Returnal (2021)

Akcione igre dolaze u milion formi, ali jedan od timova za razvoj zabavnog softvera koji se proslavio u žanru arkadnih 2D/3D akcija je finski Housemarque koji su započeli svoju preko 20 godina dugu istoriju sa Amiga igrom Stardust (koja je dobila mnogo popularnih nastavaka) i magistrirali 2017. godine sa dva odlična naslova Nex Machina i Matterfall koji su oboje dobili odlične ocene i na našem sajtu. Posle izlaska ta dva naslova, šefovi ovog studija su primetili trend na modernom tržištu gde javnost više ne nagrađuje dobar rad u ovom žanru arkadnih igara, i najavili su da će pokušati da promene svoje ciljeve u razvoju zabavnog softvera. Njihov prvi takav projekat je bila neuspešna battle royale igra Stormdivers, ali potom su se iz sve snage fokusirali na ambiciozni projekat za PlayStation sa kojim su ciljali ne samo da dokažu svoje poznavanje akcionog žanra, već i da prošire Housemarque u mnogo veći tim koji će moći da napravi punokrvne AAA igre.

Rezultat njihovog rada je Returnal, igra koja obara sa nogu ne samo sa svojom akcijom već i nesvakidašnje privlačnom prezentacijom, zanimljivim scenarijom, iskorišćenjem ekskluzivnih mogućnosti PlayStation 5 konzole kao i gameplay sistemom koji prosto vuče igrača da ne ispušta gamepad iz ruku.

Returnal je akciona roguelike igra sa izvođenjem iz trećeg lica i slobodnom kamerom koja uspešno meša nekoliko gameplay stilova koje smo mogli da odigramo u zadnjih par godina. Akcija je frenetična i precizna kao u DOOM (2016) i DOOM Eternal (2020) igrama, centralni gameplay loop se zasniva na roguelike sistemima viđenim u mnogim indie naslovima kao što su Dead Cells, Hades i Rogue Legacy, a scenario u sebi krije veliku misteriju koja zaslužuje posebnu pažnju.

Radnja je fokusirana na astro-izviđača Selene koja sleće na „zabranjenu planetu“ Atropos posle detektovanja misterioznog signala koji ju je privukao. Posle veoma lošeg sletanja u kojem je njen brod ostao uništen, ona peške kreće u istraživanje veoma opasnog okruženja i shvata da se našla u velikoj nevolji – planeta je dom opasnih bića i automatizovanih sistema koji su starosedeoci ovog sveta davno napravili da bi se izborili sa „Severed“ frakcijom koja je ipak uništila celu civilizaciju, i misterioznog efekta koji joj ne daje mogućnost da umre već je odmah vraća i oživljava nazad kod svog palog broda. Što je još čudnije, ceo svet oko Selene je prepun njenih starih leševa koji su nebrojeni broj puta pokušali da istraže istoriju planete i nađu spas od ove kletve koja veoma brzo postaje vezana za njenu misterioznu prošlost. Tokom 6 dugačkih nivoa prisutnih u ovoj igri, Selene će morati da se izbori sa svim opasnostima oko nje uz pomoć unikatnog sistema sakupljanja opreme, oružja i nadogradnji, reši misteriju Hivemind rase, i pokuša da iščupa sebe iz beskrajnog ciklusa smrti i oživljavanja.

Ova poslednja misterija je ispričana na komplikovan način, i igrači tokom igranja mogu pronaći dokaze koji otvaraju vrata ka nekoliko objašnjenja šta se sve desilo sa Selene u njenoj prošlosti i kako se našla u ovoj situaciji. Ali pošto je ovo video igra sa namerno iskorišćenim SF konceptom „nepouzanog naratora“ i nekoliko slojeva dešavanja (od kojih neki možda ne moraju biti stvarni!), mislimo da je Housemarque ipak uspeo da napravi privlačan scenario koji od početka do kraja igre tera igrača da traži dodatni lore i dešavanja iz prošlosti, time čineći igru zabavnom i vrednom čekanja nastavka.

