Bethesda nikada nije imala tako veliku i fanatičnu grupu posvećenih fanova kao neki drugi izdavači. Otkad su preuzeli franšize kao što su Fallout i Wolfenstein, i visokokotirani studio kao što je id Software, predviđan je sunovrat legendarnih igara i pad u zaborav. Nije krenulo baš dobro sa Falloutom, ali Wolfenstein reboot nam je pokazao da je Bethesdi ipak stalo do pravih vrednosti, te su nam podarili jednu modernu pucačinu sa par old school elemenata,  bez regeneracije healtha, bez mumbo jumbo glupiranja a la Call of Duty. Reakcija fanova je bila fantastična, a većina njih je Wolfenstein okarakterisala kao najbolju pucačinu u proteklih nekoliko godina. Kada je novi DOOM najavljen na prošlogodišnjem E3 sajmu uz savršen gameplay trailer, Bethesda i id Software su imali jasan cilj – reinkarnirati DOOM franšizu onako kako je stari fanovi pamte, u kombinaciji sa novim tehnologijama i… nekoliko new age FPS shit odlika koje jednostavno moraju biti prisutne u naslovu iz 2016. godine.

Poslednji DOOM (treći nastavak iz 2004. godine) je odstupio od svega što je krasilo prve dve igre u franšizi. Zanemario je brzo izvođenje, krv i brutalnost na svakom koraku, i zamenio sve to jednom sporom horror atmosferom. Ceo setting je bio na mestu, Mars, demoni i Doomguy koji kolje sve redom. Samo to klanje je bilo, pa u neku ruku prefinjeno, u poređenju sa prva dva naslova. DOOM 3 je prosto bila igra koja se najviše fokusirala na jump-scare taktiku sa sporom i tromom mehanikom. Mračna, više horror igra nego prava brutalna pucačina kakvu DOOM franšiza zaslužuje. Sa najavom novog DOOM naslova, niko više nije brinuo o kvalitetu i količini old school fazona i fora koji će biti u igri. Nekako su svi već očekivali naslov makar po kvalitetu jednak poslednjem Wolfensteinu, a dobili su mnogo više od toga!

DOOM (1)

DOOM nikada nije bio igra gde je priča bila ključni faktor. Svaki naslov u franšizi se skoro svodio na isto sa sitnim narativnim promenama. Ovde ste u ulozi Doom Marine-a koji je zatvoren u sarkofagu nakon malog ispada i “slučajnog” totalnog uništenja pakla. Ipak, demonske sile su uspele da prođu kroz portal na Marsu i cela istraživačka laboratorija je u opasnosti, naravno i kolonizovani Mars pa i svi ostali. Odmah na početku vam je jasno koji je vaš zadatak, ubij sve što vidiš i što se kreće! Ujedno i filozofija kompletne DOOM franšize. Kada igrate DOOM, imate osećaj kao da su svi ljudi iz id Softwarea ubačeni u crio-sleep odmah nakon izbacivanja DOOM 2 naslova i probuđeni u 2014. godini. Razvojni tim se skoro totalno distancirao od apsolutno svih FPS trendova koji vladaju gejmingom od sredine 2000tih godina pa sve do danas. Igra deluje bukvalno kao da se poslednjih 15 godina u gamingu nisu desile, samo naravno, upakovana u novi id Tech 6 Engine sa izvedbom i grafikom kakvoj ostali razvojni timovi mogu samo da zavide.

Ono što krasi DOOM je prost i jednostavan run & gun gameplay sa svim forama iz igara devedesetih godina. Na početku imate osećaj da Doom Marine klizi nivoima. Animacija hodanja, teturanja levo desno kako standard nalaže u novijim igrama jednostavno ovde ne postoji. Sve se svodi na što brži prelaz sa jednog dela mape na drugi, naravno uz malo skakanja i vertikalnog gameplaya, sakupljanja oružja i gaženja demonskih glava. Možda zato što je moto i ovog DOOM naslova isti kao i u prve dve igre u serijalu “Badass demons, big effing guns, and moving really fast!”. Na početku je sve to bilo čudno, takvo kretanje, brzina, toliko haosa na malom mestu. Onda smo shvatili da su nas sve novije igre prosto razmazile takvim načinom i shvatili da je potrebno da se vratimo u mod 90ih! Mehanika je poprilično jednostavna, budi u pokretu ili umri. Ukoliko stanete, udavićete se u trulim rukama, trupovima demona koji će sve uraditi kako bi vas zaskočili. Da, Doom Marine je toliko neodoljiv za njih.

