1999. godina, tada još uvek Jugoslavija; bila je to burna godina za tu zemlju u kojoj smo imali rat protiv skoro celog sveta, za malo pa sankcije ponovo, pa jedno bombardovanje… Ali u septembru iste godine to je već bila davna prošlost posebno kod nas klinaca koji smo voleli tehnologiju i igre, visilo se na Internetu, igrale su se igre, život je išao dalje. Internet je u to vreme bio dosta drugačiji, pre svega, da bi mu se moglo pristupiti, bio je neophodan računar sa ogromnim CRT monitorom i telefonskim modemom, današnji smart uređaji i stalna veza su u to vreme bili teška naučna fantastika. Slično je bilo i sa sadržajem na Internetu koji, iako je postao dostupan i ljudima u Jugoslaviji jos oko 1995. godine, i dalje je bio privilegija manjine, i definitivno nije imao socijalnu prihvaćenost, niti razvijenost kao danas. U jednoj takvoj atmosferi na svega par godina starom domaćem Internetu ipak su nicali sajtovi i minijaturne zajednice u vidu foruma posvećenih i nekim sporednim, ali za nas tada veoma važnim temama kao sto su video igre. Pravili su ih i posećivali isključivo fanatici, entuzijasti – klinci ili mlađi likovi inspirisani stranim igračkim sajtovima i forumima. Zahvaljujući Internetu, naš hobi nije bio više samo tema za priču u školskom dvorištu ili „SEGA klubu“, otvorili su se novi horizonti i stvari su postale daleko zanimljivije. Na mnogo razvijenijoj strani američkog i evropskog Interneta u to vreme je već postojalo dosta ozbiljnih igračkih sajtova preko kojih su do nas dolazile vesti i čitava ta kultura mnogo brže nego preko zastarelih sporih i retkih domaćih medija.
Videli smo da su napolju igre za konzole i arkade i dalje izuzetno popularne, zapravo njihova popularnost nikada nije ni prestajala. Saznali smo da se ceo igrački svet ne vrti samo oko PC platforme i starih računara, kako je stara škola domaćih igrača tvrdoglavo pripovedala. Na Internetu smo čitali o istoriji igara, svim tim sistemima i velikim naslovima koji su nas zaobišli zbog sankcija, piraterije, lokalne (ne)kulture… Upotpunili smo to novo znanje našim prethodnim iskustvima i slagalica se složila. Ono što je bilo najinteresantnije kada smo zagrebali malo dublje videli smo da postoji način da se preko posebnih programa – emulatora mnoge stare igre sa klasičnih igračkih sistema mogu pokrenuti na PC platformi. Svaki igrač koji je visio na Internetu imao je PC, dok je konzole vec bilo malo teze nabaviti, o arkadnim masinama da ne pricamo, a ono što je celu priču činilo izuzetnom je mogućnost igranja igara sa tada aktuelnih PlayStation i Nintendo 64 konzola na PC platformi pomoću emulatora. Bile su to sjajne vesti a niko živ nije pisao o tome u vakuumu malecnog domaćeg igračkog Interneta.
Nikola Jovanović, poznatiji na Internetu od 1996. godine kao Nick4life, tada tinejdžer, imao je iza sebe već nekoliko skromnih pokušaja pravljenja lokalnih sajtova posvećenih igrama, a objavljivao je tekstove i vesti kao saradnik na prvom većem domaćem igračkom sajtu eXXtreme3D. 9.9.1999 registovao je n4lemuglx nalog na besplatnom hostingu kao pripremu za svoj novi projekat – prvi domaći sajt posvećen emulaciji video igara, ne zbog emulatora, ne zbog piraterije, ne iz neke komercijalne dobiti već iz čiste ljubavi prema igrama i želje da istu podeli sa drugim igračima iz svoje uže i šire okoline. Bio je to način da se igračka kultura proširi i kod nas na pravi način, da se prošlost igara učini dostupnom i nadoknadi propušteno. Nazvao je sajt Nick4life’s Emulation Galaxy.
…nastavak Istorija EmuGlx-a – Prvi deo (1999-2001)
Na forumu sam od neke 2000. upravo zbog emulacije, najdrazi domaci site! Hvala Nick!