Posle finansijski lošeg izleta kvalitetne i inovativne prve igre, nastavak je uspeo da ugleda svetlost dana dve godine kasnije (2001) – u septembru za Japan, u novembru za Evropu i to Dreamcast izdanje a za Ameriku je izašla samo Xbox verzija u dogovoru sa Microsoftom, oktobra 2002. godine.
Igra se sastoji od Hong Kong, Kowloon i Guilin poglavlja Shenmue sage dok je deo samog putovanja brodom iz Yokosuke pokriven kao strip od svega četiri strane koji se može otključati u Xbox verziji. Dovoljan je da bolje objasni zašto je izvesna mlada majka zahvalna našem protagonisti i tako efektivno ispunjava sitnu prazninu u priči između kraja prve i početka druge igre. Postoje još tri stripa slične dužine gde se otkrivaju sitni detalji o nekoliko važnijih likova koji se ne mogu saznati u igri pa i trunku više od toga u vidu cameo pojavljivanja likova Ziming Hong i Niao Sun koji bi imali pravi debi verovatno u Shenmue 3 (da je sreće).
Radnja se direktno nastavlja na prethodnika – Ryo Hazuki vođen motivom osvete napušta domovinu u potrazi za Lan Dijem, očevim ubicom i pripadnikom po svemu sudeći jedne vrlo moćne kineske mafijaške organizacije. Tu je i misteriozno ‘feniks’ ogledalo (u posedu našeg junaka) kao i njegov parnjak – ‘zmajevo’ ogledalo koje je Lan Di uzeo prilikom “posete” Hazuki domaćinstvu. Ogroman deo igre je posvećen lociranju osobe po imenu Yuanda Zhu koja je znala da Lan Di dolazi pa je poslala pismo upozorenja u Japan a ono je nažalost stiglo sa zakašnjenjem. I da pošta nije zakazala, pitanje je da li bi nešto bilo drugačije jer je Iwao Hazuki osećao da se gadne stvari spremaju. U svakom slučaju, pismo je veliki nagoveštaj da Zhu zna čemu služe ogledala a naravno i da ima ideju o Lan Dijevoj motivaciji. Problem je u tome što se čovek izgleda veoma uspešno skriva od mafije jer mu se još živi a Ryo ne može dobiti te ključne informacije i tako bar malo rasvetli očevo ubistvo sve dok ne pronađe Zhua pod pretpostavkom da je on još uvek živ. Situacija je takva da izvesni honkonški master Lishao Tao možda zna gde je Zhu pobegao a budući da je Lan Di takođe otišao u Hong Kong, jasno je gde Ryo započinje Shenmue II avanturu.
Dok je okruženje prve igre bila mala i prijatna Yokosuka, već od prvih minuta nastavka postaje jasno da je atmosfera suštinski drugačija. Šta ste vi ako ne još jedan turista koji će se motati po prometnim ulicama kao i po mračnim budžacima ovog krajnje zanimljivog, živahnog i raznobojnog grada tj. nekih desetak oblasti kojima ćete imati pristup. Kowloon, tehnički gledano u sastavu Hong Konga, biće još jedna važna destinacija koja je reklo bi se sumornija što opet ne čudi. U pitanju je deo Kowloon Walled City – danas više ne postoji ali je decenijama bio odlično leglo za raznovrsne kriminalne radnje potpomognuto bezakonjem i prenaseljenošću. Shenmue II se završava na jednom sasvim drugačijem mestu – Guilin gde ste još malo samo vi i priroda. Razume se da su sve su ove oblasti zajedno ubedljivo veće od kombinovane mape prve igre pa prostora i raznovrsnosti neće nedostajati. Značajan detalj je proceduralno stvaranje okoline, ponajviše korišćeno za brojne sobe unutar Kowloon zgrada kao i delove Guilin prirode. U cilju veće kompresije podataka, AI koristeći samo osnovne elemente (drveće za prirodu, komade nameštaja za sobe itd.) konstruiše okolinu kada je to potrebno (recimo pred sam ulazak u sobu).