DOOM (4)

Na vama je koji ćete način prelaženja izabrati, ali zapamtite da igra nagrađuje agresivniji pristup. Oružja koja su na raspolaganju vam bukvalno dozvoljavaju da imate close combat okršaje ili da se jednostavno okrenete pucketanjem iz daljine. Dizajn nivoa je prosto savršen za ovakav tip igre. Pored klasičnih velikih soba u kojima vam je zadatak da istrebite sve demone, postoji i bezbroj hodnika u stilu igara devedesetih, koji vas dovode do tajni, collectibles i do poena za nadogradnju oružja i odela. Postoje i nagrade posle svake misije za sakupljanje kompletiranje izazova na svakom nivou i sakupljanje određenih stvarčica. Sve je to prezetovano nalik mini misijama, sporednim misijama koje ukoliko želite, možete kompletirati zarad više upgrade poena na kraju misije. Najveća draž u svemu tome je što ni jedan trenutak potrage za dodatnim “sadržajem” u igri nije dosadan, jer na putu do neke stvarčice koje želite da pronađete ćete pregaziti, izrešetati i rastaviti bezbroj demona. Ni jedan segment u igri ne deluje isforsirano, jednostavno sve je baš kako treba da bude. Jedan od retkih primera kako se sakupljanje dodatnih stvarčica može gledati kao na zabavnu aktivnost, a ne nešto šta će se brzo pretvoriti u dosadan dodatni posao koji ipak radite zbog trofeja ili achievementa.

Suvišno je reći da vas DOON dodatno nagrađuje za veću brutalnost, u ovom slučaju Glory Kills. Ukoliko vam fali health-a a nigde oko vas nema karakteristične plavih kutija koje mogu pomoći, brutalnim Glory finisherima bivate nagrađeni dodanim healthom. Takve situacije često mogu biti od velike važnosti za preživljavanje u sobi prepunoj demona, a pored toga preterano kul izgledaju dok ih izvodite! Finisheri nisu obavezno pokazatelji brutalnosti u DOOM igri, naravno tu je seckanje motornom testerom, komadanje tela Chaingunom i tako dalje. Bukvalno svako legendarno oružje iz originalnog DOOMa je prisutno i ovde. Neka oružja više imaju taktičku primenu, kao na primer Chainsaw. U zavisnosti od večičine demona, Chainsaw troši jedan, tri ili pet kanistera (što je i maksimalna ammo količina koju možete nositi). Upravo zbog toga, iako je veoma zadovoljavajuće seći manje demone na dva dela, Chainsaw može biti oružje koje će napraviti razliku ukoliko naiđete na nekog specijalnog demona, pogotovo kada se nađete u paklu ili pred kraj igre. Tako da je na vama da izaberete da li želite kratko zadovoljstvo ili lakši prelaz ubitačnih demona.

DOOM (5)

Već smo pomenuli nadogradnju, eto id Software je ipak morao da se nekako prilagodi novoj publici, a ujedno da i funkciju svim stvarčicama koje možete sakupljati kroz nivoe. Pronalaženjem mrtvih marinaca i obezbeđenja sakupljate poene kojima nadograđujete “skillove” koji će vam samo olakšati prolazak kroz hodnike prepunih demona. Tu su još i Argent Upgrades kojima možete nadograđivati vaše odelo, sa većim Healthom, većom količinom municije koju možete imati kod sebe ili većim štitom.

