Simon The Sorcerer Origins (2025)

U svetu avanturističkih igara gde se broj naslova meri stotinama, retko koja franšiza uspeva da zadrži dugovečnu reputaciju i ostane u srcima igrača decenijama. Iako novije generacije ovaj serijal ne pamte, veteranima ova igra itekako budi lepa sećanja. Simon the Sorcerer je jedan od ovih retkih navedenih primera. U pitanju je igra koja je još 1993. godine pokazala da britanski humor i satirični spin klišea iz epske fantastike mogu stvoriti prepoznatljiv i nezaboravan svet. Iako na prvi pogled deluje kao Discworld, ovaj serijal je i tada dobro formirao svoj identitet. Nije bilo Amige ili PC-ja a da je vlasnik bio ljubitelj avantura a da ova igra nije krasila ekran Norton Commandera ili Amiga Workbencha. Dok su mnogi pokušavali da isprate uspeh Monkey Island–a, Sajmon je od početka “terao svoju priču”. Stavivši u blender suvu britansku ironiju, nesvakidašnje čarobnjake i svet koji je više ličio na živopisni Discworld nego na američke avanture tog doba napravio je magiju koja se pamti i dan danas. Ova čarolija nije ležala u tehničkim inovacijama već u stilu i tonu u kojem se svaka situacija može okrenuti u duhovitu kritiku fantazije i pop-kulture prošlih i tadašnjih vremena.

Dve decenije kasnije, Smallthing Studios preuzima baklju i pokušava da vrati Sajmonov svet na scenu sa Simon the Sorcerer: Origins. Ovo je igra koja nas vodi u početke Sajmona i njegovih čarobnjačkih nevolja i ovo nije samo nostalgična poslastica. Ovo je poziv starim fanovima da se vrate u svet koji pamte dok novi igrači dobijaju prvi uvid u šarmantnu, britansku fantaziju koja je obeležila jedno čitavo poglavlje avanturističkih igara.

Origins kao što mu samo ime kaže se postavlja kao prequel, vraćajući nas neposredno pre događaja iz originalnog Sajmona. U 1993. godini, mladi Sajmon i njegova porodica sele se u novu kuću što našem protagonisti uopšte ne prija. Njegovo istraživanje nove nekretnine ubrzo prerasta u susret sa portalom koji ga vodi u fantastični svet prepun čudovišta, čarobnjaka i magije u gotovo svakoj varijanti. Ovo vrišti na Narniu čim vidite ormar ali verujte svaka sličnost je veoma namerna. Iako se Sajmon u početku više brine o povratku u „normalan“ život, njegova avantura postaje sveobuhvatno putovanje kroz magične intrige i neočekivane opasnosti.

Kroz satiričan i često ironičan ton, igra gradi setting u kojem čarobnjaci umesto da štite ravnotežu magije, preokupirani traganjem za sopstvenim zadovoljstvima. Sajmonov susret sa moćnim učiteljem Sordidom i potraga za izgubljenim tomovima Prvog Čarobnjaka čine centralnu narativnu liniju koja će se protezati do samog kraja bez većih digresija, dok u međuvremenu igra neće zaboraviti da prosipa tone šala na račun savremene pop-kulture i, naravno, najslavnijeg mladog čarobnjaka iz Hogwartsa. Hari Poter je ovde na tapetu skoro svake sekunde. Humor je ponekad promenljiv i neujednačenog je kvaliteta. Dok su neke scene briljantno duhovite, druge deluju prigušeno ali celokupna atmosfera uspeva da ostane vesela bez preterivanja. Povremeno Sajmon komunicira sa igračem i glavom probija “četvrti zid” tako dajući dozu samosvesnog humora kojim ubada pravo u centar i ne kvari avanturu.

Što se tiče samih mehanika, Origins ostaje veran klasičnoj point-and-click formuli na koju su veterani navikli. Interfejs je unapređen po modernim principima sa indikatorima važnih tačaka, brzim pristupom inventaru, kvest listom i naravno neizbežnom opcijom bržeg hodanja. U paketu imamo sve što savremeni igrači očekuju od kvalitetnog avanturističkog naslova. Kontrole su takve da će vam pružiti uživanje u ovom šarenom i blesavom svetu bez frustracija. To podrazumeva da nema krvničkog pixel huntinga koji je često glavna karakteristika žanra.

Zagonetke su srž ove igre. Raznovrsne su i ima ih dovoljno da ne krenete da kukate kako se “moon logic sindrom” vratio.  Sajmon dobija moć korišćenja magija a to su magije vatre, leda i vazduha i na taj način proširuje mehanike i pruža nove načine rešavanja problema. Igra uspeva da balansira izazov sa humorom ali ponekad odsustvo jasnih nagoveštaja može izazvati bespotrebnu frustraciju. Opet napominjem ne upadamo u domen “moon logic-a”. Primer za ovu situaciju je kada Sajmon mora da koristi knjigu da dešifruje čaroliju ali mehanika je toliko specifična da igrač može lutati satima pre nego što rešenje postane jasno. Ako se zaglavite iskoristite neki walkthrough slobodno, šteta je da prekidate igru zbog ovakve kočnice u pejsingu. Slična zagonetka pojavljuje se kod magičnih šešira koji menjaju osobine predmeta u inventaru i omogućavaju rešavanje određenih problema. Problem je što je ideja sjajna ali početni tutorijal za nove igrače je horor jer nedovoljno naglašava njihovu važnost. Samo vam preostaju pasulj ili horoskop pa da se nadate najboljem.

Atmosfera igre je upravo ono što čini Origins privlačnim. Svet je ispunjen easter egg-ovima, poznatim likovima i lokacijama iz ranijih Sajmon igara, dok je estetski stil kombinacija crtanih elemenata i pastelnih boja, što svetu daje gotovo rukom oslikani šarm. Ovakvog art stila nema puno danas pa je vizuelno ova igra pravo osveženje. Neobičan izbor umetničkog stila možda neće biti po ukusu svakome, ali svakako doprinosi imidžu igre i onome po čemu će je najverovatnije pamtiti. Zvuk i glasovna gluma su još jedan plus definitivno. Povratak Chris Barrie-ja u ulogu Simona definitivno pruža osećaj kao da nije bilo ovako duge pauze dok muzika i efekti adekvatno odrađuju posao. Ništa epohalno ali nije ni loše pa da sahrani igru u korenu.

Simon the Sorcerer: Origins možda neće redefinisati žanr, niti postaviti nove standarde u avanturističkim igrama, ali uspeva da pruži zabavno i nostalgično iskustvo kako starim fanovima, tako i novim igračima spremnim da zavire u Simonov svet. Problemi sa ponekad nepravedno teškim zagonetkama i neravnomernim tutorijalom ne umanjuju suštinski šarm i kvalitet igre. Ova igra je, pre svega, ljubavno pismo fanovima serijala, očuvanje duha prvobitnih igara sa modernim unapređenjima koja olakšavaju igru bez narušavanja tona. Origins pokazuje da čak i nakon više od dve decenije, sumanuta ironija ovog sveta može osvojiti igrače.