…ili se retko sećamo.

Već smo zagazili u sredinu 2015-e, što za mlade znači da će pozajmiti pare od roditelja i otići negde na more ili odraditi jeftinu varijantu, posaditi se na Ciganliji gde će posle svakog sledećeg ulaska u vodu strepiti od novih mutacija. Za nas starce i devedesete polako postaju jedan prastari period, a neke fore od pre 3 godine već deluju kao od pre dva veka, tako da je red da notiramo neke od igara koje su se pojavile u to vreme, pre nego što revival nultih godina, sa Scooterom, Crazy Town-om i jež-frizurama počne da nam uništava redovne izlaske u kupovinu.

1. BLOOD (1997)

2Prva igra Monolith studija, fine gospode koje će nam kasnije uništavati kvalitetne sate spavanja sa F.E.A.R-om, i Condemned-om.

3
A kasnije, uništavati i kvalitetnu franšizu MaksPejnTrećenizmom

Blood je jedna od onih ranijih pucačina koja se nekako nije dovoljno zadržala u modernom gejmerskom diskursu. Kad sam već iskoristio reč diskurs, red je da pričamo o igri pre nego što krenem još više da lupetam. Igrač kontroliše Kejleba, besmrtnu kaubojsku seljačinu koja mora da trsi i brsti nemrtve beštije kako bi se osvetio svome starom gospodaru, Černobogu. Možda zvuči kao jedna prilično standardna FPS zajebancija, a zapravo je jedna prilično standardna FPS zajebancija. Pa šta oćete, Last of Us?

4Jedan klasičan FPS krkljanac je tačno ono što je potrebno danas. Povremeno tu i tamo se izrodi neki takav naslov, ali je on ili malo našminkan modernim čvorugama, ili je baš rimejk nekog starog naslova. Pa đe je onda Blood? Shadow Warrior nam se polako vratio u živote i sprema novi nastavak, pa ne bi bilo loše da Blood dobije isti tretman. Ima dovoljno nasilja i akcije da posrami i Djuka i Wanga zajedno. Originalni Blood možete naći na Steamu, tako da je neki oblik igre prisutan, plus ima i nastavak iz tamo negde 98-e kad ga je pojela jedna druga igra koja nikako da dobije nastavak, red je da se to malo zabiberi nekim svežim rimejkom.

2. CLIVE BARKER’S UNDYING (2001)

5Ovo je jedan od novijih naslova na listi (pošto su i nulte godine već matore, a ti zalisci, Ivane, neće se smanjiti sami). Igrač kontroliše Patrik Galoveja, punovremenog irskog lepotana i honorarnog borca protiv okultnog koji prihvata poziv svog prijatelja iz vojske, Džeremaje, da mu pomogne da se izbori sa starom porodičnom kletvom. Pod pomogne naravno podrazumevamo jedan porodični genocid epskih proporcija. Ovo bi naravno zvučalo potpuno generično majmunski da nema taj Klajv Barker ispred naslova. Jedno brilijantno govedo kako u književnom, tako u filmskom svetu, ulaže svoju morbidnost, mozak ali i glas kako bi igrač bio primoran da menja gaće na svakih sat vremena. A menjaćete ih bogami profesionalno.

6Jeziva, inovativna i iznenađujuće obilna avantura, Undying je obećavao rađanje jedne nove i stravične franšize. Ne? Marš. Zbog slabe prodaje igra je nažalost pala u zaborav, ali je u međuvremenu uspela da održi neki kultni status. Nije Klajv Barker blesav (što bi rekli pre Jericha) kad su u pitanju horori, tako da Undying ostaje njegov odličan doprinos ovom mediju. Svako ko nije stigao da odigra ovu igru, nek je odigra odmah, ne zanima me, je l’ se ovaj sajt zove Emulation Galaxy ili Starački Dom Galaxy, šta je ovo?

3. LITTLE BIG ADVENTURE (1994)

7Pre nego što su počeli da truju tržište sa polupečenim ubicama koji se pentraju po istorijskim monumentima, Francuzi su bili zaslužni za neke od najboljih igara devedesetih. Da li je to bio Rayman, Another World ili Flashback, stari dobri fićfirići su znali da naprave igru koja je podjednako maštovita i zarazna. Pa tako se negde tih godina pojavio i Little Big Adventure, zabavan i kompleksan naslov, napravljen od strane brilijantnih tvoraca Alone in the Dark serijala.