Osnovni gameplay igre najviše podseća na nove DOOM igre, ali sa izvođenjem iz trećeg lica. Brzi i agresivni protivnici, širok spektar oružja sa jednim specijalnim potezom koji se sam dopuni posle trošenja, i pametno skakanje između raznoraznih platformi i vertikalnih struktura čine osnovu akcionog gameplaya Returnal-a. Nivoi (ovde zvani “biomi“) dolaze u formi proceduralno generisanih lavirinata koji su sastavljeni od par desetina vrsta soba (po svetu) koje će igrači brzo krenuti da prepoznaju i time im omogućiti da koriste teren za taktičke poteze napada i povlačenja protiv veoma raznovrsnih protivnika koji imaju tendenciju ne samo za direktan napad već i pucanje raznobojnih orb-ova koji mogu da oštete ili zaustave Selene u svom kretanju. Igra redovno na igrača baca veći broj osnovnih protivnika koji se brzo kreću po terenu, uz prisustvo stacionarnih turret-a i jačih protivnika koji se pojavljuju posle kratke warp-in animacije, jasno stavljajući do znanja igraču kakva opasnost dolazi. Jedno od najboljih taktika koje igrač može koristiti tokom svakih okršaja je ne direktan napad, već taktičko kretanje, korišćenje dash/evade poteza koji eliminiše svu štetu kroz koju Selene prolazi i veoma dobar melee napad koji može da uništi crvene štitove i stun-uje najveće protivnike.

Putovanje kroz lavirinte je veoma jasno definisano dobrom minimapom i glavnom 3D mapom (koja veoma podseća na onu iz DOOM-a) gde su jasno prikazane koje sobe su „centralne“ i vode do sledeće misije koju Selene rešava, a koje su opcione. U opcionim sobama se često nalaze blagotvorni artifakti rase koja je živela na Atroposu, dajući šansu Selene da poboljša svoje borbene sposobnosti, nađe novo oružje ili sazna više o istoriji planete. Atropos je takođe dom Parazita koji se mogu zakačiti za odelo od Selene. Oni neretko daju veoma korisne bonuse, ali donose i penale koji će ostati uz Selene dok ona ne umre ili ne nađe način da skine parazita sa sebe. Mnogi itemi u igri sa sobom nose šansu da izazovu „Suit Malfunction“ efekat koji se može ukloniti radeći određene akcije tokom igranja, što u svaki run unosi potencijalnu dozu nasumične opasnosti.

Tokom igranja se sakupljaju tri vrste valuta – Ether kamenovi koji se mogu iskoristiti za uklanjanje „malignant“ otrova koji se uhvatio za mnoge korisne objekte i paljenje nekoliko veoma bitnih mašina na planeti, ključevi za otključavanje vrata i kutija, kao i Obolit krediti sa kojima Selene može da kupuje nove napitke i veoma korisne artifakte. Igra daje igraču mogućnost da proširi svoju HP skalu, poboljša statove za napad (Damage) i zaštitu od štete (Protection), kao i poveća Proficiency skalu koja određuje koliko će jake bonuse imati nova oružja koje Selene pronađe na terenu. Na primer, sa Profficiency 10 statom Selene može pronaći automatski karabin koji ima 10 bonus poena koji su stavljeni na davanje štete, brzinu projektila i Overheat limit.

Ali ono što igra najviše ceni je izbegavanje štete. Za svaka tri odstreljena protivnika, igra će nagraditi Selene sa jednim Adrenalin nivoom sve do maksimalnog petog nivoa kada će ona dobiti poboljšanje napada, detektovanje protivnika iza zidova, bonus za Proficiency i još par bonusa koji će je učiniti efikasnijom na terenu. Ali jedan udar protivnika i svi ti killstreak perk-ovi su izgubljeni, i igrač mora ponovo da ih nabavi pametnijom borbom. Nekoliko veoma moćnih artifakata je direktno vezano za nivo Adrenalina kod igrača. Takođe je poželjno da igrač uvek ima punu health skalu, jer uzimanje svežih HP itema na terenu će prošititi celu HP skalu ako je Selene u potpunosti izlečena.

Ali ovo je roguelike naslov, što znači da će igrači zaista morati da se potrude da savladaju sve prepreke stavljene u raznovrsnim deonicama Atroposa. Za razliku od takozvanih „roguelite“ nastalova koji neprekidno nagrađuju igrače sa korisnim valutama i nadogradnjama ma koliko neuspešan njihov run-bio pre nego što su vraćeni na početak igre, Returnal se na početku čini da baš nema milosti.

