Pokemon Scarlet & Violet (2022)

Pokemon Scarlet & Violet je jedna neuglačana i neoptimizovana igra voljene franšize o sakupljanju čudovišta. A prava je šteta jer ispod neprofesionalnih performansi krije se možda čak i najbolja Pokemon igra koju sam ikada igrao.

Pokemon Scarlet & Violet je jedna vrlo ambiciozna Pokemon igra koja bi, po meni, uspela da zadovolji nove igrače (uglavnom decu), hardcore Pokemon fanatike pa čak i nas stare kuke koji smo davno “prerasli“ Pokemone. Nažalost, cela igra, od početka do kraja, puna je tehničkih problema kao što su ružni grafički detalji, klipovanje kroz svet, lenjog programiranja i taj odvratni, odvratni, ODVRATNI, framerate.

Nije lako biti Pokemon… igra

U gaming svetu, svi volimo nastavke. Kada igramo igru koja nam se dopada, odmah tražimo nastavak, i često to i dobijemo. Neke od najboljih igara ikada napravljenih su nastavci. Međutim, postoje serijali koji stalno dobijaju nastavke a gotovo uopšte ne menjaju gameplay. Često se žalimo na FIFA, Assassin’s Creed ili Call of Duty kako su uvek iste igre ali gotovo uvek zaboravimo na Pokemone. Prve pokemon igre (Red i Blue) izašle su još 1996. i koliko god nastavaka su imale, gotovo su uvek ostale iste. Da, grafika se malo unapredi i dodaju se neke sitne inovacije, ali gameplay uvek ostane isti. A zašto je tako?

Pokemoni nisu samo igra. Za neke ljude, Pokemoni su način života. Pokemoni su tradicija. Retko koja franšiza je toliko uticajna kao svet u kojem hvatate slatke monstrume u male loptice i koristite ih za borbe. Verovatno se sećate kolika je navala bila kada je onaj nesrećni Pokemon Go izašao, ali je i dalje bio hit jer ljudi jednostavno toliko vole Pokemone. Pokemoni imaju lojalne obožavaoce koji željno iščekuju nove avanture a ovo je najtačnije kada je reč o glavnim (mainline) Pokemon igrama koje pravi GameFreak.

Kao što sam već rekao, od kada ove igre postoje, vrlo se malo razlikuju jedna od druge. Ako ste igrali prve Pokemone iz ‘96, znaćete da igrate bilo koje Pokemone, pa čak i ove najnovije. Svaka nova Pokemon igra koja izađe ima, uglavnom, tri vrste publike:

• Pokemon obožavaoce, koji žele: Istu igru, samo drugu regiju i stotinak novih Pokemona.
• Kritičare i nas koji smo NEKADA voleli Pokemone, koji želimo: Nešto novo što neće ličiti na još jednu Pokemon igru.
• Decu, kojima je zapravo svejedno jer skoro sva deca vole Pokemone.

Dobra Pokemon igra treba da zadovolji fanove, decu i nas matore koji ih više ne volimo (a nekada smo ih voleli). Međutim, ovo je vrlo problematično napraviti.

Evo dva primera:

• Pokemon Sword/Shield se nisu svidele kritičarima jer su igre bile iste kao i pre (ista igra, samo malo bolja grafika i još stotinak novih Pokemona), ali obožavaoci se nisu žalili.
• Pokemon Legends Arceus je bila skroz drugačija Pokemon igra, koju su kritičari obožavali (ja takođe) ali su je Pokemon fanatici mrzeli (jer nisu dobili tradicionalnu Pokemon igru). Deci se, naravno, sve svidelo.

Pokemon Scarlet/Violet uspeva da zadovolji sve tri publike, međutim, igra ima mnogo većih problema. Dok sam igrao ovaj nastavak za recenziju, moja četvorogodišnja ćerka je prišla i pitala me: “Tata, zašto je igrica tako spora?” I to je, nažalost, glavni problem koji ubija iskustvo CELE igre.

Tri cilja!

Svaka Pokemon igra (osim ove) prati sledeću formulu. Vi ste novo dete u gradu, dobijate jednog od tri početna Pokemona, učite kako da ih hvatate i krećete u avanturu. Cilj je da obiđete osam Pokemon dvorana, rasprostanjenih po celom svetu, pobedite vođu svake dvorane, dok usput hvatate i trenirate svoje Pokemone. Kada pobedite sve dvorane, plasirate se za Pokemon ligu, gde treba da pobedite elitnu četvorku (četiri jaka Pokemon trenera) i naravno, vašeg rivala koji vas uhodi i provocira tokom cele igre.

Pokemon Scarlet & Violet ima sve ovo (pošto, kao što sam već rekao, mora da prati tradiciju) ALI dodaje još dva cilja.

Jedan od dva nova cilja je da pobedite pet bazi Team Rocket… mislim… Team Star-a. Iako ovo dosta podseća na tradicionalne Pokemon dvorane, ima par novina koje ove susrete čine unikatnim. Pobeđivanjem Team Star baza, vi dobijate pare u igri kao i mogućnost da pravite nove Pokemon napade.

