Drugi osnivač studija Ghibli, Isao Takahata, poznat je anime ljubiteljime pre svega kao režiser srceparajućeg Grave of the Fireflies. Ne želim da zvučim kao da omalovažavam to njegovo delo, ali se i kraj najbolje volje ne može nazvati njegovim najboljim. Ipak, Grave of the Fireflies stoji opisan još od polovine treće generacije ovog sajta, a Only Yesterday malo ko i pominje. Ovim opisom autor će pokušati da ispravi tu nepravdu.

[OnlyYesterday].mtBD[(008184)17-01-43]Glavni lik je Taeko Saeđima, dvadesetsedmogodišnja službenica u Tokiju, koja na početku filma treba da ode na odmor kod rodbine svoje sestre na selo. To putovanje je nešto što je oduvek želela, a razgovor sa sestrama veče uoči puta pokrenuo joj je lavinu sećanja na detinjstvo. Stigavši u pitominu, Taeko se upoznaje sa porodicom svog zeta, počevši od njegovog brbljivog rođaka Tošia. Što više vremena Taeko provodi na selu, radeći na farmi i provodeći vreme sa rodbinom, to joj dolaze sve jača sećanja na detinjstvo. U mirnom seoskom životu i radu Taeko postiže udobnost bivstvovanja koja joj omogućava da ponovo otkrije samu sebe.

[OnlyYesterday].mtBD[(169044)17-17-36]Only Yesterday je jedan od onih filmova kojima se uvek vraćamo, pre svega jer svaki put film završimo sa osmehom od uva do uva. Iako je priča dosad mnogo puta viđena tropa o samootkrivanju, ono što je čini posebnom je to što likovi deluju i ponašaju se kao prava ljudska bića s manama i slabostima, a ne kao neubedljiva gomila klišea. Tošio je recimo iskren i otvoren momak, ali veoma zbunjiv i nespretan u društvu, pa kad mu Taeko kaže nešto lično, on ne zna kako da reaguje na to i skrene temu na vreme ili nešto slično. Sama Taeko je dobra i draga, ali shvata da se prava ona krije iza maske učtivosti i poseže u sećanje na svoje detinjstvo da bi shvatila šta se krije u njoj.

[OnlyYesterday].mtBD[(112440)17-13-26]U svom sećanju ona ne nalazi na savršenog malog anđelka već na derište koje pravi scenu zbog sitnica, ne zna da deli razlomke i veoma je nesigurna na pomisao šta ostala deca misle o njoj. Te scene, stilizovane razvodnjenim i blagim bojama, otkrivaju odnos male Taeko prema drugoj deci, ali i prema njenim roditeljima i sestrama. Iako su ti pasaži puni nostalgije, ipak nisu prikazani idealistično i ukazuju na sve greške i razočarenja koja su oblikovala Taeko kao osobu. Dobar primer je scena sa ananasom, gde kompletna familija pokušava da se izbori sa tom egzotičnom voćkom. Originalna manga je bila sadržana isključivo od tih scena s malom Taeko, a deo koji se odvija osamdesetih je smislio Takahata s ciljem da poveže kratke priče o maloj Taeko u jednu celinu.

[OnlyYesterday].mtBD[(056702)17-09-23]Only Yesterday je predstavio Takahatu kao velikog majstora suptilnosti i nagoveštavanja umesto direktnog pokazivanja. Ono što likovi misle i osećaju može se jasnije videti kroz njihove izraze lica nego kroz ono što govore ili rade. Taekin otac svoju brigu za najmlađu kćerku ne pokazuje zagrljajima i pohvalama već kroz zabrinute poglede. Animacija omogućuje likovima veliku ekspresivnost, koja je upotpunjena odličnim performansom glasovnih glumaca. Ceo film ima tu veselu i pozitivnu atmosferu i veoma je prijatan za gledanje. Ugođaju doprinosi i muzička podloga koja se razlikuje od klasičnih Ghiblijevih ostvarenja. Najneobičniji i najlepši deo muzike su mađarske pesme koje Tošio pusta u svom autu a koje deluju kao nešto sa ovih prostora, naročito tema na fruli koju kao da je odsvirao Bora Dugić.

[OnlyYesterday].mtBD[(168005)17-17-14]Ceo film je tih i pun razmišljanja i ne žuri sa izgradnjom priče do zaključka. Na prvi pogled, odrasla Taeko se u potpunosti razlikuje od desetogodišnje sebe, budući da je sazrelila i uklopila se u društvo. Ali, dok se u vozu priseća svoje drugarice koja je naučila da se povinuje i sad je uspešna majka, Taeko shvata da ona nikad neće moći da bude takva i da su kreativnost, uzbuđenje i pre svega iskrenost koje je imala kao dete stvari koje ona svo vreme pokušava da nađe u sebi. Only Yesterday zna čemu teži i to izvodi bez greške. Iako, iskreno, nije za svakog zbog sporog tempa i blagih kontroverzi (cela jedna priča je o “onim danima”, ima par scena nagosti), ovaj film je predstavnik kvaliteta i umetničke vizije po kojima je studio Ghibli najviše i poznat.