Shadow of the Tomb Raider (2018)

Larine avanture se polako bliže kraju. Apokalipsa koja uvek vreba, da li njenom greškom ili čudnim motivima zlikovaca, je ponovo tu, možda sada bliže nego ikada. Na vama je da popljačkate nekoliko grobova, pokupite neke artifakte i sprečite kataklizmu koju su nam obećale Maje i Azteci. Znate, standardne aktivnosti koje radi svaki Tomb Raider na ovom svetu, ili možda nekom imaginarnom. Lara Croft (još jednom, možda poslednji put) želi da spreči apokalipsu, sada prizvana svojom ličnom greškom i stvarima koje je uradila u Rise of the Tomb Raider. Na vama je da izaberete način na koji ćete to uraditi: tiho i strpljivo kao pravi ženski Hitman, ili all gunz blazing kao Rambo ili Predator, koji bi više ležao ovom okolišu u kome se Lara sada još jednom nalazi. Tomb Raider franšiza koja je doživela reboot davne 2013. godine je došla do svog završnog podglavlja. Pitanje je naravno, da li je ovo poslednja igra u ovom rebootu, ali je sigurno jedna od najzanimljivijih. Možda ne po egzekuciji i gameplayu, već po idejama i kombinacijom svega šta smo videli u prethodna dva dela.

Za razliku od prva dva dela, treći uzima malo drugačiji način naracije i razvijanja priče, gameplaya i celokupne mehanike. Kec je bio upoznavanje, istraživanje i platforming u kombinaciji sa sasvim dovoljnim nivoom akcije. Dvojka je više bila krvoproliće iz nivoa u nivo. Lara je odrasla i zna šta mora da uradi kako bi preživela, bez milosti i dvoumljenja. Trojka ima malo drugačiji prilaz igračima. Shadow of the Tomb Raider se pre svega oslanja na drugačiji način pripovedanja priče. Igra pokušava da vas sprovede kroz ovu avanturu na miksovan način iz prvog i drugog dela. Bolje rečeno, masakri i akcione scene iz drugog dela su prosto nepostojeće ovde. Generalno, igra se svodi na istraživanje i na solo platforming dobrim delom vremena. To ne momra da bude obavezno loše niti dobro. Nekako smo očekivali da će priča dostići klimaks u kombinaciji sa akcijom, ali drugačiji, mirniji prilaz u većem delu igre je, makar za nas bilo, olakšavajuće.

Igra vam dopušta da uživate u savršenom svetu koji je Square Enix stvorio. Svaki deo koji zahteva malo mozganja sa vaše strane je fantastično odrađen. Otvorena oblast gde morate sami istražiti kako i gde treba doći, na koji način i šta je sve potrebno da uradite da bi uspeli. Ne požuruje vas, ne pritiska, jednostavno vam prepušta totalnu kontrolu u platformingu i istraživanju. Pored toga, po prvi put u franšizi je ubačeno podvodno istraživanje. Pored svega šta imate na zemlji, sjajne planinske predele, džungle, antičke gradove, postoji još jedna dimenzija istraživanja ispod vode. Gradovi koji su potopljeni, ruševine koje sakrivaju posebne tajne, sve je, još jednom, na vama da istražite. Još bolja stvar što je ubačen taj ”survival” element u ovom načinu istraživanja. Morate da pazite i znate kolijko možete istražiti u jednom dahu, kada je potrebno uhvatiti vazduh, a kada zaroniti dublje da istražite samo još jednu statuu. Naravno, celokupno istraživanje ispod vode vam donosi totalnu slobodu kretanja, bolje rečeno, u potpunih 360 stepeni u svakom pravcu. Ovo je jedna stavka igre koja je stvarno odlično odrađena. Šteta je samo što je ubačena u poslednjem delu trilogije, nekako nam se čini da je potencijal mogao da bude iskorišćen i ranije.

Kada pogledamo unazad, nije da nema gunfightsa u igri, nego jednostavno nisu intenzivni kao na primer, u dvojci, koja obiluje nasiljem i ubijanjem. Šta više, igra vas često forsira da preuzmete stealh pristup u rešavanju konflikta. Nekako kao da se Lara switchovala sa nasilne osvetničke devojčice koja želi svima da naprkosi, u tihog ubicu koja želi da izbegne veće konflikte kako bi što pre mogla, sama da uživa u divnoj prirodi Južne Amerike. Okej naravno, ima prljave misli tu i tamo, pogotovo kada mora da prostreli strele neprijateljima kroz glavu, ali ne na taj osvetnički način kao u drugom delu. Ti povremeni konflikti su prepleteni nelogičnostima. Na primer, nema veze koliko bučni budete u nasilnom ubijanju jednog dela patrole, druga to neće čuti iako je samo na desetak metara od vas. Grupa neprijatelja se često totalno raziđe kako ”bi pokrili veći deo oblasti” dok pokušava da vas nađe. To vama dopušta da ”smaknete” jednog po jednog, totalno bez bilo kakve muke ili komplikacija, čak i na najvećem nivou težine.

