Pre više od pola veka, TV industrija se dogovorila oko standarda transmisije i prikaza slike na televizijskim ekranima i time su zacementirali sudbine mnogih budućih izvora TV signala.

Dok je Evropa prihvatila standard od 50 frejmova (statičnih slika) u sekundi, ostatak sveta je odabrao danas mnogo popularniji prikaz slike od 60 frejmova u sekundi (60 Hz), koji je postao i primarni mod prikaza video igara u zadnjih nekoliko generacija kućnih konzola. Ovaj standard reprodukcije “slika koje se kreću” ima fiksnu formu, što znači, hardver unutar svakog TV-a će prikazati po jednu sliku na svake 33 millisekunde, bilo da izvor te slike pošalje novi frejm ili ne. Ovo u sferi video igara na PC-u i konzolama može dovesti do efekata kao što su framedrop (nedostatak novog unikatnog frejma tera TV da ponovo prikaže zadnji celi frejm koji je primio ranije), lag (igra je završila proračun i rendering frejma, koji je ostao u jednom od mnogobrojnih buffera koji treba da se isprazne, čineći sliku na ekranu zaostalom u poređenju sa trenutnim kontrolama koje pritiska igrač), stutter (neregularni tajminzi renderinga slike od strane grafičke kartice) i tearning (slanje nepotpunog frejma do TV-a koji jedino može da prikaže mali deo novog unikatnog frejma na ekranu).

Svi ovi nepoželjni efekti su doveli do težnje game developera da do igrača dostave igre koje ili rade u redovnih 30 frejmova u sekundi (TV svaki frejm prikaže dva puta tokom svog fiksnog osvežavanja 60 puta u sekundi), ili redovnih 60 frejmova u sekundi, mada igrači su već navikli da se ovakve igre retko sreću i da često sreću igre ili deonice u njima koje rade loše. Bolni primeri ovoga su na primer neredovno slanje 30 frejmova u sekundi kod PS5 igre Bloodborne (takozvani loš framepacing), framedropovi igre Elden Ring na PS5-u koja na toj konzoli često radi oko 55FPS-a, ili na primer tearing u PS5 verziji igre Far Cry 6.

Na svu sreću, ovi loši elementi prikaza slike se mogu ukloniti implementacijom sistema Variable Refresh Rate koji je prvobitno predstavljen u PC gaming-u preko Nvidija GSync i AMD-Freesync sistema, a pre par godina se odomaćio i unutar oficijelnog HDMI standarda. Ovaj standard daje moć grafičkoj kartici da ona naređuje kada TV treba da prikaže novu sliku. To pre svega znači da više nema fiksnih tajminga kada nova slika MORA da bude prikazana, što uklanja mnoge problematične efekte koje smo gore naveli. Fokus na 30fps i 60fps igre nestaje – ako igra radi u stabilnih 49fps ili skače između 95 i 115fps, igrač će na svom ekranu dobiti tečnu sliku u kojoj će moći da uživa.

U konzolnom svetu,VRR je prvobitno implementiran od strane Xbox konzola, i sada posle nekoliko godina čekanja ovaj novi sistem prikaza slike će najzad stići i na PlayStation.

Sony je upravo potvrdio da će podrška za VRR stići na PlayStation 5 u “narednim mesecima” i da će biti automatski upaljena kod svih igrača koji su povezali svoju konzolu sa kompatibilnim HDMI 2.1 televizorom. Među podržanim televizorima se nalaze mnogi modeli LG, Samsung i odnedavno Sony Bravia TV modela, a VRR prikaz slike će biti dostupan i kod igara koje ciljaju (a neuspevaju uvek) da isporuče 60fps i 120fps gameplay. VRR opcija će biti dostupna unutar Display podešavanja PS5 konzole, uz dodatnu opciju da VRR bude upaljen i kod starijih igara koje nisu nativno pravljene za ovaj vid prikaza na TV-u.