Svaka smrt vraća Slene nazad do broda, terajući igrača da ponovo prođe (polako ili brzo) kroz nivoe sve do boss-a kojeg do sada nije porazio… ali nije sve tako crno! U svakom novom pokušaju se može pronaći čak tri sistema koji mogu da spasu Selene od smrti, od kojih je jedan 100% uvek prisutan na svakom nivou (drevna mašina koja traži 6 Ether-a za paljenje). Druga dva nećemo spominjati ovde radi očuvanja misterije same igre.

Kao i kod ranih Souls igara na koje javnost nije bila još naviknuta, ono što se na početku igranja činilo kao da nema milosti, se posle malo (ili kod nekih igrača dugo) igranja pretvori u „pravilnik“ koji čini igru jako zabavnom za igranje. Potezi od Selene i protivnika su uvek jasni i pošteni, što kod igrača budi osećaj da on kriv za raznorazne nevolje na terenu, a tokom uspešnih deonica kada igrač ide i gazi sve ispred sebe se budi osećaj totalnog uspeha i ponosa. Ovakve uspešne deonice čak mogu da traju veliki delo igre, i čak se u našem prelasku igre desilo da smo posle dugog niza smrti u trećem nivou (ili bolnom jurenju da se dođe do trećeg nivoa) uspeli da pređemo tog boss-a i onda u jednom sedenju stigli skoro skroz do kraja kampanje. Svako ko je prošao kroz ranu patnju i onda osetio ovakav uspeh će sigurno večno uzdizati ovu igru u nebesa, kao što to redovno rade igrači koji pronađu uspeh u prvoj Souls igri koju su isprobali.

Housemarque je tokom cele svoje istorije bio poznat po jednostavnim ali vizuelno spektakularnim arkadnim naslovima, ali Returnal je tip igre koji je zahtevao da se najzad uozbilje i po prvi put kreiraju detaljne svetove, napišu velik scenario, i čak dizajniraju svog prvog glavnog lika koji će morati biti uverljiv na ekranu. Sve ovo su uspeli (uz pomoć PlayStation Worldwide Studios-a koji je pomogao u razvoju i bio izdavač igre) da naprave na odličan način, čineći Returnal punokrvnom AAA nextgen igrom koja sa svojom prezentacijom obara sa nogu. Šest nivoa Atroposa su svi realizovani sa velikim nivoom detalja, od kojih prvi je verovatno i neupečatljiviji. Smešten u tropsku džunglu prepunu ruševina drevne civilizacije, guste faune, odlično realizovane „niske magle“, i mnogobrojnih dizajnerskih rešenja koji podsećaju na filmove Alien i Prometheus, igra prosto odiše utiskom da je napravljena bez kompromisa. A kako igra napreduje kroz druge nivoe, igrači se mogu sresti sa otvorenijim zonama, visokim hramovima, smrznutim glečerima i mnogo toga drugog, svi sa svojim grupama inovativnih protivnika.

A kada god sretnete protivnike, velike su šanse da će se ceo ekran pretvoriti u raznobojni spektakl po kojima je Housmarque odavno poznat. Ovo je posebno istinito za borbe protiv šampiona i boss-ova koji znaju da pretvore ceo ekran u nebo puno vatrometa… samo što u ovom slučaju vatromet cilja da vas pogodi i ubije. Bitke protiv boss-ova su posebno dobro realizovane i prepune su inovativnih bullet-hell sekcija koje na svu sreću nikada ne bivaju kompleksne kao u njihovim ranijim arkadnim naslovima kao što su Nex Machina. Raznobojni orb-ovi (plavi oštećuju, zlatni vas zaustavljaju…), laseri i bariere postaju svojevrsna pozadinska buka koju ćete posle malo vežbe moći da izbegavate automatski, ostavljajući vašu pažnju na poziciju bossova i pokretanje njihovih sledećih poteza.

Akciju i atmosferu na sledeći nivo dižu i specijalni hardverski dodaci koji su ugrađeni u PlayStation 5.

