Ako zavirite malo u torbu sećanja ili neku staru policu na kojoj čuvate svoje stare diskove, sigurni smo da ćete u nekom “budžaku” naći kopije čuvenog serijala koji je ostavio traga u srcima mnogih ljubitelja gotik horora. Prvi pokušaj izdavača RPG pen and paper sistema, Whitewolf-a da sa Activision-om napravi naslov vredan našeg vremena je bio prilično uspešan. Možete samo zamisliti kako su ljubitelji vampirske tematike uživali u beskonačnim satima igrajući Vampire The Masquerade Redemption. Danas, to je nepoznat naslov koji nije dobio svoj HD remaster ali je i dalje veoma živ u sećanjima ljubitelja žanra. Sudbinsko putovanje krstaša koji je pretvoren u vampira je bilo nešto posebno što nismo imali prilike da vidimo. Kristof sa svojom družinom noćnih bića je morao da nađe velikog vampirskog princa i da okonča njegovu vladavinu. Na kraju, nastavak je usledio i ustoličio se kao referenca po pitanju dizajna jednog horor-gotik RPG-a. Od tada pa do danas, ne računajući Legacy Of Kain serijal, vampirska tematika je nepravedno zapostavljena u igrama. Valjda je komplikovano napisati slojevit scenario u kome se prepliće veći broj događaja ili je (ako posmatramo današnje moderno poslovanje) takav poduhvat skup. Iako velike izdavače to ne može koštati puno uzevši u obzir na količinu profita koju zarađuju godišnje, svaka digresija od ustaljenog pravca predstavlja po mnogima nepotreban rizik.

Lakše je praviti bezumne multiplejer igre nego dobru priču u kojoj mogu da uživaju stariji i mlađi igrači. Neki su rekli da su single player igre umrle? To je apsolutna besmislica koja se graniči sa deluzionim sindromom. Singl player igre su itekako žive ali ne u mozgovima velikih pohlepnih menadžera. Njih samo zanima cifra ali ne i dugogodišnji uticaj koji njihovi naslovi mogu imati na mlađu igračku populaciju. Na kraju generički graphical whore projekti niču kao pečurke posle kiše i svako se takmiči koliko će imati lepši endžin ili koliko će ljudima pasti vilica kada ugledaju vertical slice na nekoj konvenciji. Naravno sve će to posle biti downgrade-ovano i onda ćemo za naše teško zarađene pare da dobijemo trulu koaliciju koju čine bajate ideje i šećerni preliv. Sada je na malim igračima da na tržištu probaju da plasiraju svoje ideje ali strah da ih ne pojedu krupnije ribe je konstanto prisutan. Ovo nas strašno podseća na romane Čarlsa Dikensa gde junak kome je na samom početku sudbina zapečaćena. On se iznenada izdiže iz pepela i uspeva da nekako dovede svoj život u red.

Dont Nod Entertainment je doživeo sličnu sudbinu sa Vampyrom. Dobre ideje nekako uvek idu u vetar ako se ne poklope planete ili kako bi ljudi rekli, zbog lošeg horoskopa. Ako tako posmatramo onda ne treba rizikovati uopšte nego ići od vrata do vrata i ponižavati se i preklinjati izdavače da ulože svoje vajne resurse u inovativne naslove. Vremenom se takva sudbina desila i ovoj igri. Posle inicijalnog uspeha sa igrom Life is Strange koja je uvela nove mehanike pripovedanja, brain love child ovog tima je trebao da ugleda svetlost dana. Posto razvitak ovakve igre zahteva dosta resursa, inicijalna cifra od 60 ljudi na projektu nije bila dovoljna da se sve završi na vreme. Vremenom tim je narastao na 80 duša ali i dalje su postojali problemi koji su pratili ovaj naslov kao prokletstvo. Zahvaljujuci Focus Home Interactive-u koji nažalost nema baš dobar skor po pitanju kvalitetnih naslova, ovaj stidljivi vampirski rpg je ugledao svetlost dana.

Priča prati veoma neobičnog glavnog junaka koji se budi u jami punoj leševa dok španska groznica besni među londonskim stanovništvom. Kao veteran prvog svetskog rata, mladi lekar Džonatan Rid je bačen u vrtlog gusto isprepletane vampirske politike dok pokušava da sačuva svoju čovečnost i da se odupre vampirskoj pošasti. Pošto je usko specijalizovan za transfuzije, cela priča može delovati još ironičnije. Uz pomoć svog bogatog iskustva, Džonatan će dati sve od sebe da održi u životu bolnicu gde radi i da nađe lek za svoje stanje. Mada, ako je igrač više u fazonu da prigrli svoje novostečene moći, imaće priliku da od Dr Rida napravi pravu ubilačku mašinu koja može London pretvoriti u svoje kraljevstvo. Uobičajen početak slažemo se ali vremenom, određeni izbori će usmeriti vašu avanturu i dovesti vas do tačke bez povratka.

