2015. godina se polako privodi kraju i kako to obično biva za vreme praznika već su izašle sve najbitnije igre za tekuću godinu. Svi godišnji regularni nastavci, najzvučnije ekskluzive i sve ostalo veliko i malo je praktično već ispucano za ovu godinu tako da idealno je vreme da se osvrnemo i podsetimo igara koje smo igrali tokom 2015.

Da bi ovaj pogled na najigranije igre 2015. godine bio što raznovrsniji nekoliko EmuGlx autora je napravilo svoje liste, uz kraći opis svih naslova koji su ih najviše okupirali tokom poslednjih 12 meseci.


Real Nick
EmuGlx webmaster – lead editor

1. Metal Gear Solid V The Phantom Pain

Definitivno igra koja mi je obelezila ovu godinu, iako tek u septembru, utisak je apsolutno iznad svega ostalog u ovoj, pa i u predhodnoj godini. Za mene definitivno igra godine za sada, nažalost zbog situacije u Konamiju pomalo nedorečeno i završnica jedne ere koja je obeležila veći deo moje igračke karijere.

MGSV-The-Phantom-Pain-Screen-Big-Boss-and-DD

2. Life is Strange

Ova epizodna igra mi je definitivno obeležila 2015. jer su i epizode izlazile tako, razvučene preko cele godine. Igrao sam ih sve čim su izlazile i utiske ste čitali kroz moje opise. Svaka epizoda imala je pojedinačni opis na EmuGlx-u, a lično odavno nisam igrao bolju epizodnu igru pa i avanturu overall.

Life-is-Strange-Title

3. LEGO Jurassic World

Verovatno sam jedan od retkih (na svetu) koji će u bilo kakvu top listu najboljih igara staviti jedan štancerski LEGO naslov. Ipak Jurassic filmovi su obeležili moje detinjstvo i nivo fanatizma koji imam prema njima najlakše se može uporediti sa vašom Star Wars opsesijom. Jurassic Park je moj Star Wars i u 2015. sam i ja dobio svoj nastavak, pa i LEGO igru koja je pokrila sve klasične Jurassic filmove. Dream come true!

LEGO Jurassic World posterŠta sam preskočio u 2015: Mnogo toga vama nezamislivog, iako se trudim da detaljno pratim i probam makar sve velike naslove koji izlaze. Preskočio sam Witchera 3 i čitavu pomamu oko istog jer jednostavno nije moj tip igre. Takođe Fallout 4 sam probao, pokušao da zavolim, ista priča – jednostavno mi taj suvoparni zapadnjački RPG ne leži nikako, i sa čudjenjem gledam mase ljudi koji se oduševljavaju ovim naslovima.


DieH@rd
EmuGlx autor

1. Metal Gear Solid V The Phantom Pain

Na prstima jedne ruke se mogu identifikovati gaming franšize koje su poživele duže od 20 godina u svojoj identičnoj viskoko-kvaitetnoj formi bez reboot-ova priče. Samo jedna franšiza je uspela da svakim svojim nastavkom evoluira u sve bolje pravce i igračima ponudi iznenađenja bez kraja. Legendarni Metal Gear Solid je ove godine dobio svoju završnicu u vidu The Phantom Pain-a, igre koja je opravdala svoj dugi razvoj i igračima dala šansu da odigraju ne samo odličnu open world igru već i jednu od najboljih stealth igara svih vremena.

METAL GEAR SOLID V: THE PHANTOM PAIN_20150913184032

2. Bloodborne

Kao totalni novajlija u svetu „Souls“ igara nisam mogao da pretpostavim koliko će Bloodborene uspeti da mi se svidi. Mešavinom fantastične atmosfere, priče koja je ekspertno ispričana ne direktnom naracijom već tragovima ostavljenim u samom svetu, gameplayom koji je težak ali fer, i hororom koji se krije iza svakog ćoška, Bloodborne definitivno predstavlja jednu od najimpresivnijih igara koje su izašle ove godine.

