Igre za handheld konzole su imale svoje uspone i padove. Od prvog GameBoya do Playstation Vita i najnovije revizije 3DSa, razvojni timovi su svim snagama želeli da džepne konzole budu klasične koznole za poneti. Kako po pitanju kompleksnosti igara, tako i po grafici i količini sadržaja. Sony se nekako najviše pronašao u ovoj poteri ka prenosu pravih AAA igara ka džepnim konzolama, i na žalost, to je jedan od razloga zbog čega je Vita već godinama na samrti. Sa druge strane, Nintendo je oduvek imao drugačiju taktiku. Nije ih bilo briga za hardver, izgled igara, broj piksela ili količinu efekata na ekranu. Celu svoju snagu su fokusirali na kreativnu maštovitost, i inovativne načine kako da zabave što veći broj igrača u japanskom gradskom prevozu koji čvrstvo drže svoje malene konzole u rukama svaki dan.
Sa prošlom generacijom konzola, jedan žanr je počeo da se poprilično ističe kod publike, nazvan vizuelne novele. Igre koje su se najviše fokusirale na naraciji priče i dešavanja glavnih karaktera, koje su želele da nateraju igrače da više misle a da manje obraćaju pažnju na brzinu reagovanja na ekranu. Cilj ovakvih igara bio je da uvuku svakog igrača zasebno u čarobni svet tematike koju igra obrađuje. Daleke 2005. je zapadu prikazana prva igra u Phoenix Wright serijalu koji je već tada vladao Japanom. To je bila igra u kojoj preuzimate ulogu advokata odbrane u totalno pobrkanom svetu i na vama je da isterate pravdu na videlo logičnim razmišljanjem i povezivanjem sitnih detalja i povezivanjem dokaza koji je ispred vas. Yeah, totalno ozbiljna tema gde nema zezanja, ipak kako to obično biva kod ovakvih igara (i kod Japanaca) humor je ubačen baš koliko treba u savršeno tempiranim trenucima kako bi održali tu čar jedne igre tog tipa. Naravno u celokupnom tonu ozbiljnosti slučajeva, situacija u kojima se nalazite, tu je i anime grafika koja vas nekako vadi iz realnosti i čini da ipak sve ovo shvatite kao dobru zabavu. Da, nemojte ni slučajno da pomislite da ukoliko ste dobri u ovoj igri ste sposobni da branite nekog u sudnici, ne… nikako.
Posle gomile nastavaka i dosta spin-offova, stigao nam je novi, a možda i poslednji deo Phoenix Wright avanture na Nintendo 3DS konzoli sa punim imenom: Phoenix Wright Ace Attorney: Spirit of Justice. Ono što je već karakteristično za 3DS igre je da su one grafički prestale da napreduju pre sada već nekoliko godinama. Novi Phoenix Wright naslov se ne odvaja od ostalih, i upravo zbog toga vizuelno izgleda skoro identično kao prošli naslov u serijalu, Dual Destinies. Naravno tu su poboljšanja kao što su gomila novih animacija i dosta ispeglanijih detalja. Kao što smo već naglasili, fanovi ovog žanra se najmanje brinu oko grafike, tako da ćemo se baciti na ono šta igra stvarno nudi.
Priča u ovom delu se direktno nastavlja na prethodnu igru u serijalu. U Americi i svetu i dalje vlada Mračno doba Zakona, advokati svakim danom imaju sve više i više problema u sudnicama. Sudije su okrutne, ljudi koje brane su hladniji nego ikada. Ni u jednom trenutku ne možete pročitati osobu koju branite niti znate kako da izbalansirate vašu odbranu ili napad. Dok je u Americi rasulo, Phoenix Wright putuje u fiktivnu zemlju Khuna’ra, malo mesto u kojoj vladaju duhovne snage. Vekovima unazad žitelji ove zemlje su navikli da advokati ne postoje, da duhovi predaka odlučuju o tome ko je kriv za neki zločin i da ukoliko neko hoće da ga zastupa advokat, i on i njegov branioc su osuđeni na propast. Praktično, ukoliko je osoba koju branite kriva, istu kaznu dobija i advokat i osuđenik. Da poprilično užasno, ali za stanovnike ove zemlje to odlično funkcioniše, ili je funkcionisalo do sada. Duhovi predaka koji se pojavljuju u trenutku odluke mogu da prikažu poslednje momente iz očiju žrtve, i na osnovu toga se skoro uvek donosi teška užasna odluka za optuženike. Svaka vizija sadrži i misli žrtve, njen pogled na to šta joj se dešava u poslednjim momentima njenog života. Delovi koji imaju totalno drugačije značenje za odbranu i za napad.
