Nakon neočekivane popularnosti Persone 3, Atlus je rešio da je red da se napravi nastavak i isprave neke greške iz prethodne igre. Puštena u divljinu 2008. godine, Persona 4 je postala najuspešnija igra u serijalu, koja je potom izrodila svoje mini serijale i spin-offe. Pa je onda spin-off izrodio svoje spin-offe…

Persona 4 se dešava u malom ruralnom gradu, Inabi. Naš junak, Yu Narukami se našao u nezavidnoj poziciji. Njegovi roditelji su otišli u inostranstvo zbog posla na godinu dana. Umesto da i njega povedu, oni ga uvaljuju njegovom ujaku na godinu dana. Ako ništa drugo, makar će mu biti zanimljivije ovde, u malom selu u Japanu, nego da putuje po svetu, zar ne?

Prvi dan u Inabi
Prvi dan u Inabi

Priča u igri je interesantna, ali je malo predvidljiva, najviše podseća na jednu epizodu iz Scooby Doo, i to neku od onih šašavih, poput one kada se udruže sa Betmenom protiv Jokera. (dobro je da ovo nisi gledao prim. Nick)

mistery machine

U Inabi se događa jedno ubistvo, a ubrzo nakon njega i drugo. Igrom slučaja, ispada da naš junak može da uđe televizor i svet koji se nalazi u njemu, gde mora otkriti šta se desilo i kako da spreči dalja ubistva. Vremenom mu se pridružuje više saboraca, koji donose korisne sposobnosti.

Persona 4 za razliku od Persone 3 ima opuštenu atmosferu i prijatnije boje koje više priliče malom ruralnom gradu/selu nego tamne i depresivne nijanse prisutne po gradovima iz prethodnih igara. To se primećuje i u muzičkim numerama koje više ne izazivaju depresiju, već neku čežnju za boljim i jenostavnijim vremenima. Persona 4 se zbog tih izmena u atmosferi više doživljava kao neka Scooby Doo epizoda, nego igra iz SMT serijala. I dalje ima ubistava, psiholoških problema likova, među kojima su i problemi oko seksualnosti, pola, osećaji zarobljeništva, zavisti, i sličnog, međutim idilično okruženje uspeva da sve to svede na prijatniji nivo. U Persona 3 se osećalo da se likovi ne vole nešto preterano, svaki od njih je imao svojih problema, kako fizičkih, tako i psihičkih, ne gledaju jedni na druge kao na prijatelje, već kolege kojima je dužnost da spasu svet, dok se ovde svi druže, sve je lepo i bajno… To je popriličan kontrast, i jedan od razloga zašto se nekima ne sviđa Persona 4.

Persona 4Uprkos gorenavedenim razlozima zašto se nekom ne bi svidela igra, sami likovi, borba i veze koje se mogu formirati u ovoj igri su među najboljima u serijalu, ali i šire. Jednostavno, kada dođe kraj i krene pesma Never More, teško da će ostaviti nekog ravnodušnim. Sličan osećaj je bio prisutan i u prethodnom delu, ali je tamo, kao i ostatak igre, bio delom obavijen depresivnom atmosferom i osećajem gubitka.

Po pitanju samog gameplaya, igra je poboljšana u svakom aspektu u odnosu na prethodni deo. Tamnice u kojima se vode borbe su bolje dizajnirane nego pre, svaka ima neku svoju skrivenu caku i međusobno se razlikuju. Nije više samo jedan toranj sa 250 spratova, gde se na svakih 50 dizajn malo promeni.

Ovog puta su Social Linkovi još korisniji, jer mogu drastično da utiču na saborce i njihove Persone, dodajući im nove veštine, povećavajući im statistike ili im omogućavaju da budu smrtonosniji u borbi. Pogotovu je to korisno kod navigatora, jer im omogućava da odmah analiziraju protivnika i ukažu na njihove slabosti. Zatim, mogućnost direktnog upravljanja saborcima je jedna od najboljih izmena koje je doneo Persona 4, mada, upravljanje saborcima je bilo moguće i u Persona i Persona 2, ali je odlučeno da to bude onemogućeno u Persona 3. Nakon brojnih žalbi je ta mogućnost vraćena u Persona 4, i ona drastično olakšava igru.

Fusion napadi
Fusion napadi

Kao i njeni prethodnici, Persona 4 je dobila rimejk, ovog puta na novoj konzoli koju je Sony tada izbacio na tržište: Playstation Vita, sa nazivom Persona 4 Golden. Igra ima dodatne segmente tokom priče, više persona, linkova, muzike, dodatne dane za druženje, kao i neke nove pesme. Jedan od dodataka su napadi koje mogu određene kombinacije likova da izvedu, koji su kao Fusion Spells iz drugog dela. Jedan od primera su Chie i Yukiko sa njihovim Twin Dragon napadom. Golden je dodao i par vidova Online funkcionalnosti, u vidu SOS, gde se može zatražiti pomoć drugih igrača, nakon čega se dobijaju određeni bonusi, poput više HP u narednih nekoliko borbi, ili u vidu saveta kako provesti dan ili koje Persone je nabolje napraviti tog dana. U Golden su takođe ubačene i Skill Cards, koji omogućavaju da se bilo kojoj Personi dodeli bilo koja sposobnost, što drastično olakšava igru, koja je i ovako, sama po sebi drastično lakša od prethodnika ili originalne Persona 4. Ali ono glavno što Golden donosi jeste Epilogue segment. Svako ko ima Vitu, a može da podnese JRPG bi trebao da odigra Golden, jer je zaista jedna od najboljih igara na toj konzoli.

Usled popularnosti naslova Persona 4, napravljeno je nekoliko spin-offova: Persona 4 Arena i Persona 4 Arena Ultimax su borilačke igre, napravljene od strane Arc System Works, poznatih po Guilty Gear i BlazBlue serijalima, kao i Persona 4 Dancing All Night, koja treba u toku ove godine da se pojavi na Viti, u pitanju je Rhytm igra na kojoj je jedno vreme radio Dingo studio, poznat po Hatsune Miku igrama, ali oni su se kasnije razišli sa Atlusom, tako da je sam Atlus preuzeo na sebe dalji razvoj te igre. Postoji još jedna igra: Persona Q na 3DS, koja je spoj Persona serijala i mehanike iz Etrian Odyssey, sa likovima iz Persona 3 i Persona 4. Naravno, postoje i anime adaptacije ove igre, Persona 4 The Animation i Persona 4 The Golden Animation.