Bloodborne 09

3. Witcher 3: The Wild Hunt

Posle kraha dubokih i narativno jakih zapadnjačkih RPG-ova koje su popularizovali Baldur’s Gate i njegovi saborci (Planescape Torment, Fallout 1 i 2 i sl), igrači širom sveta nisu imali izbora već da se naviknu na komercijalizaciju open world RPG igara sa razvodnjenim questovima i gameplay sistemima koji daju dosta slobode ali i sprečavaju da se igrači totalno udube u svetove koji su puni dosadnih fetch questova. Sa dolaskom trećeg Witchera, najzad možemo da se podsetimo starih dana kada su RPG developeri cenili svoje igrače i pravili igre bez kompromisa. Ovo remek delo nam daje nadu da RPG žanr može postati još bolji u narednim godinama.

The_Witcher_3_Wild_Hunt_Hearts_of_Stone_Go_your_way_RGBIspod crteProject CARS, Batman: Arkham Knight, Life is Strange

Šta sam propustio u 2015: Ova godina je zaista bila puna kvalitetnih naslova, što me je nateralo da dopišem dosta naslova u moj backlog. Igre koje najviše želim da odigram u narednom periodu (pre navale sledećih velikih naslova početkom 2016. godine) su Dying Light, Pillars of Eternity, Until Dawn, Her Story, Soma, i Transformers: Devastation.


Toad
EmuGlx autor, marketing PR and whatnot

1. Halo 5: Guardians

Halo franšiza se vukla u proteklih nekoliko godina. Četvorka je bila oki-sh ali Master Chief Collection je bio broken kako za mene tako i za sve ostale. Normalne stvari nisu radile, s tim niko ništa nije očekivao ni od Halo 5, makar ne kao od prošlih naslova, a mene je Halo 5 rasturio! Prvo i meni najbitnije, multiplayer koji ne prašta, totalno competitive, bez imalo aim assist-a 5 vs 5 bez loadouts i ostalih gluposti. Drugo, priča koja se razvija kao Halo 2 (moj omiljeni Halo), sa dvojicom protagonista. Jedina mana je to što je malo Master Chief misija u odnosu na one gde vodite Spartan Locke, mada ok, guranje novog protagoniste, do nekle i razumem.

srozcgu-halo-5-can-master-chief-revive-cortana-in-guardians

2. Tom Clancy’s Rainbow Six Siege

Niko nije pomislio da koncept single player pucačine može da uspe dobro u multiplayer okruženju, pogotovo takav kao što su imale Rainbow Six igre. Siege je imao nekoliko beta i nekoliko alpha testiranja i skoro svako testiranje je manje više failovalo, a onda su izbacili finalni produkt gde je sve loše pokriveno i odrađeno kako treba, njihov koncept je napokon proradio. Tenzija koju osećam dok igram, korake, nagađanje gde su protivnici i gde pucati, nadmudrivanje sa živim protivnikom, klasična šahovska igra na jednoj mapi sa raznim spec ops gadgetima i ostalim glupostima samo ulepšava taktički multiplayer. Sve ovo je meni ulepšalo dane i R6 franšizu generalno. Ostaje mali žal za normalnom kampanjom, ali sam potpuno zadovoljan šta sam dobio i ovako. Po mom mišljenju najveće iznenađenje ove godine, baš zbog toga što se ništa nije očekivalo, a pružilo mnogo toga čak i za one koji prvi put ulaze u multiplayer svet igara.

Rainbow Six Siege (10)

3. Witcher 3: The Wild Hunt

Nisam bio totalno spreman za ovakvu vrstu igre pre izlaska iako sam se dosta spremao, oštrio, čuvao za medieval tip RPG-a kakav je TW3. Onda se pojavio, ja počeo na Death March težini i tu je nerviranje počelo, ali ujedno i uvlačenje u Severno Kraljevstvo. Detalji, priče, karakteri koje srećete, dijalozi, ceo svet koji vas okružuje sija u svakom pogledu. Ako sam nekada imao želju da igram nešto a da ne razmišljam o veštačkom produžavanju kampanje – to je upravo ova igra. Prepuna zanimljivog sadržaja gde i sporedne misije deluju kao da igram glavni quest je nešto što me je oduševilo. Svaki deo mape ne liči ni na jedan koji sam do tada prešao. Totalna unikatnost na svakom koraku, ogroman detaljan svet je nešto u šta možete da uronite i da ne mislite, da igrate, praktično da živite jedan RPG danima i danima.

