Marsovac je najveće prijatno bioskopsko iznenađenje u 2015. godini i odlučili smo da bude i prvi naslov koji će otvoriti našu novu filmsku sekciju. Dakle ne planiramo da glumimo filmski magazin i budemo dežurne sudije Holivuda, to ostavljamo specijalizovanim glasilima, naš cilj je da malo proširimo okvire gejmerskog sadržaja sa vaše konzole i PC-a i usmerimo vas na bioskop. Realno gledano 90% blokbastera koji danas stižu iz Hollywooda (SciFi, fantasy, super heroji) su kreirani po našoj geekovskoj/gamerskoj meri, takva su vremena došla (napokon), a i nije da se ranije nismo doticali tih tema, tako da, with that out of the way, on to the review…

Marsovac nastavlja trend vizuelno upečatljivih SciFi/drama u svemiru po uzoru na Gravity ili Interstellar (koji je u ovom društvu malo više SciFi) a možemo pomenuti i malo stariji Moon, Dankana Dzonsa. Pisac u usponu Dru Godar i Sir Ridli Skot udružili su svoje snage u ovoj adaptaciji Andi Virove novele istoimenog naslova i rezultat je svakako najsvežiji blokbaster u ovoj godini uz naravno na sve strane hvaljenog Pobesnelog Maksa (koji u krajnjoj meri ipak nije napravio očekivani rezultat na boks ofisu). Marsovac sa druge strane izlazi u pravom trenutku kad neku ozbiljniju konkurenciju nema i što je najvažnije čini se da će imati značajno prisustvo u bioskopima. Ovo je dobar podatak iz prostog razloga jer, iako se radi o spektaklu na svim poljima film ne ide ustaljenom šemom velikih eksplozija i beskrajnih nastavaka. Marsovac je old skul priča u haj tek ambijentu kakav dozvoljava film danas, a Ridli Skot je bio odličan izbor da stvari izgura pedantno i sa ukusom. Svi koji negoduju na Ridlija već neko vreme jer im je Prometej bio pun propusta, Kaunselor dosadan a Exodus su već zaboravili treba da znaju da je ovo njegov povratak u formu za širu publiku. Dakle ako su se oko pomenutih filmova lomila koplja (pogotovo Kaunselor koji je podelio publiku kao malo koji Ridlijev film), Marsovac bi trebao da smiri strasti.

martian-gallery9-gallery-imageSvako ko je video trejler, bez ikakvog predznanja o knjizi, verovatno je ukačio da je Marsovac neka moderna verzija Robinzon Krusoa, Cast Away u svemiru. Samim tim što film narativno nema šta da krije, zaplet je lansiran od samog starta bez neke nepotrebne ekspozicije i upoznavanja likova. Svemirska ekspedicija, usled vremenskih nepogoda, biva prinuđena da momentalno obustavi misiju na Marsu i vrati se na zemlju. Za sobom ostavljaju člana posade, pod pretpostavkom da je izgubio život tokom bekstva. Interesantno je koliko u prvih 10 do 20 minuta film izgleda kao Prometej u crvenoj boji (minus Inženjeri) sa sve olujom, bagijima za transport i ponovnom samostalnom operacijom (ovde ipak daleko manje zahtevnom). Šalu na stranu, od trenutka kada svemirski botaničar Mark Vitni (Met Dejmon) stane na noge i shvati da je ostavljen na milost i nemilost crvene planete ipak počinje novi film. Raspolaganje preostalim zalihama hrane, traženje rešenja kako iskomunicirati sa bazom na zemlji i botanika za početnike ne deluju kao dobra kompenzacija za uobičajenu svemirsku akciju, ali ono što najviše drži stvari zanimljivim je performans Met Dejmona. On je odlično izneo duh glavnog lika u toku svoje neplanirane kolonizacije Marsa kao i kroz video dnevnike koje vodi. Miks humora, uzbuduđenja i očaja u potpunoj izolaciji zaista funkionišu i ono što je uspeo da samo zagrebe u Interstellaru ovde je isterao do kraja na pravi način. Njegova gluma je svakako hajlajt filma, sve i da nekima možda zasmeta koliko disko može biti borba sa nedaćama crvene planete do kraja je ipak jasno da Met Dejmon nosi skafander a ne zvoncare.