Rečenica koju ćete ovde pročitati poslednji put.
Rečenica koju ćete ovde pročitati poslednji put.

Igrač je bio Twinsen, sa planete Twinsun, koji se borio protiv zlog Fanfroka kako bi spasao stanovništvo antropomorfnih slonova, zečeva, kučića i mačića. Deluje detinjasto ali Twinsen svakako nije. Detinjast. LBA je bila jedna od izazovnijih igara (što smo u ono vreme zvali drndave kontrole i nelogičnost zagonetki), i jedna od retkih igara u  to vreme koja se drznula da malo meša žanrove. A Twinsen je toliko mešao da bi posramio sve šljunkare sa beogradskih splavova. Danas kad pogledamo to i nije nešto, ali u ono vreme uojhaha, možeš da se šunjaš I TRČIŠ, nemoj da pričaš, fotorealizam. I pored svih ovih godina, igra je uspela da ostane upečatljiva što po stilu, što po atmosferi.

9Dvojka naravski sređuje bitne probleme i znatno poboljšava celo iskustvo iz prvog dela. Kamera je znatno dinamičnija, kontrole malo ispeglane i cela avantura je bila malo duža. Teško je danas naći neki prikladan ekvivalent ovoj igri, što možda Twinsenu ide u veliku korist. Bilo je to vreme bez neophodnih restrikcija današnjeg gejminga, igra koja je pokušala da malo pogura stvari napred. Njegov doprinos je ipak tu negde u današnjim naslovima, ma koliko on bio mali i neprimetan. Možda i nebitan. Nema veze, dobar je Twinsen, odličan je.

4. ECSTATICA 1 i 2 (1994, 1997)

9Kad smo već kod Twinsena, red je da se pomene i ovo bolesno čedo Psygnosisa. Jedan od začetnika tenkovskih kontrola i prerenderovanih pozadina, Ecstatica i njen nastavak su vas stavljali u ulogu viteza koji mora da siječe svoj put koji je krcat svakakvim avetima i drakulama. Dodajte na tu premisu i čudnu elipsoidnu grafiku, LSD i kafu i biće vam mnogo zabavno. Dok sam tražio neke screenove za igru da okačim ovde, shvatio sam da je neverovatno kako se mozak igra sa vama, ja mislio bre ovo je cutting-edge grafika bila u to vreme, kakav je bre ovo futurizam?

10Dvojka nastavlja priču i poboljšava grafiku, trouglovi su bili trouglastiji a elipse nekako elipsnije iako je u odnosu na keca bila lakša. Dok su Alone in the Dark, pa kasnije i Resident bili fokusirani na vatreno oružje koje se kombinuje sa sumnjivim kamerama, Ecstatica je bila skroz up-close and personal toliko da nekad od kamera ne biste videli ko vas lupa u glavu. Ipak, igra i danas ima neki specifičan šmek i stil koji sigurno može da prođe kod nekog ko je zainteresovan za malo oldschool zafrkanciju, a može biti interesantna nekom mladom hipster-indie developeru koji je u potrazi za nekim matorim Demon Soulsom da inspiriše njegov kreativni um kako bi razvalio jebote na sledećoj konvenciji.

5. ANACHRONOX (2001)

11Ako bi rešili da lažete, rekli bi da se uvek osećate kao faca kad u razgovorima sa ženskama pomenete Anachronox. Ako bi bili iskreni, rekli bi da ste za Anachronox čuli relativno skoro ili upravo sad preko čika Yoloa. A treće ko priča sa ženskama o igrama? Ova specifična igra iz Romerovog Ion Storma od samog početka nije bila na svom mestu. Prvo što je nastala nakon Romerovog debakla sa Daikatanom, drugo zato što je pravljena u Quake2 endžinu koji je već bio bajat u to vreme a treće zato što je veteran Tom Hall sa svojom bandom rešio da napravi konzolaški RPG za PC. Autsajder od glave do pete, kao i njen glavni baja Slaj Buts, Anachronox bejaše inteligentni Mass Effect pre Mass Effecta.

