Video igre ili zabavni software, svakako spadaju u digitalni format, ali način isporučivanja i čuvanja istog je već stvar igračke kulture. Kada su se video igre preselile iz arkadnih salona u dnevne sobe sa prvim kućnim konzolama i računarima, postale su i opipljiv proizvod koji su igrači mogli da kupe i poseduju, da ušmrkavaju njihov sveže proizveden miris, stave ih na policu, gledaju, preprodaju, daju u zamenu ili okače na aukciju 30 godina kasnije i obogate se. Kao recimo onaj Mario Bros sa NES-a koji je nedavno otišao za $114.000. Zadrti PCjaš se sada javlja iz publike i kaže – “Ma to je samo jedan uzak krug retro kolekcionara koji sami budže cene jedni između drugih sve je to zavera, samo Steam matori i digital, samo GOG brate!“ A ja se pitam kako je moguće da postoji tolika razlika u poimanju ne samo vrednosti retro gaming nostalgije, već i samih fizičkih medija danas?

Sam pristup je bio drugačiji od početka, i donekle je i normalno zbog različitog formata, pristupa pa i samih igrača okupljenih sa obe strane priče. Dok su se na retro konzolama kertridži nabavljali i cenili kao kolekcionarska stvar ili tada aktuelni proizvod koji ima neku dodatnu vrednost pored samog software-a na sebi, sa druge strane kada su kućni računari u pitanju – kasete, diskete i kasnije narezani diskovi su bili samo nosioci zabavnih programa za dalje umnožavanje. Da, piraterija ali i cela shareware kompjuteraška hipi filozofija je oduzela tu vrednost fizičkim medijima na računarima još od preistorijskih dana. Kako onda prodati kasetu sa legendarnom C64 igrom danas za 100k dolara kada jednostavno nema te konekcije kao kada je u pitanju Nintendo kertridž. Jedno je kupljeno ne za male pare, posle dosta razmišljanja, gde je cover art sa kutije gledan kao ikona, booklet kao biblija, a sam kertridž bio vredno vlasništvo, dok je drugo presnimljeno na kasetofonu na BASF traku ili preko narodnjaka… ili, pazite sad – snimkom radio talasa piratske radio stanice koja emituje kod igre kao audio šum (ovo se zapravo radilo u Beogradu, ako je verovati predanju starih C64 igrača radio presnimača).

Imao sam jedan ovakav

Fast forward u današnje vreme, prosečni PCjaš će vam samouvereno uz grohot preko stomačine (zamišljajte Gejba) reći da su fizički mediji davno zaboravljena i prevaziđena stvar, da je tehnološki napredak to jednostavno ostavio u istoriji. Jer pobogu pa Steam postoji od neke 2007. godine čim je Internet postao dovoljno brz, PC torrent piraterija je legalizovana da bi se napravila platforma gde bi PC igrači mogli da skidaju igre sa Interneta kao što su to i do sada većinski radili, samo uz simboličnu doplatu. Od tada je i praksa narezivanja DVD-a nestala pa sa njom i potreba da jedan igrački PC ima bilo kakav optički drajv, ili izdanja igara na istom. BluRay je totalno preskočen kao tehnologija na toj platformi. Meanwhile u svetu konzola od 2007. pa do danas… uskoro stiže i treća generacija koja će imati BluRay drajv, a prodaja fizičkih igara je ugrožena od digitalne prodaje tek na leto 2019. godine, dok se ratio od tada nije mnogo promenio čak ni tokom 2020. Covid godine – kada je fizička distribucija bila značajno otežana a opet se tražila kopija više svake PlayStation 4 megahit ekskluzive koja je obeležila ovo čudno vreme. Svakako, dve pune generacije postoji ogroman razdor u distribuciji igara, sve te iste igre koje su preko deset godina izlazile na jednom sistemu kao digital only na drugima su se ubedljivo bolje prodavale na BR diskovima. Pa zašto zaboga ti čudni ljudi sa konzola i dalje toliko kupuju te BluRay diskove sa igrama, umesto da ih samo downloaduju? Mora da su glupi kad ne shvataju prednosti PC nerdovske PCMR demagogije? U realnosti, pored tradicije i kulturoloških razlika koje sežu do samog početka gaminga, o kojima smo već pričali, tu su i mnoge druge problematike…

Kupovinom digitalne verzije igre praktično plaćate samo licencu tj. pravo na korišćenje software-a koje vam eventualno može i biti ukinuto, kad-tad. Teško da će jedan digitalno kupljen novi Mario za Nintendo Switch moći da se proda za 100k dolara ikad u budućnosti. Teško da će zauvek i biti dostupan, kao recimo sve prve Xbox Live Arcade igre sa klasičnog Xboxa – kada je 360 izašao, servis je prestao da radi i to je to, vaše pare otišle su u Microsoftov void. Okej, to je bilo u ranim danima digitalne distribucije, gde je ruku na srce Xbox i Microsoft dosta pomogao da se ta priča uozbilji i na strani konzola, ali da li iko zaista veruje da će digitalni servisi zaista trajati zauvek? Da će vaši unuci naslediti vašu Steam / Epic / PSN / Game Pass biblioteku, ili bilo koji drugi digital servis u koji ste uložili bogatstvo? Scenario gde će se desiti neki reset infrastrukture i pojeo vuk magarca fazon su izvesniji ipak. Ali hajde, apokaliptični scenariji na stranu, gde je mogućnost da igru prodate, pozajmite, ili izložite na polici? (Ako pomenem još jednom ušmrkavanje mirisa sveže odštampane kutije pomisliće ljudi da imam neki fetiš, ili da nisam straight edge).

