Igra iz naslova nosi naziv neobične konotacije, Endless Forms Most Beautiful. Original je takođe začet 2010-te godine na Spekiju, da bi se prvobitni port ovekovečio na PC-ju koji je ujedno i uticao na C64 autore. Radi se o oldschool single screen arkadi sa karikiranim likom (postoji i ženska varijanta) koji ima za cilj osvajanja primarnih objekata karakterističnih za video igre (nešto slično Sizzler-u).

Partije su ograničene vremenskim bonusom za koji je potrebno pored čuvanja sopsvenog života od neprijateljskih sprajtova, osvojiti sve objekte u nivou zarad stopostotnog učinka. Propušteni bonus nije razlog gubitka partije/života ali igrača liši višeg skorovnog salda koji je i ujedno odraz (ne)kvaliteta odigrane partije. Lik nema mogućnost skakanja, već kroz platforme cirkluliše samo na određenim pozicijama koje omogućuju prolaz po potrebi. Iako retko, može se pokupiti i poneki dragoceni dodatak u vidu ograničenog štita. Još zabavnija opcija tiče se mogućnosti partije u dva igrača.

 

Grafika: 4.0 Iako je igra ograničena na statične ekrane, to nije razlog da se ne primeti posvećenost autora na dizajnu, naročito animaciji matičnog sprajta. Nivoi ostavljaju utisak efektno iskorišćene palete boja a izvedba je brza.
Zvuk: 4.0 Audio užitak je spoj proverenih Rock klasika (slično kao Frantic Freddy-ju) dočaranih u SID obradi. Jedina zamerka tiče se malog broja numera koje se vrte u u krug tokom napredovanja u igri.
Kontrole: 5.0 Minimalna kontrolna šema se svodi na četiri pravca kretanja tako da nema povoda za bilo kakav negativan utisak. Čak je i taster za pucanje u ovom slučaju nepotreban, odnosno rezervisan samo za startovanje partije.
Zabavnost: 5.0 Igra je brza i iako solidno balansirana, zahteva izuzetne reflekse i koncetraciju. Ali života ima dovoljno tako da je igra vredna uloženog vremena. Istiniski arkadni biser u 2019-toj godini!