3D audio je odlično rešen i igraču daje na tačnu poziciju audio izvora svuda oko njega. Developeri su pametno odlučili da prioritizuju audio zvukove od protivnika koji se nalaze iza leđa igrača, tako da 3D audio itekako može da pomogne da se igrač spasi od nadolazećeg nevidljivog napada. Veoma brzi SSD pomaže igri da ona jednostavno nema učitavanja. Cela igra bez ikakvih čekanja učitava nove nivoe ili kreće novi run ispočetka, i zajedno sa savršenih 60fps daje igraču osećaj kako je ceo svet blisko povezan i beskrajni timeloop teče bez zastoja.

Ali najveća alatka za dizajnje atmosfere i imerzije je DualSense gamepad koji u ovoj igri prosto sija! Po prvi put posle demo igre Astro’s Playroom koju je Team Asobi napravio da bi svima dokazao mogućnosti novog PS5 gamepada smo dobili naslov koji ga u potpunosti prihvaća. Haptic feedback vibracije su opšteprisutne i uključuju ne samo vibracije koje su direktno vezane za gameplay (dash, melee, special attack, special attack…), već dočarava i okruženje oko Selene kao na primer osećaj kapi kiše koji padaju po njenom skafandaru. Rezistivni triggeri su iskorišćeni da pojednostave broj dugmadi koje igrač pritiska. Dizanje oružja sa L2 pali redovno pucanje, ali ako igrač pritisne jače i probije se kroz otpor triggera, pali se specijalni potez.

Po prelasku igre postaje jasno da je sama priča igre i dalje ostala velika misterija sa dosta otvorenih vrata za interpretaciju događaja i sudbine Selene, što se možda neće svideti svakom. Strog roguelike sistem pravila se na prvi pogled čini veoma restriktivnim, ali nam je do kraja igre postao maltene pozitivan, terajući nas da budemo uvek potpuno posvećeni igri gde uz poznavanje nivoa i prisustvom boljih oružja i opreme nijedan protivnik i boss ne predstavljaju veliku opasnost. Dok je samo trajanje kampanje solidno dugačko (od 15 to 20 sati za prosečnog igrača koji se snađe na početeku kampanje) i čak vijanje secret ending-a nije preteško za iskusnog igrača, ali vijanje platine zahteva baš mnogo vremena. Par trofeja zahtevaju pronalazak svih log-ova i vanzemaljskih arhiva, a pošto igra proceduralno pravi nivoe, ovi collectible itemi se nekad mogu teško pronaći. Pored centralne kampanje, igra nudi i dnevni challenge mod koji sukobljava sve igrace sveta na jednoj top listi.

Jedini pravi minus je totalni nedostatak opcije za snimanje pozicije unutar aktivnog run-a. Returnal uopšte nema sistem za snimanje pozicije igrača i jedino što preporučuje je da se igra ostavi pauzirana u Rest Modu dok je konzola ugašena. Ovo znači da igrač nekad nema izbora i mora da odustane od trenutnog run-a koji ponekad može i dosta da traje, ili run može sam da nestane nestankom struje ili paljenjem neke druge igre. Housemarque je javio da će razmotriti dodavanje sistema snimanja, ali da za sada nemaju dodatni komentar. Što se nas tiče, nedostatak opcije za snimanje je samo ozbiljno podigao atmosferu i važnost svakog provedenog minuta u igri, dajući nam do znanja da samo prelazak boss-a može da nam otključa put do novog nivoa i novu prečicu do njega koju kasnije možemo iskoristiti da brzo preskočimo početne nivoe. Mi takođe nismo imali problema sa rest modom, i često smo tako ostavljali aktivne sesije pauzirane.

Returnal je dokaz da je Housemarque spreman da postane ozbiljan developer koji može da realizuje bilo koji projekat u budućnosti. Kvalitetan miks odličnog gameplay-a, inovativnih protivnika, restriktivnog ali zanimljivog roguelike sistema i fantastične prezentacije čine ovaj akcioni naslov igrom koju bi svaki PS5 korisnik trebao da kad tad isproba, i bez ikakve sumnje je naš prvi ozbiljni kandidat za ovogodišnju igru godine.