Witcher 3 cover


Efendija
EmuGlx freelance autor opisa

1. The Witcher 3: Wild Hunt

Maestralan završetak Geraltovih avantura lagano svrstavam u najbolja RPG ostvarenja uopšte. Poljaci su iz trećeg puta dostigli vrhunac neslućenih razmera stvorivši vanserijski naslov. The Witcher 3 se prosto mora doživeti. Za čitaoce originalnog dela Andžeja Sapkovskog biće zanimljiv podatak da se druga i treća igra mogu posmatrati kao nastavak sage u izvesnom smislu. Iako ih sam Sapkovski potpuno opravdano ne smatra za “canon” materijal, igre su tako dobro napisane (pored svega ostalog) da fantastičnoj CDPR verziji Witcher sveta treba skinuti kapu.
P.S. Gwent je keva.

Witcher 3 (1)

2. Grand Theft Auto V

Rockstarovo najpoznatije čedo vraća se u velikom stilu. Posle meni izuzetno razočaravajućeg četvrtog dela, GTA V silovito pogađa gotovo sve baš kako treba i uzima titulu najbolje igre u serijalu. Svaki od trojice glavnih likova je priča za sebe kao i njihova nesvakidašnja kooperacija. Na kraju prednost dajem Trevoru kao očigledno najvećem ludaku što ne znači da Majklu i Frenklinu nedostaje otkačenih trenutaka za pamćenje, naprotiv. A da, PC verzija je izašla ove godine.

GTAV PC (1)

3. Ori and the Blind Forest

Jedan od najdirljivijih početaka video igre u zadnje vreme nošen besprekornom prezentacijom. Progresivno teža 2D platformska metroidvania istinska je poslastica tokom svakog trena tumaranja prelepim malim svetom kom bukvalno vraćate život. Detalj koji se mora prebroditi je neminovno povremeno psovanje svega po spisku tokom pogibije broj 1582416.

Na vrhu Ginso drveta. Sjajan f*ck yea feel.

Izdvojeno od (polu)preskočenih naslova: Ispratio sam svaki glavni Assassin’s Creed do Unity – tu sam rekao nešto tipa “štakojku### e sad je stvarno dosta” i evo ista sudbina za svež Syndicate. Čovek mora da ogugla posle ovoliko AC naslova koji pritom ne postaju bolji. Metal Gear Solid V: The Phantom Pain strogo gledano nisam skroz preskočio – gurao sam do momenta u kom sam se jednostavno smorio sve izraženijom repetitivnošću misija i njihovih generičkih ciljeva, kombinovano opštim nedostatkom priče (nisam slutio da se MGS igri ovo može desiti). Važne scene, uključujući i “true ending”, odgledao sam na svemoćnom Jutjubu i još se više razočarao. Svaka čast sjajnom gejmpleju ali ovako okončati ceo MGS… Suviše prazno i manjkavo. FucKonami & FucKojima too.


Dsst
EmuGlx umetnik i indie guy

1. Metal Gear Solid V: The Phantom Pain

Razmišljajući o potencijalu ove igre, igrači često dolaze do velikog osećaja razočaranja, ali pritom zaborave da igru posmatraju objektivno, van konteksta serijala. Kao neko ko je relativno nov ljubitelj Metal Gear Solid igara, iako se s većinom argumenata slažem, ne mogu poreći kvalitet ove igre u pogledu gameplay-a i estetike. Na žalost, ova igra je mogla biti ne samo igra godine, već i igra decenije, veka, ali ostala je na nivou jednostavno prokleto dobrog naslova, kao vanvremenski spomenik lošim odnosima autora i producenata.

big-boss-bionic-arm-metal-gear-solid-v-the-phantom-pain-wallpaper-hd-desktop

2. Undertale

Poput Gone Home, ovo je još jedna igra koju sam srećom odigrao pre nego što sam otkrio kakva je većina fanbase-a, i kakav je uopšte utisak ostavila po internetu. Ali za razliku od gorepomenutog naslova, Undertale me je iznenadio daleko prijatnije. Borbene mehanike koje mešaju bullet hell i turn-based RPG žanrove su samo šlag na torti, dok se pravo blago krije u jedinstvenoj atmosferi ovog sveta, likovima, dijalozima i snažnom (i blesavom) psihološkom akcentu.

