The Chant (2022)

Jako je zbunjujuće kada se pojavi indie studio koji najavljuje i obećava sjajnu psihološku horor igru. Niko nije čuo za Brass Token developere, tako da imate tehnički mačku u džaku. Da li preorderovati sa trailera, ili sačekati da se zapravo vidi krajnji proizvod je uvek neizvesna kocka. The Chant se predstavlja kao “Spritual Horror” što je poprilično zbunjujuće jer zvuči kao da ste vegana odveli na leskovačku roštiljijadu pa mu se remete chakre balansa univerzuma jer nemaju tofu koji je okupan suncem i mesečevim zracima.

Kako pokrenete igru nećete imati nešto preterano opcija, tako da se odmah bacate u akciju. Priča počinje na normalno napuštenom ostrvu gde ljudi iz dosade, osvete prema bivšim ili šta već odlučuju da prizivaju drevno zlo. Ritual je dobro krenuo dok se nije pojavila trudnica koja je odlučila da se u poslednjem trenutku predomisli u učešću u navedenom ritualu, počinje da beži od ostalih članova kulta i na kraju se baca sa litice da bi se spasila.

Početak igre vas uvodi u osnovne kontrole i moram da priznam da su iste neverovatno precizne i prijatne. Igra radi izuzetno lepo sa zakucanim 60fps i uz sve detalje koji su na ekranu, jako se lepo nosi (osim u nekim scenama gde je fps padao iz nepoznatog razloga). 30ak godina nakon navedenog incidenta vi preuzimate ulogu generičke devojke sa imenom Jess, koja se može smatrati nekako default karakterom za ovakve igre. Jess je na nagovaranje svoje drugarice Kim, odlučila da se uputi na napušteno ostrvo koje je baš igrom slučaja isto ostrvo na kojem je nastao haos sa čudovištima iz druge dimenzije zbog trudnice koja je odlučila da sa litice brzo proveri temperaturu vode.

Kako je Jess došla na ostrvo, Kim se pojavljuje i počinje da priča tipično ispiranje mozga o “prosvetljenju” i njihovom ultra harizmatičnom spiritualnom vodji zbog koga svi nose beli odecu jer se time mogu fokusirati na svoju energiju, idu bosi, jedu voće i povrće u njihovom spiritualnom kampu, i žive prosvetljen život. Jess kao devojka koja je zapravo kritički orijentisana polako pronalazi silne probleme u navedenom kampu, od večno pozitivnih ljudi, pa sve do njihovog lidera Tylera, tipičnog bogataša koji ne mora ništa u životu da radi pa je odlučio da postane spiritualni vođa sekte koji će pre ili kasnije žrtvovati sve zarad nekog višeg cilja. Nakon upoznavanja cult kampa, Jess je odlučila da se priključi večernjem ritualu kampa jer šta može poći pogrešno. Tokom rituala “pročišćavanja” članova, Kim odlučuje da dobije nekakvu viziju i prekine ritual, što je ponovo izazvalo haos sličan onom od pre 30 godina kada je počela igra. Pojavljuju se čudovišta i lom počinje.

Mehanika borbe je da Jess ima Mind, Body i Spirit energiju. Kako se pojavljuju stvari i kreature koje je plaše, troši se energija mozga i upada u panic attack koji komplikuje funkcionisanje Jess. Takodje mrak i paralelni univerzum utiču na dodavanje straha našeg protagoniste što je donekle i logično jer će retko ko ostati čitav kada prema njemu dolazi nekakvo nedefinisano biće sa ciljem da proveri koje boje je masa iz mozga protagoniste. Body naravno je health i kada se isti izgubi, tu je već uveliko kraj za Jess. Spiritual energy je zapravo rezerva za nadomešćivanje Mind energije meditacijom što može biti izuzetno korisno u situacijama kada nemate dovoljno biljaka koje dopunjuju izgubljenu energiju.

Način borbe je jako prost, jedno dugme je za obične napade, a ako držite dugme duže, onda imate i heavy napad koji možete kombinovati sa regularnim. Takodje Jess se smrtno plaši muva tako da će vam prvi protivnik biti muve koje mlatite sa kombinacijom zapaljenih biljaka… Srećom kasnije se pojavljuju ozbiljne kreature sa kojima ćete se boriti i koje možemo poprilično pohvaliti sa dizajnom koji se idealno uklapa u ovu priču.

Tokom igre otključavate i prizmatične sposobnosti koje će vam drastično olakšavati borbe sa protivnicima ali će vam izjedati Spirit energiju, mada je i nećete preterano koristiti da nadomestite Mind skalu obzirom da osim strašne atmosfere nemate ništa posebno što utiče na vašeg karaktera.