo protivnike u igrama (naročito ako su pravi igrači) nego volimo da ih i dominiramo pa čak i ponizno prislonimo svoje testise na njihova mrtva tela par puta da pokažemo koliko smo bolji (HALO 3, circa 2007).

Da, u svakom obliku, rat je jedna grozna stvar… osim ako ste Nintendo.

Jer ako ste Nintendo, vi ćete od ratne igre napraviti dečiju igru gde niko ne strada, svi su srećni a kad izgubite rat, samo isplazite jezik protivniku i nastavite dalje. To je Advance Wars 1+2: Re-Boot Camp. Iako zvuči neozbiljno, ovo je jedna vrlo solidna i zabavna taktička igra koja ratno stanje pretvara u igru za decu.

Jednostavna, slatka ali zato duboka ratna igra

Advance Wars 1+2 je remake dve istoimene GameBoy Advance igre (jedne iz 2001. a druge iz 2003.). Da, znam da stoji u imenu igre reč “Re-Boot” ali ovo je zapravo vrlo veran remake gde je malo šta promenjeno ili unapređeno, osim grafike naravno. U pitanju su potezne taktičke igre koje se odvijaju na kockastom gridu gde dve armije ratuju jedna protiv druge. Vi ulazite u ulogu jednog od nekoliko vojskovođa (Commanding Officer, CO) i komandujete svim svojim jedinicama. Vaše jedinice mogu da budu vojnici, kopnena vozila, mornarica i avijacija. U svakom potezu možete da pomerate svaku jedinicu i da im naredite da napadnu. Kada nastane okršaj, igra napravi pregled ratnog polja gde gledamo kako jedna strana puca na drugu, dok ova druga uzvraća (slično kao u Fire Emblem igrama samo su sada vojnici i tenkovi). Ništa naročito za sada, jel da? Ipak je ovo bila igra za sićušni GameBoy Advance davnih dana. Baš zbog ovih razloga nas je Advance Wars oborio sa nogu kada smo uvideli koliko je zapravo duboka igra.

Pazite ovako, svaka vaša jedinica ima 10 HP-a. HP-i nisu samo energija, već i snaga jedinice. Naravno da će jedna grupa tenkova lagano pregaziti grupu vojnika, ali ako taj tenk ima samo 1 HP, čak i grupa vojnika (od 10 HP) bi mogla da ih uništi. To je divota Advance Wars igara.

Ko prvi puca, imaće veliku prednost. Ako se suprotstave dve identično iste jedinice, pobeđuje ona koja prva ispali. Ako se dva mala tenka sukobe (oba sa 10 HP), ovaj koji prvi puca će imati 8 a drugi 5 ili 4 HPa kada se paljba završi. Tenk sa 5 ili 4 HPa vrlo malo može da doprinese, te postaje skoro beskoristan osim ako ga ne popravite (ili koristite kao mamac ako ste zli kao ja). Pozicija je sve u Advance Wars igrama. Pošto treba prvi da pucate, potrebno je da namamite neprijatelje da vam se dovoljno približe kako biste dobili tu inicijativu. Međutim, to nije uvek moguće.

Igra se sastoji od raznih scenarija. Na svakom od ovih imaćete neka ograničenja. Nekada ćete imati samo određeni broj jedinica, nekada ćete biti skroz opholjeni a nekada samo treba da preživite dovoljan broj dana (krugova). I teren igra ključnu ulogu. Tenkovi su brzi ali samo na ravnom putu; dok se vojnici kreću sporo ali mogu da se penju po planinama i tako dobiju bolju poziciju. Za ovo vreme, mornarica može slobodno da plovi ali može da naleti na skrivene podmornice. Avijacija je, naravno, najmobilnija ali je zato i najranjivija. Svako vozilo ima svoje snage ili slabosti i potrebno je da ih naučite kako biste vladali bojnim poljem.

Na GBA-a verziji, AI protivnik je znao da bude poprilično naporan. Srećom, ovo je malo olakšano u ovom remake-u. Sada imate i Casual opciju gde dobijete više jedinica. AI protivnik je i dalje naporan. Uvek napada vaše najslabije, bez obzira da li je pogodno ili ne, ako nema niko slabiji samo stoji i ćuti. Srećom i dalje imate classic mode (originalan mod iz stare verzije) a kad završite kampanju, otključavate i još jaču težinu.

Ma, deca se igraju u pesku sa tenkićima i vojnicima!

Priča u obe Advance Wars igre liči na sve osim na ratnu priču. U pitanju su dve kampanje, jedna od 24 a druga od 34 misije. Vi vodite Orange Star vojsku (Ne-Amerikance) koja se u početku brani od ostalih armija ali kasnije kreće na druge kontinente kako bi otkrila zašto ih iko uopšte napada. Da, to je priča.