arc6kIu3. Monster Hunter 4 Ultimate

Iz naslova u naslov, ovaj serijal se samo poboljšava i usavršava, i tu nema mnogo toga da se kaže. Ali MH4U je prva Monster Hunter igra u kojoj sam se zadržao duže vreme, stoga mislim da će mi zauvek ostati u pamćenju. Sati koje sam proveo u ubijanju raznih čudovišta, branju biljaka i gljiva, i sakupljanju materijala za oklope, oružja, napitke, bombe i zamke deluju protraćeno, ali uz odličan OST, uzbudljive borbe, odličan multiplazer sistem, šašav ton dijaloga, dizajn likova i uopšte jedinstven pogled na fantastiku, nikad se nisam osetio kao da sam protraćio sekundu.

monster-hunter-4-ultimateŠta sam preskočio u 2015. S obzirom da još uvek marljivo radim na svom backlog-u i samim tim još nisam ni prešao na novu generaciju (MGSV sam igrao na jadnom PS3, još jedno zaveštanje odličnoj optimizaciji te igre, ili možda mojoj predanosti), ogromnu većinu ovogodišnjih naslova sam propustio. Recimo Bloodborne, za koju se svim silama trudim da je nekako ne spoil-ujem, planiram da odigram tek u neodređenoj budućnosti, kad GOTY izdanje već uveliko bude u prodaji. Takođe sam propustio i gomilu open world igara, koje ne moraju nužno biti dobre ali taj žanr mi iz nekog razloga uvek prija, poput The Witcher 3, Batman: Arkham Knight, Mad Max, Fallout 4, Xenoblade Chronicles X itd. Za taj deo backlog-a ću već morati da izdvojim koju godinu života.


Yonai
EmuGlx autor, retro/PC a uskoro i next gen

Moja gejmerska godina je otpočela na talasu igara koje nisu sveže, a kojima uvek volim da se vratim. Nekako sam sve do jesenje sezone bio poprilično bulletproof na ovogodišnje naslove, a onda sam se prepustio nekim novim stvarima koje su me prijatno iznenadile. Teško je sada uglaviti u jednocifrenu brojku sve čemu sam ove godine posvećivao vreme, ali ću barem pokušati da budem na visini zadatka

1. Sid Meier’s droge za mozak

Da, još od Civ 2 sam duboko u sebi gajio veliko poštovanje prema ovom živahnom kanađaninu koji će u februaru da navrši pune 62 godine. 62, zamislite! Međutim, on kao da za to uopšte ne haje i nastavlja punom parom napred zajedno sa svojim Firaksisom. Ni ove godine nije bio lenj, na tržište je izbacio veoma dobru ekspanziju Rising Tide za prošlogodišnju prosečnu 4x poteznu strategiju Beyond Earth. Sada kada je ovako zaokružen, Beyond Earth je značajno dobio na kvalitetu, a ja sam značajan deo svog slobodnog vremena utrošio upravo na ovaj naslov. Međutim, pored strategisanja na dalekim planetama, sasvim redovno sam „pržio“ i stari, dobri Civilization V… moje potonuće u Sidove kreacije je postalo još sveobuhvatnije kada sam se na Steamu na Crni Petak častio sa Civ 5 Complete Edition… cifra u evrima je bila smešna, bio bi istinski greh da to nisam iskoristio. Mada se moja draga sigurno neće složiti sa time, jer ako već nije, sada je postala sasvim svesna koliki je ovo žderač slobodnog vremena, možda i najveći kog je svet ikada video. Ja se na njen poneki značajan pogled samo blaženo smešim, a na bilo koji pokušaj da me odstrani od tastature odgovaram sa „evo, sad ću, samo još jedan klik“. Ako u dogledno vreme samo nestanem bez traga, znajte da je mojoj dragoj pukao film i da nisam preživeo :D

