Em(pati)ja i ostali problemi sadašnjice

Čari ponovnih okupljanja i prisećanja mogu da budu neopisiva lutrija. Ili će ostati urezana u sećanje kao trčanje po poljani sa osmesima sa kapljicama rose koje se pod svetlom presijavaju dok jednorozi protrčavaju i govore vam reči podrške, ili će okup biti kao slava kod baba Miladinke gde će posle 10 godina najzad doći dosadna tetka iz Švajcarske koja će vas pitati kada ćete stati na ludi kamen sa partnerom, da li ste završili fakultet, zašto ste siromašni jer ona ima platu od 5000 švajcaraca, dok rodjak Stojadin ispija peto pivo i počinje da se prosipa po podu kao vaše strpljenje. Ljudi ipak se razvijaju, rastu, ličnosti se menjaju (osim ovih gorenavedenih) i jednostavno se sve vremenom menja. Uvek postoji pitanje da li ćete prepoznati nekoga posle nekoliko godina odsustva. Sva osećanja ponovnog okupljanja se mogu odnositi i na Square Enixov Life is Strange nakon dve godine odsustva sa gaming scene. Novi protagonista, Alex Chen se spiritualno povezuje sa svojim pokojnim bratom Gabeom nakon godina razdvajanja zbog američkog socijalnog sistema razdvajanja dece kao i tragedije u kojoj je Gabe nastradao pod nepoznatim okolnostima odmah nakon što je Alex došla u Heaven Springs, mestu gde planira da započne novi život.

Sa Life is Strange: True Colors, fanovi ovog serijala dobijaju pravu poslasticu – ekspanziju svega što je prethodni Life is Strange činilo sjajnim, a da opet developeri nisu skrenuli sa puta i totalno promenili celokupno iskustvo serijala. True Colors nastavlja sa izuzetno magičnim realizmom, sa Alex koja poseduje moć empatije, koja joj omogućuje da čita i oseti iskustva emocija drugih ljudi (ne, osetiti tudja iskustva emocija nisu skraćenica za batine). Alex ima moć koju jako ograničeno koristi usled straha da je emocije drugih ljudi mogu preuzeti i savladati mentalno, ali ipak koristi moć koliko može da otkrije detalje smrti njenog brata. Iskreno gledano ova moć nije nešto preterano posebna kada uzmemo moći prethodnih članova iz serijala (Max koaj je putovala kroz vreme, Daniel je imao telekinezu) ali fokus na odnose izmedju ljudi je i dalje od neopisive važnosti za napredak u igri.

 

Alex je sa druge strane nekako i dalje dobrodošao član protagonista LiS sveta. Nešto kao metalna čačkalica u poredjenju sa prethidnim ogromnim mačevima. Ima svoju primenu koja u poredjenju sa drugima nije toliko uticajna ali je i dalje zabavna. Alex naravno nosi dramatičnu prošlost i probleme sa sobom ali pošto se radi o osobi koja je završila srednju školu, sa svojih 21 godinu može malo zrelije da istražuje i otkriva sve što se dešava oko nje.

Grafički igra izgleda impresivno, atmosfera i boje su prelepo uklopljene tako da je igra itekakav eye candy u odnosu na prethodne delove. Odluke koje donosite su naravno krucijalne u igri koja se toliko fokusira na narativ tako da možete očekivati da će svaka odluka od početka igre kreirati kraj kakav ste sami izabrali. Ostatak Haven Springs stanovnika su dobro smišljene i psihički emotivno (donekle) razvijene osobe koje izuzetno doprinose atmosferi i avanturi kroz koju prolazi Alex. Emocije vezane za patnju, tugu, gubitak drage osobe (kao kada vam ispred nosa vozač poslednjeg dnevnog autobusa zatvori vrata) su itekako prisutne i u zavisnosti od mentalnog stanja karaktera, dobićete poprilično raznovrsne (ponekad i zabrinjavajuće) reakcije i odgovore.