Vampyr je veoma čudna mešavina žanrova koji vuku jasne korene iz dva naslova. Jedan je iz biblioteke Dont Nod-a, u pitanju je Remember Me dok je drugi naslov i dan danas duboko urezan u sećanja rpg veterana – Vampire The Masquerade Redemption. Od momenta kada je najavljena pa do izlaska, nadali smo se da će ovo ostvarenje da bude duhovni naslednik čuvene Troikine igre. Dont Nod je uspeo u tom poduhvatu ali određene tehničke manjkavosti i dizajnerska rešenja su ovaj naslov načinili prilično nefleksibilnim. Svi vaši razgovori i sitni problemi smrtnika sa kojima ćete imati kontakt na kraju nemaju bitan uticaj na finalni ishod poglavlja. Jedini način kako možete da promenite svoje odluke je da počnete celu kampanju ispočetka!!! Takvo dizajnersko rešenje developeri su opravdali sa željom da igrače što dublje uvuku u tematiku i da im pruže jedinstveno iskustvo u svakoj novoj kampanji.

Nažalost kada završite kampanju nećete imati želju da počnete opet osim ako niste u međuvremenu postali hardkor fan. Ako izgubite nekog vrednog NPC-ja, izgubili ste i to je jedna od većih zamerki koje imamo na račun ove igre. Izbori u dijalogu često znaju da budu nelogični i da se NPC-jevi sa kojima razgovarate ponašaju neprikladno ali na kraju cela priča dobija smisao. Bitno je samo strpljenje i želja da istražite što više možete mračni svet Vajtčepela. Iskreno po našem mišljenju scenario je trebao još jednom da se pregleda i da se obrati pažnja na odnose likova. Suptilne razlike u dijalozima su veoma bitne i stvaraju pravu atmosferu.

Što se tiče okruženja, London sa početka 20-og veka ne izgleda baš najbolje s’obzirom da je ceo naslov rađen u Unreal 4 endžinu. Iskreno očekivali smo mnogo više ali imajući u vidu veličinu tima i njihovo iskustvo-prijatno smo iznenađeni. Londonske ulice su korektno prenešene u digitalnu formu i mračno okruženje ovog grada je pripovedački odlično uklopljeno. Ovaj grad je mračni lavirint prepun opasnih mesta i bezbednih zona čije lokacije morate pamtiti ako želite da opstanete.

Borba iako deluje jednostavno na prvi pogled, dosta je kompleksna i ne oprašta greške kada se susretnete sa jačim neprijateljima. Specijalizacija vašeg lika je poželjna i na samom startu ćete osetiti potrebu da svog lika prilagodite svom stilu borbe. Možete biti koncetrisani samo na borbu sa oružjima a da vampirske moći koristite samo kada je krajnja nužda ili da se oslanjate na senke i da napadate svoje žrtve dok su ošamućene. Svaki skill koji dobijete evolucijom je bitan. Sa njima možete praviti razne kombinacije koje u kratkom vremenskom periodu mogu eliminisati i najtvrđe protivnike. Borba je brza, tečna i precizna i naravno preporučuje se gamepad iako verujem da se PC puristima ta ideja neće svideti. U pitanju je pravi test veštine i neprijatelji su fer ali vas kažnjavaju ako napravite neku grešku. U pitanju je soft Dark Souls model borbe što unosi dodatnu težinu u susrete koji su brojni.

Na kraju verujemo da će većina igrača početi sa likom koji se ne fokusira na ispijanje krvi većini građana londonskih četvrti. Zavodljiva je ideja da ste vampir koji želi da živi sa ljudima i da se ne pretvori u zver nego da pokuša da nađe balans i da se distancira od političkih zavrzlama koje vladaju u tom svetu. Ovde biti dobar ne znači puno. Ne postoje očigledne nagrade i kazne za vaše poteze. Sami gradite svoju priču i snosite posledice nastale vašim postupcima. Nažalost ne postoji veći uticaj na zaplet dok ne dođete do finalnih poglavlja a to će pretpostavljamo, većem broju igrača predstavljati problem. Najveći paradoks kom smo imali prilike da prisustvujemo je Dr Ridova unutrašnja borba dok pokušava da spasi svoje pacijente i da suzbije svoju žeđ za krvlju. Dijalozi tokom tih momenata su dobro napisani ali se suština gubi zbog ne preterano dobre glasovne glume koja na momente može biti preeksponirana.

Ako ste voljni da se brinete o zdravlju svojih sugrađana bićete primorani da šetate puno po ulicama i da delite tinkture građanima dok vam zadnjica ne otpadne. Na kraju svaka oblast će potonuti u haos što je veoma frustrirajuće i potpuno menja ishod igre.

Svaki od NPC-jeva je potencijalni resurs i ako se pobrinete za njihovo zdravlje, kvalitet njihove krvi će porasti i bićete u prilici da jako brzo napredujete. U suštini ne morate piti krv ali to i jeste glavni kvalitet ove igre. Konstano plesanje na oštrici noža i strah da ne pređete na tamnu stranu. Ako želite možete uvek izbegavati borbe ali to će dovesti do velikih problema i boss fajtovi će biti veoma frustrirajući. Kažu put do pakla je popločan dobrim namerama i naš junak će to iskusiti u celosti. Na kraju Vampyr će možda mnogima biti gorka pilula jer će na svakom koraku uviđati propuste koji su se mogli lako srediti sa dodatnih par meseci developmenta. Par promena u scenariju i fino štelovanje mehanike su zaista mogli da nam pruže jedan pametan naslov u kom možemo birati svoju avanturu i kombinovati je sa odličnom akcijom.

Ako ste bili ljubitelj Vampire the Masquerade naslova i želite svoj krvopijski fiks, slobodno igrajte ovu igru ali ne očekujte magnum opus. Ovo je sasvim dobro prelazno rešenje koje će vam pružiti dosta sati fine i hemoglobinom ispunjene zabave.