Civ BE RT

2. Sportske igre (PES 2016, NBA 2K16)

Još od uzrasta osnovne škole i Winning Eleven i NBA igara ja sam bespovratno navučen na sportske igre. Slobodno mogu da kažem da sam fanatik sa višedecenijskim iskustvom koji ekstremno uživa u kvalitetnim lokalnim multiplejer sesijama sa društvom. Nema ničeg boljeg nego kada protivniku daš trojku u zadnjoj sekundi, ili kad u PES-u daš makazice u zadnjim minutima… ovogodišnje iteracije PES i NBA 2K sam već temeljno prostudirao sa društvom i u tom tonu će i da se nastavi do sledeće sezone. Inter Milan i Minnesota Timberwolves su vazda bili moj prvi izbor. U svaka doba dana i noći sam spreman na odmeravanje snaga 🙂

NBA 2K16_20151006090941

3. Anno 2205

Kada mi je ova igra sticajem okolnosti dopala šaka, nisam očekivao ama baš ništa. Pristupio sam joj sa izvesnom dozom ravnodušnosti, emocije su mi bile jedna duuuuugačka ravna linija. Međutim, kako je vreme odmicalo, Anno mi se sve više uvlačio pod kožu, da bi na kraju hvatao sebe kako žešće gubim osećaj za vreme. Iako nisam doživeo ekstreme po pitanju zaraze kao sa Civilization igrama, Anno je ostavio na mene izuzetno pozitivan utisak, a balansiranja između zemaljskih i lunarnih kolonija su se pretvorila u nebrojene sate uživanja. Ovo bih svakome preporučio ko iole gaji afinitet prema igrama a la SimCity. Meni je postao merak da igram Anno i da slušam Frenka Sinatru na gramofonu – old school pomešan sa futurizmom, a usred svega je srebrni Mesec u glavnoj ulozi.

Anno 2205 (1)

Honorable mentions:
– Might and Magic Heroes 7 – nastavak legendarnog serijala koji je uspeo da nađe mesta na mom HDD-u i da se prijatno smesti. Lepa igra sa starim sjajem. Day one nedostaci su zakrpljeni i sada mi multiplay zaista donosi mnoge sate zabave. Igrao sam sa zadovoljstvom i Final Fantasy Type 0, Starcraft 2 LoTV, Divinity Original Sin… uglavnom strateške i RPG igre.

Šta sam preskočio u 2015: ovde bi bolje bilo da napišem šta nisam preskočio, spisak bi svakako bio daleko manji. Preskočio sam mnoge mainstream esencijalne stvari, ali da ne bih tim spiskom sablažnjavao sve koji ovo čitaju, navešću samo igre koje sam probao i zbog kojih sam DEBELO zažalio što sam ih probao. Sada ove naslove preskačem, zaobilazim u širokom luku, proklinjem i bacam na gomilu za spaljivanje… Kao svaki HoMM poštovalac koji drži do sebe, probao sam Heroes of Might And Magic III HD Edition. Suštinska greška. Ako ovo niste probali, ni nemojte. Nemojte ovo profitersko smeće ni štapom da dirate. Suzbijte znatiželju i bolje neka vam treći deo Heroja ostane u lepom sećanju, jer ovo je fešta bezobrazluka i oličenje profiterskog ludila koje se uvuklo u industriju igara. Sledeći je Sid Meier’s Starships. Koliko god da volim Sida i njegov opus, ovo mu zaista nije trebalo. Pseudo-strateška papazjanija koja ne poseduje apsolutno nikakav replay value. Praviću se da ovo nikad nisam ni probao i trajno ću izbrisati iz svoje memorije činjenicu da OVO ima Sidovo ime u naslovu. And last, but not least – obavezno zaobići i last-gen multiplatform naslove koji vređaju inteligenciju – DA Inquisition i novi Call of Duty. Last gen verzije su apsolutno neprimereno osakaćene da bi next gen veštački delovao 100x superiornije nego što zaista jeste. S obzirom da ovi last gen otpaci imaju punu prodajnu cenu, njihove izdavače treba sočno pljucnuti i suptilno razapeti na stub srama za primer ostalima. Na kraju ostaje samo nada da će ovakvog profiterstva i bljutavih marketinških igrarija biti značajno manje u novoj 2016. godini.

REKLI SMO PAR REČENICA YONAI, PAR REČENICA!!!


To su bile igre sa kojima su EmuGlx autori proveli najviše vremena ove godine, a koje su vaše tri omiljene igre iz 2015. slobodno podelite sa nama u komentarima ispod!