The Sinking City (2019)

U zadnje vreme smo postali svedoci poplave igara koje imaju Ktulu univerzum kao inspiraciju ili se direktno oslanjaju na lore koji je uspostavio gospodin Lavkraft. Iako je njegova spisateljska karijera bila plodna ali ne preterano duga, iznedrio je odlične priče koje i dan danas mogu da dobro podignu kosu na glavi ljubitelja horor žanra. Nažalost nema ih puno ali svako ko je imao čast da se sretne sa Nekronomikonom mogao je da uživa u dobro napisanim pripovetkama koje su imale nepredvidljive krajeve. Doduše ne treba se zavaravati, nijedan kraj nije bio dovoljno pozitivan jer glavni lik poludi i izgubi svaki kontakt sa realnošću ali to je mala cena da bi se sprečila ponovna provala Starih Bogova u naš svet. Posle smrti H.P Lavkrafta veliki broj pisaca je bio inspirisan njegovim radovima i nastavili su sa proširenjem ovog mythosa koji je narastao do neslućenih proporcija i stvorio cult following sa kojim se malo pisaca može pohvaliti. The Call of Cthulhu franšiza ima “pipke” u svim mogućim oblastima popularne kulture. U zadnje vreme svedoci smo poplave kompjuterskih Ktulu naslova koji sa manje ili više uspeha pokušavaju da dočaraju “lepotu ludila” ovog mythosa i da na pravi način pokažu mlađoj populaciji koja možda ne voli da čita, alternativnu verziju horora koja u stvari pokazuje da je strah u našim glavama i da smo samo sebi najveći neprijatelji. Stari Bogovi samo koriste nas u svojoj velikoj partiji šaha dok je sve ostalo pitanje naše percepcije. Ako pisac tj. scenarista nekog medija nije u stanju da ovo osećanje adekvatno prenese, tu nastaje problem i zato igre ili filmovi koji se oslanjaju na ovaj univerzum ostaju u prašini.

Sinking City vas stavlja u detaljno formirani svet ispunjen užasima koji su dostojni jedne lavkraftovske priče ali u isto vreme daje potpuno svežu perspektivu po pitanju žanra detektivskih igara i istraživanja lokacija. Iako to sve zvuči sjajno na papiru, stvarnost je malo drugačija i istraživačka mehanika po kojoj je Frogwares poznat je ovde dodatno ukomplikovala stvar i usporila izvođenje. Sada dolazimo do glavne prekretnice, ako ste ljubitelj Šerlok Holms igara iz njihove kuhinje onda će vam ovaj naslov biti prijatan za igranje ali ako niste voljni da se bavite hard-core mozganjem Singking City će biti jedno sporo i donekle mučno iskustvo sa povremenim zracima svetlosti koji će vam vratiti osmeh na lice. Radnja igre je smeštena u fiktivni grad Oakmont u periodu 1920-ih godina prošlog veka. Privatni detektiv Čarls Rid je pozvan da istraži misteriozne nestanke u tom gradu i da otkrije šta se zapravo krije ispod površine koja se nikome ne čini privlačnom. Pošto je grad zadesila poplava neviđenih razmera, ostaci te nepogode se mogu videti svuda po okolini i u tom aspektu developeri iz Frogwaresa briljiraju. Drveće koje je prekriveno solju, morska trava koja se njiše sa grana, ostaci mrtvih stvorenja iz dubina i ostali sitni detalji odlično dočaravaju atmosferu i adekvatno vas uvlače u ovaj misteriozni grad koji je ispunjen užasima koje ljudski um ne može pojmiti. Kretanje po gradu se u većini slulajeva obavlja pešice ali povreme ćete biti u mogućnosti da koristite čamac za kanale koji su svojevrsna vrsta quick travela ali zbog tehničkih ograničenja više vremena ćete provoditi u izvlačenju iz tekstura kad se zaglavite nego u progresiji kroz mapu. Mapa grada je dosta detaljna i pokazuje određene kvartove kojima možete pristupiti posle određenih trigera tokom kampanje dok se po drugima možete kretati slobodno.