Drugi cilj je da pronađete pet Pokemon titana i pobedite ih kako bi sakupili pet drevnih biljaka (Herba Mystica). Svaka Herba Mystica otključava novi način da se lakše krećete po svetu, ali više o tome kasnije. I kao šlag na tortu, kada završite sva tri cilja, dobijate još jednu kratku priču koja spaja sve likove za još jednu avanturu.

Otvoreni svet, časovi u školi i sendviči

Nakon što izaberete jednog od tri početna Pokemona, i upoznate svog rivala, vi krećete u… školu za Pokemon trenere. Već ovde sam primetio da Scarlet & Violet pokušava da se razlikuje od ostalih mainline igara. Nakon što prođete vrlo lagan tutorijal (koji možete preskočiti) vi ste slobodni da idete gde god želite, manje ili više. Starije Pokemon igre bi zakovale igrače za jednu ravnu stazu od jedne Pokemon dvorane do druge. Scarlet i Violet pokušava da se ugleda na Breath of the Wild i bodri vas da idete i istražujete. Možete da se fokusirate na bilo koji cilj ili na sva tri istovremeno.

Doline su prostrane, pune skrivenih predmeta i retkih Pokemona i stvarno je zabavno i osvežavajuće imati ovakvu slobodu u pokemon igri. Najbitnije od svega je što vas divlji Pokemoni neće napadati nasumično pa ih možete lako izbeći. Po prvi put u Pokemon igrama, ne morate da se borite sa drugim NPC pokemon trenerima ako vas samo pogledaju, već morate da pričate s njima pre borbe.

Kako otkrijete novi Pokemon centar u svetu, tako otključavate nove fast-travel lokacije pa lako možete da se vratite na mesta koja ste već posetili. Kad već pričam o tome, ne zaboravite da se povremeno vratite u Pokemon školu. Tokom igre možete prisustvovati časovima koji će vas sve ovo (i još mnogo toga) naučiti. Moram da priznam, iako sam većinu stvari već znao, dosta su mi pomogle ove lekcije. Imate čak i testove koji vas nagrađuju sa predmetima ako ih uspešno položite.

Bilo gde na mapi (gde ima dovoljno mesta) vi možete da postavite sto za piknik. Dok ste na pikniku, možete da pričate i operete svoje Pokemone, pa čak i da ih parite. Možete takođe da pravite sendviče. Svaki sendviče se pravi tako što igrate mini igru gde slažete sastojke (salamu, sir, krastavac,…) na hleb i onda sve lepo preklopite. Možete ovo da radite pomoću recepta ili sami.

U početku mi je bilo glupo da pravim sendviče u Pokemon igri ali sve se promenilo kad sam video šta sve mogu da postignem jedenjem sendviča. Svaki sendvič vam može doneti razne buff-ove (pasivne pogodnosti). Neki će naterati da vam jedan tip Pokemona bude jači na kratko, neki će vam dati više XP-a, a oni najbolji će učiniti da češće vidite pojedine Pokemone, što je najbolji način da lakše pronađete svetlucave Pokemone. Zato, pravite sendviče! Na ovaj način sam uspeo da na brzinu nalevelujem dosta svojih Pokemona. Molim vas za minut tišine za sve Chansey-e koje sam pobi… koji su se DOBROVOLJNO ŽRTVOVALI za ovu recenziju.

Iako vam igra kaže da idete gde god hoćete, postoji dosta ograničenja. Što severnije odete, divlji Pokemoni će postajati jači i čak i da uspete da ih uhvatite, neće vas slušati (jer nemate dovoljno bedževa iz dvorana). U neke predele nećete moći ni da kročite jer će vam biti van dometa. Recimo, da biste došli u jedan od gradova, potrebno je da imate način da skačete visoko, što dobijete samo ako sakupite dovoljno drevnih biljaka. Najbolje je da, polako krenete od početne zone i krećete se ka severu dok rešavate sve što vam je na putu.

Pokemon borbe – staro i novo

Ako ste ikada igrali Pokemon igru, znate tačno šta vas čeka. Ako niste, izvolite sažetak: Pokemon borbe su turn based RPG borbe (bez vremenskog ograničenja) gde se jedan Pokemon bori protiv drugog (nekada i 2 na 2). Svaki Pokemon ima svoj level, do četiri napada i svoj tip. Tip Pokemona je gotovo uvek odlučujući faktor kako će koja borba da se završi. Vodeni Pokemon je jači od vatrenog, travnati Pokemon je jači od kamenog, psihički Pokemoni uništavaju borbene Pokemone, a Pokemon zmajevi su jači od… Pokemon zmajeva(?).

I da imate super taktike, najčešće se svodi da li je tip vašeg Pokemona jači od protivničkog tipa. Mnogi igrači zbog ovoga kažu da su Pokemon igre samo Kamen, Papir, Makaze ali malo komplikovanije.