Sam aspekt nauke, iako usled dosta dobre dinamike narativa može u trenucima da preoptereti sa informacijama, nije isforsiran. Uvek je u osnovi jasno šta se dešava sve i da na prvo gledanje ne pohvatate detalje, te neke veće konfuzije nema. Koliko će vam to biti ubedljivo zavisi isključivo od vaših afiniteta nauke naspram fantastike. Najtanja tačka filma je svakako predstavništvo NASE gde se svim sredstvima radi na tome kako da se Mark Vitni vrati kući. Iako je interesantno pratiti ovaj segment jer je prožet dinamičnom režijom i dijalozima, čini se da stručni tim previše lako postiže sve dogovore i stvari idu malo više po loju kako bi se evakuisao samo jedan astronaut. Do ove tačke je veoma jasno da je neka opšta tema filma važnost timskog rada koliko i solo te optimizam bez obzira na nedaće ali ovo jednostavno neće proći gledaocima koje ne proguta generalno atmosfera filma. Svaki put kada tim fejluje bez većih poteškoća se stvari vraćaju na traku i vremenom je veća dilema da li će Šon Bin ipak poginuti i u ovom filmu (glumi Miča Hendersona direktora misije). Ostatak posade koji je na putu za zemlju je sačinjen od sjajnih glumaca gde se Ističu Dzesika Čestejn (još jedan nod na Interstellar), Kejt Mara devojka iz Kuće Karata i Majkl Pena sveži povratnik sa ratišta. Ridli je stručnjak da prikaže svemirsku posadu, jer uvek postoji taj odličan spoj radne i prijateljske atmosfere (minus nepromišljeni potezi iz Prometeja) te je šteta što nemaju značajnije prisustvo u okviru priče, iako istina dolazi do izražaja u samom finalu.

Marsovac je ipak drama više nego SF, te svi logički propusti ovde mogu da smetaju više nego inače jer nisu kamuflirani napucavanjem u svemiru, ipak Ridli je glavni i odgovorni koji održava film visoko iznad površine. Nema praznog hoda, segmenti Zemlje i Marsa se prepliću bez greške, a svi glumci, sa Met Dejmonom na čelu, rade stvar na najvišem nivou te ovde glumačka postava def. nije samo spisak velikih imena. Uz već pomenutog Pobesnelog Maksa ovo je među najlepšim filmovima u ovoj godini od dizajna tehnologije, svemirskih brodova i enterijera, vozila, pa do same površine Marsa (koju u filmu glumi Wadi Rum pustara u Jordanu, u više navrata već korišćena za ove svrhe). Da li je Mars ubedljiv ili ne ostavljamo gledaocima koji su ga posetili da prosude, ono što treba napomenuti je da je 3D projekcija apsolutni prioritet i ako ste već neko vreme digli ruke od naočara, ovde ne biste trebali, jer treća dimenzija zaista diže stvari na viši nivo. Još jedan dokaz da su nove tehnologije na filmu uvek plus kada je pravi reditelj iza kamere. Nama gejmerima će biti validan podatak da je za originalnu muziku u filmu zadužen Hari Greson Vilijams stari saradnik Ridlija Skota i njegovog pokojnog brata, kojeg znamo kao redovnog kompozitora na Metal Gear Solid serijalu.

Posle dinosaurusa i jurnjava po post-apokaliptičnim pustarama, Marsovac je svež zaokret. Trebalo bi da privuče one kojima je dosta bezumne akcije kao i one kojima nije, a sudeći po prvim rezultatima film neće biti još jedan flop, koji će da ide u prilog kuknjavi da danas prolaze samo super heroji i rimejkovi. Svemirske drame su očigledno neki novi trend u Holivudu, a da li će se održati, videćemo. U međuvremenu pogledajte kako se sadi krompir na Marsu, nećete zažaliti.