Geometry Wars 3: Dimensions (2014)

Pre deset i više godina smo imali igre za koje bi sada rekli, izuzetno teške, komplikovane, “polomiću-tastaturu-i-sve” frustrirajuće ali ipak na kraju dana jako zabavne. Pored svih negativnih odlika tih igara, ostavljenih živaca na vašoj tastaturi i mišu ili kontroleru, nije prolazilo ni sat vremena a vi ste se vraćali toj igri sa većom voljom završiti je nego pre toga. Igre sa takvim šmekom su vremenom nestale. Zamenile ih casual igre, one koje svako može da igra, sa jednom rukom, ili par prstiju, možda čak samo sa jednim. Izazov u njima je praktično nestao, s’tim su igrači stvarali sami sebi izazove u toku igranja, kao što smo napomenuli, igranje jednom rukom, jezikom, udaranje čelom po gamepadu i ponovo su prelazili te igre. Nekako je jako nerealno očekivati da ćemo ikada dobiti lepo umotanu komplikovanu igru sa dobrim nivoom frustracije u njoj ali koja nas ipak zadržava da je i dalje igramo.

Sve te karakteristike su se jednostavno odvojile od svih AAA igara i izgleda da samo mali developeri koje iskreno briga da li će iko da završi igru sa maksimalnim brojem poena, istraženim celim nivoom, najvećim skorom. Dakle, ironično ali sve ono šta je odlikovalo dobre igre u prošlosti su preuzeli mali, jednostavni naslovi koji nas često mogu zadržati satima ispred monitora/televizora. Jedan od tih naslova je Geometry Wars. Prosta pucačina u kojoj kontrolišete brodić sa dva analoga na vašem gamepadu jednim se kretajući se po ograničenom pravougaonom prostoru i a drugim analogom pucajući i uništavajući neprijatelje koji su prikazani u obliku geometrijskih oblika. Dap, upravo to, Geometry Wars.

Od prvog dela koji je izašao na samom početku Xbox 360 ere a potiče sa originalnog Xbox-a, Geometry Wars je odlikovala jednostavnost i magična težina koja nikako nije dolazila do nivoa te frustracije da više nikada ne zaigrate igru. Pre je to ona slatka frustracija koja vas iznova i iznova tera dok ne pređete određeni nivo sa većim skorom od vašeg prijatelja. Posle malo eksperimentisanja pojavio se i drugi deo koji je bio ne tako bolji od prvog, ali još jedna mala zanimacija koja je mogla da vam oduzme par sati vašeg života dnevno, i tako u nedogled.

Poslednja inkarnacija Geometry Wars 3: Dimensions se pojavila ne tako davno i donela nam je par revolucionarnih ideja u serijalu, novina, izmenjenih stvari, novih težina i naravno, frustracije za izvoz. Za razliku od dosadašnjih delova, ovde se po prvi put susrećemo sa nivoima/tablama koje su odrađene praktično u 3D okruženju, nešto slično onome šta ste mogli videti u igri Super Stardust za PS3 PS4 i PS Vita. Igra je i dalje zadržala jednostavnost izgleda, boja i svega ostalog, ali uvođenjem te treće dimenzije je prezentovan totalno drugi pristup izvođenju u nekim slučajevima. Jednostavno vas je igra terala da drugačije sagledate na ceo problem preživljavanja i odnosite se prema njemu na totalno drugi način. Naravno tu je i Classic mode koji vam dopušta upravo ono šta je Geometry Wars u samoj srži, ali ne mora značiti da je 3D dizajn određenih nivoa tako loša stvar. Šta više, to je jedan twist koji je razbio monotoniju koja se vukla kroz prva dva naslova u franšizi. Druga jako zanimljiva stavka je lokalni kooperativni mod. Ukoliko imate drugi kontroler, dobacite ga do vaše devojke, prijatelja, brata, sestre ili možda majke ili oca i zaigrajte zajedno, uz povremene poglede ka njima samo da videte na do kog nivoa frustracije su stigli. Čisto da znate kada da im oduzmete gamepad.

Frustracija, nerviranje, muka su glavne odlike ove male savršene i tako zabavne igre, ali razlog što toliko pominjemo to je upravo to što mislimo da je treći deo najteža igra u ovoj seriji do sada. Kada budete igrali story mode, gde vam je potreban rang od jedne zvezde po tabli, ćete shvatiti koliko muka morate preživeti da bi dobili samo prvo odlikovanje, a šta je sa onim igračima koji žele da dostignu maksimum? Da bi to uradili, morate znati apsolutno svaki pokret vaših malenih ali opasnih neprijatelja na tabli, tajming njihovog pojavljivanja, bukvalno svaki šablon koji možete naučiti namapet. A i kada to budete uspeli, onda će vam trebati dani da bi utrenirali vaše ruke da rade ono šta vaš mozak želi. Tako jednostavna igra, ali tako zabavna koja vam može naneti toliko trajnih posledica na vašu psihu, prsto fantastična zanimacija za sve članove u vašoj porodici. Sam Story Mode ima pedeset nivoa. Posle određenog broja jedne varijacije vaših nivoa se pojavljuje Boss koji uvek ima neku vrstu šeme kako ga ubiti, a koju naravno, ne možete odmah otkriti. Tu je kao što smo napomenuli, classic mode, multiplayer, lokalni kooperativni mod i mešani modovi koji vam dozvoljavaju da birate varijacije podešavanja. Da li će te igrati Time Attack mode gde imate određeno vreme, ili možda bez vremena ali sa samo dva života ili možda da se oprobate u malo ekstremnijem modu sa samo jednim životom sa neograničenim talasima vaših neprijatelja.