Zanimljiva stvar je da u nekim delovima, igra ima i male horror elemente. Dok istražujete određene oblasti i opcionalne grobnice. Neprijatelji, atmosfera, pa čak i muzika su odlično odrađeni u tim trenucima, i ukoliko igrate u kasnim večernjim satima, nije vam baš sve jedno. Slušalice su naravno preporučene, da se uživite u ovu semi-horror atmosferu. Generalno gledano, upravo te glavne i opcionalne zagonetke i njihova raznolikost su možda i najbolji deo kraja ove reboot trilogije. Pored toga, dobro je napomenuti da sada imate naselja koje možete istraživati, možda i uzeti neki sporedni zadatak da rešite. Dok šetate njima, možete da pričate sa njihovim stanovnicima, gledati kako završavaju svoje dnevne rutine, dok samo vi znate da se apokalipsa neumoljivo približava. Taj element u ovoj igri je odrađen stvarno fantastično, i pored svih oblasti, aktivnosti, istraživanja, nekako čini življim ovaj nastavak.

Naravno da je tu ponovo sakupljanje stvari, materijala i kraftovanje. Možda malo zamorna činjenica da sada imate još više različitih materijala koje možete sakupljati. Neke biljke i životinje vam daju trenutne boostove koje možete dobro iskoristiti u okršajima, platformingu ili u istraživanju vodenih površina. Kada malo bolje pogledamo, to nije toliko ”zamorna” stvar kako izgleda na prvi pogled. Sve je nekako odrađeno na sebi svojstven način da se uklopi u celu gameplay mehaniku. Bolje rečeno, nije dosadno sakupljati materijale, završavati sporedne aktivnosti ili tražiti collectibles ukoliko želite da pokupite sve trofeje/achievemente.

Zanimljiva stvar kod nove Tomb Raider igre je da je Lara malo… hmm arogantna, nepristupačna, egoistična. Misli da se svet vrti oko nje. Mislim okej, naravno, njenom krivicom je bacila svet na rub apokalipse, ali njen stav prema svima je malo, neprikladan. Malo nas čudi taj razvoj Larinog lika tokom igre. Posle prvog i drugog dela, gde je ona, eto jadna mala devojčica, trpela batine i gde je bačena na test života po pitanju preživljavanja, ovde je i više nego sigurna u sebe. Ne znamo ko je tačno pisao dijaloge i da li je to namerno odrađeno, ali sada ne da nije tiha, nego je u nekim trenucima prebučna. Razumemo sve da ona zna koji su lonci pobrkani i šta se mora uraditi kako bi se sprečila apokalipsa, ali takav stav nas odbija od glavnog lika, bojle rečeno, ne dopušta nas da se vežemo za nju kao nekada pre. Voice acting u tim trenucima je spot on, samo što su nekada dijalozi toliko iritantni da pomislite da je sve očajno odrađeno. Možda jeste writing užasan, tu i tamo, ali Camilla Luddington je odlično prenela ”little spoiled brat” karakter Lare u Shadow of the Tomb Raider. Naravno da ponovo imamo plakanje, prenaglašeno stenjanje i sve to, ali valjda smo svi već navikli na te ”sitne” stvari do sada.

Već smo malo pričali o zvuku, i o nemogućnosti da neprijatelje koje ubijate čuju drugi protivnici u blizini. Mada to više ima veze sa dizajnom nego sa kvalitetom zvuka. Dobro je napomenuti da pored sjajne grafike, koja, ruku na srce, nije nešto preterano bolja od one iz Rise of the Tomb Raider, zvuk doprinosi ispunjavanju odličnog grafičkog prikaza. Sa druge strane, dobro je napomenuti da je prethodna igra imala, možemo slobodno da kažemo, veći broj oblasti koje su se razlikovale, koje su bile drugačije u potpunosti. Ne kažemo da je ovde sve monotono, ali jednostavno pošto je kraj ove trlilogije, za sada, očekivali smo možda malo više raznolikosti u Larinom svetu.

Shadow of the Tomb Raider možda nije kraj trilogije kakav smo očekivali. Nekako nam se čini da je Square Enix baš u ovom delu, najviše eksperimentisao sa novim idejama, koje su možda morale da se realizuju u prva dva dela igre. Ipak, voleli bi smo da ovo nije kraj Larinih avantura u ovom izdanju, jer za ova tri dela, tri i više nego solidne igre, smo videli nekoliko sjajnih ideja koje samo treba malo bolje razraditi kako bi dobili jednu kompletno savršenu igru u svakom smislu. Drugačiji prilaz i realizacija gameplaya i svega šta može da se uradi u igri je možda nešto šta igrači nisu očekivali, ali ukoliko ste igrali prva dva dela, ovo je jednostavno a must za sve ljubitelje Lare Croft.