Killzone je FPS serijal koji je ekskluzivan Sony konzolama, gde su najčešće prikazani sukobi dve strane: ISA (Interplanetary Strategic Aliance) i Helghasta, vojnika koji su bili proterani sa svoje planete, Vekte, nakon pobune protiv ISA. Godinama kasnije, pobunjenici formiraju svoju vojsku i naciju na planeti Helghan sa naprednim oružjem i tehnologijom i kreću u pohod da pokore sve planete pod vladavinom ISA, a prva na spisku je upravo Vekta.

Killzone Mercenary (1)
Usled iznenadnog napada na Vektu, ISA je primoran da koristi plaćenike za „delikatne“ zadatke. Tu na scenu stupa naš lik, Arran Danner i njegovi plaćenički saradnici, pod komandom Anders Benoit-a, koji izvršavaju razne zadatke za ISA, sve dok im dovoljno plaćaju.

Tokom jedne od misija saznaju da su Heghasti razvili biološko oružje koje bi moglo da pobije sve ljude na Vekti. Danneru daju misiju da nađe taj virus i da ga dostavi ISA, kako bi ga uništili. Tokom njegove misije Danner obilazi par lokacija koje su prisutne u Killzone i Killzone 2, i na par mesta se čak i spominju likovi iz tih igara.

Killzone Mercenary (5)
Ono što izdvaja Mercenary od prethodnih delova jeste to što kao plaćenik, imate priliku da igrate za obe strane, i da vidite kako jedni i drugi razmišljaju i funkcionišu, makar na kratko, što nije bilo moguće u prethodnim nastavcima.

Tokom igre Danneru pomaže misteriozni prodavac Blackjack, tako što mu prodaje oružje, opremu, municiju, šta god da mu treba, naravno, ako ima da mu plati. Za svako ubistvo se dobija određeni broj valute, vektan dollars, koji se koriste kod Blackjacka za kupovinnu boljeg oružja i naprednije opreme, pa se vremenom kod njega mogu kupiti i naprednija oprema, poput drona koji pali lasere po metama, štit koji sprečava štetu, itd.

Tokom svake misije Danneru je Blackjack na raspolaganju, sa svojim oružjem, što daje mogućnost da se različitim delovima misija pristupi na više načina. Treba da se prišunja liku da bi se ispitao? Nema problema, evo oklopa koji umanjuje zvukove, ali pruža manju zaštitu, puška sa prigušivačem i većom preciznošću, ali manjom štetom, što znači da je svaki pogodak u glavu bitan, ako se promaši, uzbunjuju se ostali protivnici, ghost vanguard, tj. kamufliranje. Ali ako treba, tu su i minobacači, granate, Orbital Death Ray, sve što treba da se pobije jedna mala nacija. Ta raznovrsnost u kombinovanju oružja, oklopa i opreme može pružiti određenu dozu zabave i izazova.

Kada se pređe jedna od misija, otključava se mogućnost da se pređu na još tri načina: Precision, Stealth i Demolition. Precision je vremenski ograničen, i najčešće zahteva da se do kraja misije nakupi određen broj headshotova, da se protivnik eliminiše tako što se odradi egzekucija, itd. Stealth, logično, zahteva da se određeni delovi pređu bez protivnikovog uočavanja. Demoliton je pak tamo gde igra kaže: Screw it, raznesi sve oko sebe. Postoje određene mete koje se raznose bombama, zatim, treba određeni broj protivnika oduvati pomoću bombi, bazuka, lasera, i sličnih gluposti koje opravdaju naziv takvog način prelaženja.

Killzone Mercenary (10)
Jedina mana igre je to što se, kao i kod Uncharted Golden Abyss, koristi touchscreen za određene akcije, poput egzekucija, postavljanja bombi, hakovanja i još par situacija, koje mogu iznervirati ljude, ali, opet, nije tako strašno, ipak ne traže neke komplikovane poteze, pa se najčešće svode na prelazak prstom na dole ili u stranu.

Multiplayer je jako dobar i aktivan je i danas. Od modova postoje Mercenary Warfare (Free For All), Guerrilla Warfare (Team Deathmatch) i Warzone, koji se sastoji od pet rundi, gde se zadaju određeni zadaci. Jedna runda je da se pokupe karte koje se dobijaju ubijanjem protivnika, druga runda je hakovanje kapsuli koje su razbacane po mapi, treća se sastoji od mučenja protivnika za informacije, četvrta je Body Count, gde je cilj pobiti protivnike za poena, a poslednja peta je jedan od prethondnih zadataka koji se ponvalja, najčešće sa kapsulama.

Killzone Mecenary je jedna jako zabavna, mada relativno kratka, igra, koja ima interesantnu priču i zabavan multiplayer, u svakom slučaju jedan od boljih naslova za Vitu.