Tokom prve kampanje imate tri lika: Max, veliki nabildovani lik koji voli tenkove, Sami, slatka teta koja je dobra u komandovanju pešadije i Andy, dete od oko 12 godina koji voli da popravlja stvari. Za vreme kampanje, vas će napadati razne armije. U početku će biti Ne-Rusi (Blue Moon) a kasnije će vas napadati NE-Japanci (Yellow Comet), NE-Englezi (Green Earth) a u drugom delu se svi, naravno, borimo protiv NE-nacističke Nemačke (Black Hole). Svaka od armija imaće svoje vojskovođe ali iste jedinice kao i vi.

Konflikte između armija nisam mogao ozbiljno da shvatim zato što uopšte ne liče na pravi rat. Sve se tretira kao neka dečija igra. Iako tenkovi i avioni eksplodiraju, vojnici samo budu odbačeni van terena. Mislim da nije previše ako kažem da je ovo rat u kome niko ne umire, samo armije budu privremeno onesposobljene za borbu.

Čak i protivničke vojskovođe, nakon što ih pobedite, vam čestitaju, kažu da hoće da se pomirite i onda odete na kafu (ok, možda bez ovog poslednjeg). Advance Wars više liči kao da igrate neku bezazlenu društvenu igru gde gubitak samo znači da se pokupite i odete.

Jadni Nintendo je nekoliko puta već morao da odlaže ovo izdanje zbog raznoraznih razloga, a ovaj poslednji je bio zbog rata u Ukrajini. Nakon što sam proveo 15 sati sa prvom i oko 20 sati sa drugom kampanjom, uopšte nemam utisak da sam prešao dve ratne igre. Više je kao da sam gledao decu da se igraju sa onim zelenim tenkićima i vojnicima u dvorištu i kad jedno dete izgubi, sruši figure i pobegne plačući, samo da bi se vratio za par minuta kako bi igra ponovo počela. To je Advance Wars!

Zelena trave, prelepe planine, bistre reke, i jarke uniforme… da to je rat!

Kao što sam već napomenuo (nekoliko puta) Advance Wars Reboot Camp uopšte ne liči na jednu ratnu igru. Šašavi karakteri, neozbiljna priča, blesavi zvuci i generalno estetika cele igre su sasvim prikladne za igrače svih uzrasta. Moja ćerka (4 godine) je obožavala kako vojnici osvajaju građevine, tako što bukvalno skaču po vrhu zgrade dok je ne spljeskaju. Takođe, nakon svakog okršaja, pobednici će se smeškati i radovati dok će gubitnici biti snuždeni ili ljuti, ali sve na komičan način.

Muzika se sastoji od jedne teme koju ćete slušati tokom svake borbe. Iako muzika promeni ritam kod svakog novog karaktera, jako mi je dojadila nakon 35 sati igranja. Glasovna gluma je dosta dobra, kada je ima. Glumci uglavnom izgovaraju samo prvih par reči u svakom dijalogu i onda ćute dok vi čitate tekst. Iskreno se pitam zašto li su uopšte angažovali glumce. Takođe, svaki karakter će imati svoje animacije koje podsećaju na crtane filmove iz 90ih. Ove animirane scene predivno izgledaju ali se koriste samo u uvodnoj špici i za vreme specijalnih napada. Jao ne, specijalni napadi…

Ta prokleta magla…

Iako su likovi i priča neozbiljni za jednu ratnu igru i iako je sve slatko i šareno, Advance Wars 1+2 Reboot Camp je stvarno zabavna igra. Prosto sam uživao prolazeći kroz nivoe i upravljajući armijama… u većini slučajeva.

Imam dve velike zamerke za ovu, inače, sasvim solidnu igru.

Prva su specijalni napadi. Svaki vojskovođa u igri ima svoju super moć. Kako uništavate neprijatelje ili napredujete kroz misiju, puniće vam se bar za super moć. Ovu moć, naravno, možete koristiti kako bi sebi dali malu prednost.

• Recimo, Andy (dete) može sve svoje jedinice da izleči za 2 HP-a i da unapredi odbranu za 10% u jednom krugu. Vrlo jednostavno.
• Max, može da pojača napade svojih tenkova ali zato oslabi ostale jedinice u jednom krugu. Opet, sasvim ok.
• Sami, može da natera pešadiju da ima jači napad i da se pomeraju za jedno polje više. Uglavnom beskorisno, ali ok.

Onda dolaze protivnici. Svi uglavnom imaju mala poboljšanja.

• Ne-Rus izazove sneg i njegove jedinice se lakše kreću (istorijski tačno).
• Ne-Japanci se deru i pojačaju moral.
• A zelena armija Ne-Engleza… oni varaju.

Da, vođa Green Earth Eagle ima super moć da dva puta napada. To je to. Ako budete igrali ovu igru online, samo izaberite Eagle-a i pobedićete. Ne mogu vam opisati koliko je ovo neizbalansirano. Kasnije vojskovođe isto imaju teške moći ali niko ne može dva puta da napada samo tako.