Interesantno je da u roku od prvih par minuta kad krenete sa kampanjom ćete imati priliku da upoznate najinteresantniju figuru koju smo imali prilike da vidimo u Ktulu mythosu a to je gospodin Trogmorton. Veoma interesantna persona koja stoji ponosno među svojim sugrađanima, krupne građe i koja ima lice majmuna. Hmmm to nas je odmah podsetilo na priču o pokojnom Arturu Džerminu i o njegovoj porodici. Prva velika mythos referenca koju će neki fanovi odmah prepoznati dok će drugima njegova pojava biti samo bizarna. Posle toga na scenu stupaju ljudi ribe koje smo bezbroj puta imali priliku da vidimo u raznim Ktulu igrama ali ovde je njihova pojava dovoljno zastrašujuća da savršeno odgovaraju okruženju u kome se glavna radnja odvija. Iako je u pitanju dobro koncipiran triler, ova igra nije operisana od klišea koje možemo videti u raznim trilerima tako da se slobodno spremite za neke predvidljive momenta ali njih ima malo tako da se lako mogu zanemariti. Velika prednost ovog naslova i poslastica za prave ljubitelje detektivskih igara je mogućnost da isključite sve kvest markere i da se igrate potpuno slobodno u Oukmontu i da sami otkrivate činjenice koje vas vode dalje kroz priču. E sada sve to zvuči sjajno da je pisanje savršeno prilagođeno ovakvom tipu igre ali nije tako da ćete često ostajati bez ideje gde se možete kretati i koju osobu juriti. Vremenom se naviknete na ovu mehaniku ali mislimo da će većina igrača odustati mnogo pre toga. Zato su developeri dali i mod koji aktivira waypointe koji vas donekle vode kroz priču ali hvala bogu nema držanja za ruku. Vremenom ćete upoznati Oukmont donekle ali nećete osećati kao lokalac. Nažalost zbog velikog broja objekata veći deo njih je idetnično arhitektonski rešen tako da će stambena kuća i prodavnica imati isti raspored prostorija samo sa drugačijim assetima što kvari imerziju.

Mind Palace koji smo imali prilike da vidimo u Šerlok Holms igrama je i ovde prisutan. Sistem funkcioniše za neupućene na način da kad dođete na lokaciju-istražite je, pokupite tragove, kombinujete te tragove i dolazite do odluke kako ćete pristupiti rešavanju određenog problema. Formula koja je Šerlok Holms igrama funkcionisala odlično je i ovde dobro implementirana i nemamo nikakvih zamerki po tom pitanju. Nažalost dok ste u gorespomenutom serijalu imali pravi “impact” na priču, ovde ti izbori i nemaju mnogo veze jer se okruženje ne menja drastično. Uvek ćete morati da birate između dva zla i na kraju svi su kultisti sa sivim moralnim načelima. Zaista lavkraftovski zar ne? Oseđa se beznađe i vaša nemoć da utičete drastično na konačni ishod. Da bismo izbegli spojlere možemo samo reći da je Oukmont grad koji se nalazi na raskršću svetova i sveto je mesto za Ktulu kultiste. Jednom u ciklusu neko mora otvoriti vrata ili ih zatvoriti i tako omogućiti prolaz sila u naš svet koje će ga dodatno oblikovati i pripremati se za dolazak ostalih starih bogova. Zanimljivo je to kako su developeri uspeli da dočaraju užase koji su toliko nepojmljivi umu normalnog čoveka. Sam pogled na njih može naterati nekoga preko ivice ludila i navesti ga na neopisive činove nasilja koji su u ovoj igri lepo prikazani ali ih nema puno.

Živopisnost likova koje ćete imati priliku da sretnete je takva da će mnogi SJW keyboard warriori imati “field day” sa ovim naslovom ali da se naglasi jako bitna stvar, kada je Lavkraft sve ovo pisao, koncept moderne socijalne pravde nije postojao. Ta tema nije dovoljno načeta zbog verovatnog straha od novinara koji vole da se frljaju sa gejmingom a nikada nisu odigrali nijednu igru. Nas je oduševilo što su neke od tih tema “dotaknute” i doprinose kvalitetu atmosfere ali to je još jedna štaka koja donekle drži ovaj naslov iznad vode. Nažalost i sam kraj je nekako nedovoljno “jak” i ne pruža kvalitetan epilog. Ostala je žal za mythos-om i osećaj praznine koja je mogla biti mnogo kvalitetnije popunjena.

Ph’nglui mglw’nafh Cthulhu R’lyeh wgah’nagl fhtagn

(In his house at R’lyeh dead Cthulhu waits dreaming)