Što se tiče Multiplayera, id Software je pokušao da rekreira Quake/UT osećaj, na žalost ne tako uspešno. Daleko od toga da je multiplayer loš, ali jednostavno uticaj modernih pucačina je očigledan. Loadout sistem koji ni malo nije karakterističan za ovakav tip pucačine je suvišan u svakom pogledu. Pick-up oružja i dalje postoji, ali tu je samo nekolicina njih, takozvanih power weapons: famozni BFG, Chainsaw i Gauss Cannon. Mada razumite, sve ovo je urađeno kako bi se svidelo novoj generaciji igrača koja je odrasla na pucačinama kao što su Halo, Call of Duty i tako dalje. Mada prenešena je jedna bitna stavka, možemo nazvati omaž starih pucačina, a to je potreba za konstantnim kretanjem. DOOM nije igra u kojoj ćete profitirati ukoliko zauzmete “defanzivnu” poziciju kod nekih kutija, iza ugla ili šta god. Konstantno kretanje i mobilnost je vaše glavno oružje. Primera radi, funkcionalnost Stasis Guna je odličenje celokupnog DOOM multiplayera. Ukoliko se krećete, moći ćete da ubijate, ako stanete, nemate čime da pucate. Prosto, jednostavno i prelepo.

DOOM (14)

Vertikalni gameplay koji je ubačen i u kampanji je prenešen i multiplayeru ali prosto nedostaje ta jednostavnost i brzina kretanja po mapi koja je krasila Quake i ostale brze, takozvane twitch pucačine. Pored toga, dinamika likova je za jedno 30-40% sporija nego što bi trebalo. Izvođenje zasija tek kada se uzme Haste power-up, tada kretanje dobija pravu dinamiku kakvu bi ovaj tip igre trebao da ima po defaultu. Razlog za ovo je očigledan, gameplay je morao biti delimično uspored zbog verzije za konzole i boljeg snalaženja igrača sa gamepadom. Nešto slično je i Blizzard upotrebio za Overwatch, koja ipak NIJE usporena na PC-u već samo na konzolama. To je ID mogao da uradi sa DOOM-om ali prosto nije, na žalost. Generalno gledano, DOOM multiplayer nije ni malo loš, ali jednostavno nije ono šta su svi očekivali i uzalud se nadali. Zbog toga je najbolje gledati na multiplayer mod kao na hibrid uticaja novih, modernih multiplayer pucačina i neke old school mehanike koja krasi kampanju – što na kraju dana u 2016. godini predstavlja veoma svež i unikatan miks.

Pored divne single player kampanje, sasvim solidnog multiplayer dela tu je i fantastična alatka zvana SnapMap moda koji je tu samo da vam produži DOOM uživanje. SnapMap je tu za sve one koji žele da iscede još koji sat zabavnog gameplaya iz ove fantastične igre. U njemu možete kreirati vaš originalni sadržaj, Single Player i COOP nivoe ili Multiplayer mape koje možete podeliti sa zajednicom ili prijateljima. Najbolje u svemu tome je što vam ne treba nikakvo napredno znanje, već vam je sve bukvalno, nacrtano i sažvakano preko odličnog korisničkog interfejsa. Posle nešto malo vremena koje vam je potrebno za adaptiranje SnapMap interfejsu, pronalaženja svih neophodnih komandi, objekata, for a i fazona, samo je vaša mašta granica šta možete napraviti. Ok naravno i broj objekata, demona i prostorija koji se mogu smestiti u predefinisanoj memoriji.  Mod koji se bazira na kreacijama DOOM zajednice, a naravno ukoliko ste maštoviti ili imate malo više vremena, možete se okušati u pravljenju vaše mape, moda ili rekreacije nekog DOOM nivoa iz prve dve, tri igre. SnapMap zajednica je već počela da rekreira DOOM 1 i 2 nivoe koji su već sada dostupni za preuzimanje i igranje. Odlična for a kako se zajednica može aktivirati i iskoristiti za pravljenje odličnog sadržaja i produživanja životnog veka igre, nešto na šta bi svi ostali razvojni timovi trebali da obrate pažnju.

Šta reći posle više desetine sati u novom DOOMu sem da je ovo naslov koji je apsolutno opravdao sva moguća očekivanja starih a uspeva i da osvoji srca novih igrača. Fantastična akcija, prelepa grafika, odličan singleyplayer i sasvim solidan MP. Pored svega toga sadržaj koji možete kreirati sami u SnapMap modu ili skidati mape i challenge misije koje pravi cela DOOM zajednica. Sati i sati zabave upakovane u jedan skoro savršen proizvod. Reinkarnacija DOOM-a kakvu svi gejmeri zaslužuju, i svaka preporuka od nas, naslov koji jednostavno morate odigrati.