Ako ste kojim slučajem ljubitelj indie igara, stvaralac istih ili pak izdavač koji želi da podrži mlade i ambiciozne entuzijaste, 2018. godina je fantastična godina interesovanja za takvim žanrom. Slobodno možete da pogledate i nekoliko godina unazad, godine su prepune fantastičnih indie naslova, a po svoj mogućnosti, isti toliki uspeh će igre nezavisne produkcije da uživaju i u narednim godinama. Electronic Arts je pre dve godine odlučio da pokrene akciju pod imenom EA Originals, gde bi podržvali izdavaštvom indie razvojne timove koji im se učine vrednim pažnje. Jedan od tih je upravo tim čijoj igri smo se posvetili – Zoink Studio, a igra se zove prosto i jednostavno – Fe.

Nemojte se zavarati, ovako jednostavno ime zapravo nosi malo veću kompleksnost kada je sama igra u pitanju. U ulozi ste malog šumskog stvorenja, pretpostavili ste, Fea, koje liči po malo na ježa, malo više na lisicu i bipedalno je. A može i da leti. I da peva. Akcenat na pesmu je u ovoj igri prilično veliki jer skoro sve u šumi, gde se radnja i odvija, je osetljivo na pesmu i na prijatne zvižduke, piske, ćućorenja, klokotanja i šta god da vam padne na pamet. Šuma je nažalost, okupirana od strane “Nemih” koji terorišu faunu, povređuju životinje i zarobljavaju ih iz nama nepoznatih razloga. Na vama, tj. Feu je da pomogne bićima u nevolji pesmom i da protera Neme iz njihove divne i melodične šume.

Mehanika u igri je prilično jednostavna i kao što smo pomenuli, sve se odvija oko Feovog glasa i povratne informacije flore i faune. Posle vrlo kratkog uvodnog filma, počinjete svoju avanturu bez ikakvog putokaza ili teksta koji bi vam rekao šta je zapravo vaš cilj. Imate utisak otvorenog sveta, ali veštački stvoreni prolazi od stena i vode vas usmeravaju ka konkretnim životinjama, biljkama,  prostorima ili kristalima. Uz pomoć pesme komunicirate sa ostalim živim svetom i od pojedinih, krupnijih učite pesme drugačijih tonaliteta. Na taj način vam se otvaraju novi prolazi i nove mogućnosti da interagujete sa drugim ekosistemima ove ogromne šume.

Kretanje je moglo biti kvalitetnije odrađeno. Trčanje po tlu ima lebdeći osećaj, kao da vaši koraci nisu fizički tu, već ste znatno brži nego što se krećete. Skakutanje je trapavo i često neprecizno, a letenje vam pruža dovoljan osećaj slobode, iako to baš i nije letenje, koliko lebdenje. Ono što se meni posebno svidelo je pentranje na svako drvo koje vidite u svojoj blizini, pa tako možete da izvidite teren, vidite šta vas čeka i na koji način da najbrže dođete do željene lokacije, tako da sve ovo jako podseća na Spyro igre. Tokom svoje avanture, sakupljaćete i kristale koji vam omogućavaju da otključate nove sposobnosti i tako olakšate sebi istraživanje i prelaženje velikih distanci, a i da brzo pobegnete ako ste primećeni. Osećaj da igrač napreduje, da je biće koje on vodi sve naprednije i naprednije je ono što pored neme i osećajne a pak melodične priče, vuče dalje.

Od samog pogleda na cover slike pa od prve sekunde same igre, primećuje se da je stil kojim je predstavljena, jedinstven. Nigde nećete naći preveliku količinu detalja – na listovima, drveću, laticama ili krznu životinja, a opet će vas oduševiti jednostavnost kojom je sve prikazano. Šuma odiše jednom velikom teskobom, usamljenošću i tišinom, kroz nju se prolamaju tek po koji zvuci, a neonski bljesak sa vrhova busenja ili kore drveta ima nešto posebno u sebi. Svakako je svima jasno da se ne nalazite u običnoj šumi, a još manje da je malo lisicoliko stvorenje Fe, obično. Kroz čitavu igru preovlađuje paleta ljubičaste i jarko narandžaste boje, a veoma suptilni prelazi na zelenkasto ili plavičasto naglašavaju drugačije regije sa drugačijom florom i faunom. Životinje imaju drugačije oblike od onih na koje smo navikli – glodari su često prikazani sa velikim krestama ili spoljašnjim škrgama, dok kopitari, u ovom slučaju jeleni nemaju njuške ili oči, već amorfne oblike umesto glava. Ptice više podsećaju na lebdeće raže sa kljunovima, a crvi su prepuni raznih boja i ukrasa na telu. I dalje na prvi pogled znate koje je stvorenje u pitanju, ali maštovita promena morfologije je i te kako prisutna. “Nemi” izgledaju baš kako dolikuje pravim izopačenim lošim enitetima. Kada ugledate prvog neprijatelja, znaćete da od njega treba da pobegnete i da ne želite sa njim da se kačite. Njihovo kretanje, zvuci i ponašanja nisu nešto što je šumi i prirodi potrebno i njihov dizajn je baš kako treba.

Samoća, nemoć i osećaj kako ste sitni u tom velikom i opasnom prostoru je izražen u velikim razmerama. Dok istražujete okolinu stalno ćete osluškivati zvuke oko vas, tražiti novu životinju sa kojom možete da pričate da biste naučili nešto novo. Na kraju krajeva, vi ste došli u njihovu šumu i ne znate ništa. Tu vam se otvaraju nove mogućnosti za istraživanje kada naučite nove pesme jer time otvarate cveće koje vas potiskom izbacuje u visinu, ili čudne biljke koje bude cveće u ulozi platformi. Sve je povezano sa prirodom, i priroda je povezana sa svime. I najlepše od svega je, što ste i vi deo toga. Svojim postupcima menjate, oslobađate i ulepšavate prigušenu šumu.

Čitava avantura je propraćena fantastičnim zvucima violine i klavira praveći umirujuće melodije koje se smanjuju ako dođe do opasnosti ili povećavaju intenzitet. Sam glas Fea dok pokušava da komunicira je strašno smešan i više simpatičan nego prijatan, jer podseća na glas deteta koje falšira u pokušaju pevanja. Na vama je da ubodete liniju zvuka koji odgovara određenoj životinji pritiskom R2 triggera. Što ga jače pritiskate, to Fe proizvodi više tonove, i slabijim pritiskom tiše i niže tonove. Kada se nađete sa željenom životinjom na istoj talasnoj dužini, potrebno je kratak vremenski period održavati tu pesmu kako biste razmenili informacije. I onda se sve pred vama otvara i menja.

Ako još tražite prijatnu i melodičnu igru nakon prelaska igara poput Journey ili Ori and the Blind Forest, ne morate da tražite dalje, Zoink se pobrinuo da napravi Fe. Igra sa jako malo naracije, mnogo istraživanja i pričanja priče na druge načine je ono što vam treba. Ako možete da zažmurite na osrednje kontrole i ne previše detaljnu grafiku, Fe će biti dovoljan da zadovolji vašu umetničku gaming stranu na par dana. U svakom slučaju, treba podržavati ovakve projekte, jer inovativnost leži u malim gaming studijima koji mogu da se razmašu sa svojim idejama i kreativnošću dokle god imaju publiku koja im daje energiju za sve to.