Translation: Ryo needs moar skillz.
Ako je prva igra bila donekle usporenog tempa, Shenmue II nesumnjivo sadrži više akcije; naravno da nije jurcanje bukvalno od početka do kraja ali veća doza dinamičnosti je ubačena u nastavak. Uvedena je i varijacija u QTE sistem – pored osnovnog “lupi taster kad ga vidiš”, drugi mogući scenario je sekvenca od više komandi odjednom koje treba takođe u sekvenci da ponovite. Novina je da u vrlo retkim situacijama da bi igra uopšte bila nastavljena ili dobila malo drugačiji tok, potrebno je failovati QTE. U prethodniku niste mogli da ubrzate vreme do nekog termina kada se očekuje novi ključni “zakazani” događaj u radnji. Ovde je takva opcija ubačena gotovo uvek pa kada dođete do ugovorenog mesta, igra će ponuditi timeskip. Korektno rešenje koje je nedostajalo u kecu – ako hoćete da utrošite vreme u nekim sporednim aktivnostima, niko vam ne brani, a ako se odlučite za timeskip, svakako ga možete iskoristiti.
Značaj novca je veći do te mere da ponekad uslovljava nastavak radnje. Načini zarađivanja su fizikalisanje (kratak posao koji je uspeo da bude manje kul od viljuškara iz Yokosuke, tamo ste bar vozili, uvek je više kul nešto voziti), zatim zalagaonice gde se konačno možete otarasiti svih onih capsule toys duplikata ili prodati kompletne setove koji su bolje plaćeni a najlakše je dobiti pare na kocki – nekoliko vrsta prostih ali zanimljivih mini igara. Vaše je samo da nađete one sa većim ulogom i samim tim većim dobitkom, snimite poziciju i kockate se: ako vam prođe snimite opet a ako izgubite samo učitajte poziciju gde je budžet ostao neoštećen (doduše uz reset konzole) i probate ponovo. Zaista najlakši način uz malo save scumminga, ništa strašno. Da, da, na obaranje ruku se pažnja skreće na početku igre – ako je prvi put lako, neće tako ostati kad nabasate na nezgodnije likove ali i srazmerno veće pare. Sjajna prilika da terorišete kontroler pa ko prvi popusti… Na kraju spomenimo i Lucky Hit – tabla prepuna eksera a vi bacite kuglicu sa vrha (jedino je početno mesto za ispuštanje vaša odluka) pa samo posmatrajte gde će da završi…
Arkada nije izostala ni u Hong Kongu, čak je i bukvalno prostranija i sadržajnija od one u Japanu. Pored Space Harrier i Hang On klasika sada je moguće probati i legendarni Out Run a još ako održite pristojan nivo pažnje u Kowloonu ćete pronaći After Burner II. QTE mašine i pikado su opet tu sa tom razlikom da pikado možete igrati i za pare ako je prisutan kompjuterski kontrolisan protivnik, ne samo u arkadi već i po određenim kafićima.
Podrazumeva se da je “Free Battle” u Virtua Fighter stilu neizostavni deo igre i tu nije bilo nikakve potrebe za poboljšanjima osim dodavanja impresivnih poteza koje će Ryo naučiti od brojnih kineskih mastera. Opet su tu svici za indirektno učenje koji se kupuju za sitne ili veoma ozbiljne novce u zavisnosti od efektivnosti poteza.
I hvatati lišće pre nego što padne na tlo.
I čistiti ultra prljave zidove… I better stop.