Phoenix Wright putuje u ovu zemlju kako bi pomogao svojoj bivšoj asistentkinji, Maya Fey, sa užasnom situacijom u njenoj zemlji. Sada postoji mala razlika nego u prethodnim delovima. Zbog načina suđenja u Khuna’ra zemlji, svaki slučaj može dovesti do smrti glavnog karaktera, tako da morate pažljivo napredovati kroz igru, dosta razmišljati i donositi prave odluke, jer nikada ne znate koji će vam slučaj biti poslednji. Gameplay elementi su isti kao i u prošlom delu. Bukvalno svaka reč može da bude značajan element u donošenju vaše odluke, a vašom logikom i pažnjom i praćenjem celokupne priče morate doći do pravog i ispravnog zaključka, tj odluke. Igra ima i dalje taj čudan element napredovanja i nagrađivanja igrača. U toku rešavanja delova misterije i slučajeva, čak i kada mislite da radite pravu stvar, stalno će vas kopkati da to nije ono šta će vas dovesti do razrešenja slučajeva. Na svakom koraku ćete imati taj osećaj otkrivanja istine i onda razočarenja da niste na pravom putu. Na kraju slučaja ćete ipak videti da je vaš prvi instinkt, da to što radite jeste prava stvar i da ćete pobediti. Igra vas nekako drži na iglama do kraja svakog slučaja, tera vas da stalno preispitujete ispravnost svoje odluke i da strepite konačnog ishoda.
U igri postoje pet slučajeva i svaki je celina za sebe. Trebaće vam dosta vremena da rešite svaki zasebno. Iako deluje kao da je svaki priča za sebe, kako igra odmiče, vremenom se sve uklapa u savršenu celinu i daje potpuni smisao dešavanjima u kompletnoj priči. U toku rada na svakom slučaju, moći ćete da pregledate izjave, snimke, pročitate svedočenja kojima ste prisustvotali. Tu je i jedna novina, stvar koja je trebala da bude tu možda još od prvog dela, a to je Notes. Prvi put možete zapisivati ono šta je vama bitno, samo vama svojsvtene asocijacije koje će vam pomoći u rešavanju slučajeva. Pored svega toga tu je još jedna novina koja daje drugačiju dinamiku u rešavanju slučajeva, a to je promena kod ključnih likova u igri koji učestvuju u suđenju. Ukoliko ste dobar advokat, ili ste gledali mnogo serija na TVu kada ste bili klinci, se sigurno sećate trenutka kada razotkrijete nekoga, kako se cela ličnost promeni, ponašanje, govor tela i temperament. Kako je u tim trenucima nemoguće da takva osoba zadrži svoj mir i kako ipak na kraju istina izađe na videlo. U dosadašnjim Phoenix Wright igrama ove transformacije tih likova su bile najviše “verbalne” tj razlike su mogle da se vide samo u tekstualnom ispisivanju. Sada je to napokon promenjeno! Kada razotkrijete nekoga, dešava se totalna transformacija lika, kako verbalna tako i vizuelna. Tako da u tim trenucima možete jasno videti koliko će određeni lik da “pukne” kada donesete pravu odluku.
Duh Pravde je možda najkompletniji naslov u serijalu do sada. Franšiza koja je aktuelna već više od petnaest godina je izgleda napokon došla do svog zenita. Okej tu su delovi koji su prosto morali da buud ubačeni ranije u serijal, ali za naslov kao što je ovaj, nikada nije kasno. Phoenix Wright je igra koju možete igrati sa prijateljem, devojkom ili svojom porodicom, igra gde izbori definišu ishod na putu ka vašem cilju i kao svaka vizuelna novela će vam držati pažnju od početka do kraja. Ukoliko ste fan ovog žanra, ovo je nešto šta niko ne bi smeo da propusti.
No Comment