12Questovi su bili izazovni, i igra baš nije htela da vas drži za ruku kao većina današnjih RPG izdanja, dok su tuče bile uglavnom trapave zbog malo čudnog battle systema, međutim, kad se čovek uhoda, onda to postaje jedan ozbiljan izazov. Onde gde Anachronox naprosto sija i blješti su likovi i njihove interakcije sa svetom, kao i priča igre koju je Tom Hall nekako uspeo da sprčka. Planiran kao početak serijala, avaj, zbog slabe prođe kod publike, Anachronox ostade sa jednim teškim cliffhangerom na kraju, tako da nama koji su igrali igru kada se pojavila ostaje samo da se slikamo, a vi što niste igrali, da odigrate, pa kasnije urgirate tamo nekim Kikstarterima i peticijama. Molim vas.

6. URBAN CHAOS (1999)

13Tehnički i zaboravljena PS1 i Dreamcast igra, a faktički, zabole me, Urban Chaos je Urban Chaos kako god da se uzme. Igrač kontroliše mladu oh no you didn’t crnkinju pandurku, D’arci Stern, koja patrolira Union Sitijem i apsi tamo neke barabe iz bande Divlje Mačke. Da stvari budu dodatno komplikovane bez razloga, na to dodajte knjige Nostradamusa, monstrume i Smak Sveta.  GTA3 nije bio još bogami, ali zato je D’arci skakala, pucala, vozila i prebijala sve živo u ovom polu-sandbox naslovu. Kao takva ostaje jedna od neopevanih heroina koje ove kvazi-feministkinje nikako da pomenu kao pozitivan primer, nego kukaju kako je Cammy polu dupe polu glava od žene.

14Urban Chaos se neverovatno dobro drži i danas, tj. ako zanemarimo džombaste likove i okruženje.  Ako ih ne zanemarimo, videćemo svejedno da to opet funkcioniše u tom nekom retro fazonu, bejbe. Pored malo kljakavih kontrola za današnje standarde, igra sasvim fino kontroliše žanrove koje je uspela da smulja i ubaci u sadržaj. Nivoi su lepo sklopljeni, sa dosta side-questova u svakom od njih a igra u nekim trenucima ume da bude zadovoljavajuće izazovna. Sandbox kao žanr je danas znatno evoluirao, sa Trevorom i momcima na čelu kolone, međutim, lepo bi bilo da se ovakav koncept ženskog pajkana ponovo uvede u kolo i krene da vaspitava tamo lošu decu sram ih bilo.

7. MDK (1997, i kad smo već tu – MDK2, 2000)

15Da li je to Murder Death Kill, Mission: Deliver Kindness ili Mirko, Desno, Konju apsolutno nije bitno, MDK je jedan od onih naslova koji danas ne samo da ne bi prošli, nego bi svako ko pičuje ovakvu ideju dobio jednu zaušku. Metalnu. Što je prava šteta jer MDK poseduje jedan od najupečatljivijih i najopičenijih svetova u igrama. Igrač kontroliše Kurta Hectica, čistača sa broda Džim Dendi koji je u vlasništvu ludog naučnika, doktora Fluka Hokinsa. Međutim, dođu vanzemaljci i Kurt mora da obuče specijalno odelo kako bi se izborio sa invazijom, i što pre vratio da čisti, prioriteti su prioriteti. Delimično MegaMan na pečurkama, suština igre je u neverovatnom mozgu Daga TenNapela, tvorca Earthworm Jima i Neverhooda, tako da znate od samog početka da igra neće biti normalna.

16Ovo je možda i jedan od retkih primera gde je nastavak igre dosta bolji od originala, koji je radio mladi Bioware Skywalker pre nego što je ubio Semjuel L Džeksona i prešao na tamnu stranu. Hokins se pridružuje kao jedan od likova u Hecticovoj avanturi, zajedno sa svojim šestonožnim i ambidekstroznim psom, Maksom. Ova raznovrsnost u likovima znatno poboljšava celo iskustvo, prvenstveno zbog njihove međudobne interakcije, gde se ne zna ko je zreliji za ludaju. Za razliku od drugih igara na ovoj listi, Overhaul Games se pre nekoliko godina setio da izbaci HD varijantu MDK2, tako da ćete moći to lepo negde da iskopate, pa blagovremeno odigrate. Odmah.

8. ….

17

Samo bajato…