Shenmue II je lagano jedan od najlepših Dreamcast naslova, teško je pretpostaviti da je konzola mogla da izgura nešto značajnije bolje. Ubačene su i lepe sitnice poput lens flare efekta a nebo više nije toliko pikselizovano što je bilo malo suviše očigledno u prvoj igri. Svaka oblast je puna detalja i unikatna na svoj način, što se može reći i za glavne likove, svaki je posebna priča. Od malog lopova Wonga preko staložene Xiuying Hong do Rena, vođe ulične bande; kako će oni uticati na našeg protagonistu tako će i Ryo uticati na njih stvarajući krajnje zanimljive scenarije i neočekivane događaje. Ovo troje su samo ilustrativni primer, likova je naravno mnogo, mnogo više uključujući nove negativce koje ćete naučiti pameti, pre ili kasnije.
Kako svega ima više, isti je slučaj kod muzike. Neke poznatije teme se vraćaju ali je generalno soundtrack potpuno nov i masivan. Loša vest je da nije bilo nikakvog zvaničnog CD izdanja, makar i selekcije na jednom jedinom disku na primer. Dobra vest je prisustvo originalnog japanskog voiceovera uz engleske titlove u evropskoj verziji.
Pomenimo i to da je u dvojci snimanje pozicije dostupno gotovo u svakom trenutku (osim u sred akcije) što je takođe jedna pozitivna razlika – prva igra je imala privremeni resume fajl koji se automatski brisao po učitavanju tj. nastavku igre. Manje-više Shenmue II daje istu stvar ali bez nestajanja fajla pa stalni save point nije više samo ispred Ryovog kreveta kao u kecu.
Verzija za Microsoftov Xbox je donela neka unapređenja – stabilniji framerate, bolju vodu i drugačije noćno osvetljenje (upotreba bloom efekta) itd. Engleski dub je takođe… počastio ovu verziju… da tako kažemo (jer je u pitanju ista problematična produkcija iz prve igre). Značajniji dodatak je screenshot funkcija koja je usko povezana sa otključavanjem bonus materijala (pre svega oni kratki side story stripovi) – za svaki bonus neophodno je uslikati tačno određen set NPC likova a naravno van toga screenshots služe da sačuvate neke trenutke iz igre po sopstvenom nahođenju. Sepia i Black & White filteri su još jedna novina.
Dreamcast verzija je dolazila na četiri GD-roma a za Xbox je sve moglo stati na jedan DVD. Na drugom, posebnom DVD-u bio je Shenmue: The Movie – baš to: film napravljen od sinematika prve igre kako bi vlasnici X kutije imali predstavu o dešavanjima iz prethodnika jer svakako nije bio dostupan na njihovoj konzoli.
Fuck this shit, I’m outta here.
Sve posle Shenmue II se može svesti na bezuspešne pokušaje da se franšiza na neki način oživi, nažalost ne u vidu treće igre glavne sage već kao spin-off izvedba. Shenmue Online, zvanično najavljen 2004. godine, trebalo je da bude MMO naslov kome se malo po malo gubio trag i sve je ostalo samo na najavi. Prilično kasnije, 2010. godine je zapravo izašla free-to-play igra Shenmue Gai (Shenmue City u nedostatku oficijelnog engleskog naziva), samo u Japanu i samo za mobilne telefone sa planom da se napravi i PC verzija kao web browser igra. Bila je živa nekih godinu dana na japanskim mobilnim mrežama pre nego što je servis ugašen.
Shenmue II je jedna od najboljih Dreamcast igara ikada i vrhunski primer kako treba da izgleda kvalitetan nastavak koji je bolji u gotovo svakom pogledu. Ovo je takav naslov koji se jednostavno ne sme propustiti. Činjenica da se dvojka završava bez osećaja konačnog kraja je posledica očekivanja da će kad-tad treća igra (uz neku neviđenu sreću i četvrta) biti napravljena… Jasno je posle svih ovih godina da od toga nema ništa, Shenmue po svoj prilici nikada neće pobeći zloj sudbini. Ali to ne bi trebalo da vas spreči da obrnete ovo remek-delo iz davne Dreamcast ere.
No Comment