Mnogo bolja priča od vašeg Steam libary-a
Mnogo bolja priča od izgubljenih kaseta, disketa i CD-ova

Setimo se ne toliko davnog E3 sajma 2013. godine gde Microsoft praktično poništio samog sebe za kompletnu tada sledeću generaciju sa svojim digital rights idejama vezivanja čak i fizičkih medija za jedan korisnički nalog. Oni su eto tako zamislili budućnost. Sony je te godine pobedio no effort samo kontrirajući te sulude ideje i ostajući dosledan tradiciji igranja i nabavljanja igara na konzolama – što planira da uradi još jednom, ovoga puta sa PlayStation 5. Fizički mediji ostaju fokus PlayStationa kako u sledećoj tako i u onoj generaciji posle, kako tvrde iz te kompanije. Ipak, dok smo se smejali discless Xbox One konzoli, prvoj modernoj konzoli bez optičkog drajva, nismo ni slutili da će nas Sony upravo iznenaditi sa takvom verzijom PlayStation 5 konzole. A sa druge strane, na PC-u ovih dana izlazi Microsoft Flight Simulator u fizičkom izdanju na 10 DVD diskova. Živimo u bizarnim vremenima for sure… ili jednostavno samo postoje čudni izuzeci u priči, kao recimo svi oni nemački PC simulatori čišćenja ulice i menadžerske simulacije održavanja javnog WC-a (ovo postoji) koje uredno imaju PC-DVD izdanja koja se prodaju u Lidlu za 5e.

Digital only PS5 će definitivno biti prodavan po nižoj ceni i naćiće svoju publiku možda i bolje od osakaćenog Xbox One – interesantno za sada nema najave za Seriju X bez drajva, ali sve je moguće u šahovskoj partiji koju trenutno napeto igraju Sony i MS. Ipak, i pored svega toga, fizički mediji će bez sumnje obeležiti i generaciju pred nama, makar svim tradicionalnim gamerima koji i dalje vole to fizičko izdanje u ruci i na polici. Ne možemo i da ne spomenemo sve te steelbook-ove i sva ta kolekcionarska izdanja takođe koja su praksa već duže vreme u gaming industriji, ako volite neku igru dovoljno želite da posedujete što više fizičkih stvari za showoff iz iste. Pa evo čak i PCjaška najviša svetinja, bezgrešni CDPR izdaje Cyberpunk 2077 koji donosi toliko bonusa i uz obično fizičko izdanje (čak i ako nema disk već ceduljicu sa kodom u kutiji) ne bi li nagovorila svoju publiku da kupe igru po punoj ceni, pre popusta ili day one torrenta. Nekada davno tako je i Blizzard (stari konzolaši) bio jedini izdavač za PC koji je uspevao da i toj publici proda svoja fizička izdanja koja su uvek bila raskošna i morala dodatno da animiraju publiku vrlo tromu kada je kupovina igara u kutiji u pitanju. A sada su prodana bagra pogana koja ima igru sa ocenom 0 na Metacriticu. Ljubav PCjaških vikara i bajraktara ide iz krajnosti u krajnost… Sad će i taj novembar.

Levo: Cuck digital PS5, Desno: Chad normal PS5 w/ UHD BR drive

Da li je cela priča sa fizičkim medijama, tradicijom, kolekcionarstvom, retro nostagijom… samo odlaganje neizbežnog prelaska na kompletno digitalni svet distribucije, ili još gore streamovanje igara ala Stadia, gde bi i hardware poput fizičkog izdanja software-a postao stvar prošlosti? Da li će posedovanje mašine bilo da je u pitanju nova konzola ili skupo nabudžen RGB svetleći PC postati luksuz dok će masa streamovati igre direkt na ekrane svog pametnog frižidera? Da li je i danas luksuz kupiti kolekcionarsko izdanje omiljenog filma na 4K UHD BR disku umesto gledanja istog preko pretplatničkog streaming servisa? (…ili domaćinski sa torrenta?) Definitivno jeste, i vrlo verovatno će tako biti i sa igrama u budućnosti – a tako nekako bi i trebalo da bude. Tako da kada vam neki agresivni PCјаš fundmamentalista bude sledeći put objašnjavao kako je on pametniji od vas i kako koristi napredniju tehnologiju, ili prodavac na KP bude tražio sumanute cifre za neki ne toliko redak kertridž, složite se da se ne slažete i da jednostavno igre i sve u vezi njih posmatrate drugačije. A opet, koliko god nam stavovi bili različiti, u istoj smo priči gde napredak tehnologije i bahate kompanije mogu da ugroze gaming na kakav smo navikli.


Stavovi izneti u “Lični Ugao” autorskoj rubrici ne predstavljaju stavove kompletne EmuGlx redakcije, a ponekada ni samog autora 😉
Za ostale tekstove iz Ličnog Ugla posetite sledeći link.