Druga zamerka je ta prokleta, prokleta magla (Fog of War).

Fog of war je jedna česta mehanika koju vidimo s vremena na vreme u taktičkim igrama. Fog of War čini igre uzbudljivijim jer, iako znamo da se tamo negde kriju neprijatelji, nismo sigurni gde su. A baš kao što mi ne vidimo njih, ni oni ne vide nas.

Na određenim nivoima (naročito tokom prve Advance Wars kampanje) moći ćete da vidite samo deo mape gde vam se nalaze jedinice. Ostatak morate da osvetlite tako što pomerate trupe i izviđate. Jao, gde da uopšte počnem s ovim?!!!!

• Prvo, vaše trupe slabo vide u magli. Samo par vozila imaju sposobnost da vide na daljinu ali to je vrlo riskantno jer su takva vozila vrlo ranjiva.
• Drugo, kada pronađete neprijatelja u magli, bolje bi vam bilo da ga odmah napadnete s drugom trupom jer, ne do Bog, da ovaj što ga je pronašao odmah i puca na zlikovca. Ne, ne, ne, prvo pronađi, pa onda napadaj u drugom krugu, tako mora jednostavno.
• Treće, šume su napravljene od nevidljivih ogrtača Harija Potera. Ako hoćete da vidite šta se krije u šumi, ili uđite u šumu ili stanite polje pored nje (ne dijagonalno nikako, jer nećete videti).
• Četvrto, ako kroz maglu naletite na neprijatelja, automatski vam se završava potez te jedinice.
• Peto, i ono najgore, vaš protivnik vidi sve lepo kroz maglu. Da, nije bitno što vi ništa ne vidite, protivnik sve lepo vidi i gotovo uvek čeka u zasedi. Još bolje, često će vas gađati iz daljine sa nekoliko mesta a vi nećete ni znati odakle za vreme magle. I dok vi idete i tragate okolo, on će vas i dalje gađati. Spojite to sa onim pravilom da onaj koji prvi puca pobedi, i biće vam jasno zašto mrzim Fog of War.

Iako igra nije naročito teška (na Casual težini) strašno sam se iznervirao kad god sam dobio nivo s maglom. Gotovo svaki put sam morao da ga ponovim jednom ili nekoliko puta, samo zato što me je neprijatelj uvek iznenadio iz neke šume i srušio mi ključne trupe.

Fog of War je bio problem u Advance Wars na GameBoy Advance-u i opet je problem u ovom remake-u. Srećom, u drugoj kampanji ima znatno manje Fog of War nivoa pa ćete manje čupati kosu.

Prodavnica, Map Editor i Online mod

Ono što je stvarno novina za ovu franšizu su ove gore navedene stvari. Prodavnica je vrlo jednostavna. U zavisnosti koliko dobro odradite svaku misiju, vi možete dobiti do 300 novčića. Ovim novčićima kupujete mape za versus mode (dodatne misije gde igrate protiv AI protivnika), muziku za karaktere, vojskovođe za online i versus misije i tako svašta još.

Map Editor je vrlo lagan za korišćenje. Dobićete malu mapu na koju lepite zemlju, baze, jedinice i onda se možete igrati na toj mapi protiv AI-a. Problem je što su ove mape izuzetno male te vam je kreativnost ograničena.

I onda dolazimo do online borbi koje sam ja još na podcastu iz Marta 2023, predvideo da će biti loše. Naime, možete igrati samo protiv prijatelja koji imaju igru, lokalno sa drugim switch korisnicima (opet svako mora da ima igru) ili sa jednim Switch-om gde dodajete jednom drugome konzolu/controller posle svakog poteza (hot-seat style). Sve je ovo lepo, ali zašto nam nisu dali da igramo protiv nasumičnih igrača online? Krajnje je vreme da se Nintendo već jednom uozbilji kod ovakvih online modova.

Ima svoje probleme ali je i dalje dobra igra

Ne mogu vam opisati koliko mrzim Fog of War. Takođe mrzim i Eagle-a i njegov prokleti dupli napad. Ali osim ove dve užasne mehanike, Advance Wars 1+2 Reboot Camp je skroz dobra igra kako za decu tako i za starije. Ako imate dete koje plače kako želi da igra ratne igre, kupite ovo i nećete zažaliti. Na raspolaganju su vam dve poprilično dugačke igre sa još gomilom dodatnih modova. Ako ste pak stariji, i dalje imate mnogo razloga da odigrate ovaj naslov. Priča vas neće zadiviti, kao ni grafika ali su taktičke borbe zabavne i zanimljive. A na kraju dana, samo to je i najvažnije.

Jesam li već rekao koliko mrzim Fog of War? Jesam, e pa opet ću! Mrzim tu prokletu maglu… ali volim Advance Wars.

---