Switch je izašao, a sa njim i nekolicina launch igara. Naravno, svi znamo da je Nintendo malo požurio sa ovom igrom te nismo baš dobili neke kvalitetne naslove na izlasku, čast Zeldi naravno. Ostale igre su tu čisto da bi pokupile prazninu do izlaska nekih kvalitetnijih igara. Ipak, Nintendo je ipak očekivao da će i tim, manjim igrama, osvojiti publiku.

Sigurno se sećate Wii Sports, savršen Launch naslov za tada totalno novu konzolu sa odličnim motion kontrolama. Nintendo je sada pokušao da uradi nešto slično i servirao nam je igru jednostavnog imena, 1-2 Switch. Odmah nakon najave, sve je bilo poprilično cringy jer se gameplay iz trailera najviše fokusirao na igrače i njihovu ličnu interakciju dok se na ekranu prikazuju samo osnovne informacije o igri koju ste startovali.

Sa izlaskom konzole, imali smo priliku da probamo ove igre i moramo reći, totalno su nam pomešani utisci svega šta smo igrali i probali. Preko nekih sjajnih ideja i loših realizacija, do nekih totalno nelogičnih smicalica koji su ubacili u ovoj kompilaciji igara, nego krenimo od početka.

Kao što smo već rekli, gameplay se svodi isključivo na korišćenje odvojenih joyconova, reakciju vašeg protivnika i možda delić onoga šta je na ekranu. Zbog sjajnih motion kontrola i skoro savršenog rumble sistema, ovo se može poistovetiti sa nekim tech-demoom, samo što se ovde ne govori o grafici i moći konzole, već o moćima kontrolera, da poprilično čudno, zar ne? Bilo kako bilo, u 1-2 Switch imate na desetine zanimljivih igara koje se isključivo igraju u dva igrača. Bolje rečeno, samo su igrive sa još jednim partnerom, devojkom, drugom, ćaletom ili kevom. Zbog čega je tako? Pa ovo je društvena igra, i apsolutno sve šta je u njoj se zasniva na reakciji protivnika. Posle uvodnih pet igara, otključavaju vam se ostale i onda vaša ”zabava” može da krene.

Ne možemo da ne kažemo da smo se nekim igrama baš lepo zabavili, samo je problem što ta zabava kratko traje. Najviše zbog toga što su igre baš to, kratkog trajanja, zanimljivo je na početku zbog inovativnog načina kontrolisanja, nebitno da li brojite loptice u igri Balls ili muzete kravu, možda povlačite pištolj kako bi ubili drugog protivnika. Kontrole su u većini igara totalno spot on. Problem je što nisu sve zabavne, bolje rečeno, retko koja je zabavna. Najčešće ćete se uhvatiti za jednu ili možda dve igre koje vam se sviđaju i druge ćete totalno ignorisati, jer jelte, ne vidite poentu u njima. Ovo nije preterivanje, jer za neke igre je čak držanje joycona u jednom mestu jednako pobedi, dok protivnik pokušava da mu bude zabavno, koči se po vašoj dnevnoj sobi pokušavajući da ”reši zagonetku”.

Nekako dolazimo do zaključka da su mini igre u 1-2 Switch zabavne onoliko koliko vi želite da budu zabavne. Znate, ukoliko želite dobro da se provedete, dođe vam prijatelj, prijateljica koji nikada nisu imali konzolu, i vi ih bukvalno navozite na to kako je to sjajno, kako treba to i to da se rade, oni počnu da se glupiraju i naravno, svi umru od smeha. Na kraju najviše vi jer im objašnjavate komplikovani način kako igre funkcionišu. Ali to je upravo i fora u ovom naslovu, da vas entuzijazam za nečim drugačijim pomeri i natera da budete kreativni u prostoru. Samo je problem što to ne žele svi, već se nekako ograničavaju na neko malo mesto, njihovu komfort zonu odakle jednostavno ne izlaze, ma koliko se drugi u društvu trudili da im bude zajedno.

Na kraju, 1-2 Switch jeste zabavna igra, ali kao što smo rekli, samo u onoj meri koliko vi želite da bude zabavna. Ukoliko ste onaj dosadan tip, onda ovo definitivno nije igra za vas. A ukoliko želite da skakućete po vašoj sobi sa društvom, ovo je onda pravi naslov za vas.