Nismo ni mi iskreno

Igra ima i pozitivno emotivne trenutke koji će vas potencijalno raznežiti, kao kada vam radnik u brzoj hrani stavi ekstra prilog, tako je tu i situacija kada se stanovnici ovog malog gradića okupljaju da bi učestvovali u LARP-u (ne baš kao kritični LARP koji sam spominjao u Chivalry 2 opisu) za momka sa imenom Ethan koji se muči da prebrodi gubitak očinske figure. Iako obiluje cringe LARP momentima, i dalje se ta žrtva podnosi zarad pomoći jednom mladom momku sa problemom koji kasnije u životu može razviti ozbiljne komplikacije i potencijalno postati nova toksična ikona omladine sa daddy issues.

Romantični aspekt igre je tu sa nama i  gleda nas čudno kao estetski odbojna devojka u klubu sa generic natpisima, i pokušava da se približi nama iako nam to nije potrebno. Naravno tu su čari vaših izbora koji su kompletno otvoreni u svakom smislu te reči. Navedeni aspekt je po meni pomalo bespotreban, ali u naletu novih struja i stilova ovog sveta oseća se da su taj deo igre ugirali kao baba cegere u prepuni gsp.

Emotivni napredak Alex, uticaj empatije na njenu upotrebu moći, unutrašnje bitke i kraj same igre, može vam priuštiti simulaciju života ljudi u razvijenoj zemlji, s obzirom da na Balkanu to se može smatrati nekom ozbiljnom fantazijom. Upotreba moći Alex je jako inkonzistentna tako da u nekim situacijama gde je moć mogla da pomogne, moć se sakrije sa strane da bi se izgurala priča na pomalo nelogičan i nebalansiran način.

LARP JRPG momenti su highlight igre

Tok priče je donekle problematičan, pošto tragedija koja pogadja Alex nije odmah na samom početku igre kao u prethodnim LiS igrama već daje vremena da se emotivno sjedinite sa protagonistom i da nakon toga doživite emotivni šok gubitka i kako se boriti sa istim.

Life is Strange igre žive i umiru sa njihovim karakterima i Alex ispunjava sve karakteristike jednog protagoniste ovog serijala. Introspektivna, osećajna, zbunjena, umetnička duša, sa pretplatom na lokalni časopis koji pomaže siromašnima i gladnoj deci u svetu, i naravno svojom empatijom brine za sve ljude oko nje.

Pored preterivanja u nekim aspektima, od ovakve igre se moglo i očekivati da će Alex biti dosledna nastavka LiS serijala. S obzirom da je za prethodne delove bio zadužen – Dontnod, trenutni developeri Deck Nine, koji su prethodno razvili Life is Strange: Before the Storm, moraće se potruditi da serijal LiS učini još uticajnijim naslovom ako ne bude želeo da igra ima sekundarni vajb, jer je True Colors više kao spin-off nego glavna priča.

Bez daljih spojlera priče, mogu reći da je LiS True Colors bio zabavna avantura osim kraja, koji je nekako zbrzan i srednje loše odradjen iz nama nepoznatih razloga. Ako imate nivo empatije kao Alex, spremite maramice jer patetike ima na sve strane. Ostali koji samo žele jednu emotivnu avanturu ili nastavak LiS serijala, imaće dovoljno materijala koji će im staviti osmeh na lice.

Life Is Strange: True Colors
  • 7.5/10
    EmuGlx Score - 7.5/10
7.5/10

Finalni utisci:

Pros:
Jedni od najboljih karaktera u serijalu, sa pregršt šarma.
Igra je brža i dinamičnija u odnosu na starije delove.
Grafički eye candy

Cons:
Kraj igre je totalni haos koji je nekako ubačen da objasni celu priču
Većina moći Alex nije stalno prisutna i varira što uništava balans igre
Kraća od prethodnih iteracija Life is Strange
GDE JE TRUE COLORS PESMA?