Borbe su spore! Svaki put kada napadnete, imaćete najavu napada, sam napad, i informaciju koliko je koji napad naneo štete. Ako dodate još efekte kao što su otrov, dobićete mali slajd šou informacija dok se dva pokemona po ceo minut gledaju dok konačno jedan od njih ne napada. Drugim rečima, ovo je vrlo prevaziđen tip borbe i žao mi je što ih GameFreak nije ubrzao (kao što je bilo u Pokemon Legends Arceus). Ovakav tip pokemon borbi je ono što uvek tera kritičare i igrače koji su nekada voleli Pokemone. Srećom, imamo dve novine koje učine da borbe budu interesantnije.

Prva novina je Terastallizing (Terastalizacija) gde tokom borbe koristimo specijalni kristal i unapredimo tip našeg pokemona. Kada ovo uradimo, naš Pokemon se kristališe i dobije simbol svog tipa na glavi (travnati Pokemoni dobiju buket cveća, vodeni dobiju fontanu, itd.). Napadi tog tipa postanu jači dok, slabosti postaju još slabije. Ovo je super način da dodamo još malo jačine na Pokemon napade, naročito kada se borimo protiv Titan Pokemona. Najluđe od svega je što imamo mogućnost da menjamo tip Terastalizacije i skroz obrnemo pravila Pokemon igara. Naime, mi možemo vatrenog Pokemona da terastiližemo u vodenog Pokemona. Ovakvim postupkom naš Pokemon više nije slab na vodu, ali postane slab na struju ili lisnate napade (kao i vodeni Pokemoni).

Druga novina, koja se meni u početku jako svidela su auto-borbe. Kada hodamo po svetu, mi možemo da nahuškamo svog Pokemona da na brzinu napadne drugog divljeg Pokemona i u roku od sekunde pobedi. Bukvalno, samo se približimo divljem Pokemonu, pritisnemo jedno dugme i gledamo kako naš glavni Pokemon izlazi i na brzinu sređuje protivnika a da nismo ni ušli u borbu. U mojih prvih par sati igranja, ja sam non-stop koristio auto-borbe jer su, kao što možete i da zaključite, bile brže od dosadnih starih borbi.

Međutim, auto-borbe uopšte nisu idealne.

• Prvo, kada se Pokemoni leveluju kroz auto-borbe, neće da se evoluiraju a neće vas ni zaustaviti da vam kažu da su naučili nove napade (morate sami ući u meni i ručno ih namestiti).
• Drugo, da bi vam uspele auto-borbe, Pokemon koga šaljete mora biti jačeg elementa ili znatno jači level od protivnika. U suprotnom će samo dobiti batina i pobeći.
• Treći, i najbirniji razlog zašto se auto borbe ne ispalte, je da dobijate skoro 10 puta manje XPa (iskustvenih poena)

I baš zbog ovih razloga će te se vratiti na tradicionalne sporije borbe. Auto-borbe su dobre samo ako vam trebaju predmeti koje divlji Pokemoni nose ili ako tražite Shiny Pokemone (svetlucave Pokemone). Auto-borbe se, takođe, koriste kada napadate baze Team Star-a, gde vam je cilj da za 10 minuta pobedite 30 pokemona. Ovo je zapravo toliko lako da je besmisleno i veći je problem naći 30 pokemona u bazi nego da ih zapravo pobedite.

Miraidon – Pokemon prevozno sredstvo

Vrlo osvežavajuća novina u ovoj igri je Miraidon, legendarni pokemon. Vi ćete se prvi put susreti sa Miraidonom još pre nego što budete završili tutorijal. Ovaj legendarni Pokemon će biti vaš saputnik kroz celu igru, samo što neće moći da se bori jer je ranjen (bar ne dok ne zadovoljite neke kriterijume).

Umesto toga, koristićete Miraidona kao motor da bi brže stigli na odredišta. ALI, ako budete pokupili pomenute drevne biljke i dali Miraidon-u, on će od svake dobiti novu sposobnost. Miraidon će naučiti brzo trčanje (dashovanje), plovidbu i skakanje po vodi, lebdenje sa visina (gliding), visoki skok i penjanje po zidovima. Ove dve poslednje sposobnosti su vam neophodne da biste stigli do nekih Pokemon dvorana.

Iako je legendarni Pokemon, koje obično uhvatite tek kada završite glavnu igru, Miraidon-a sam smatrao kao početnog Pokemona i stvarno mi je bilo stalo da ga izlečim. I da ne spoil-ujem ništa, Miraidon je bitan Pokemon za glavnu priču.

Multiplayer i Endgame

Jedan od glupih razloga zašto uvek imamo dve verzije iste Pokemon igre (Red/Blue, Gold/Silver, Sword/Shield, Violet/Scarlet) je da bi se menjali sa igračima koji su kupili drugu verziju igre. Koju god verziju da ste izabrali, vi nećete imati pojedine Pokemone u vašoj igri. Jedini način da ih dobijete jeste da se menjate s nekim ko je kupio drugu verziju igre, barem je tako nekada bilo…

Dok hodate po svetu, naletećete na velike blještave kristale (one koji služe za terastalizaciju). Kada ih dodirnete, vi možete da uđete u grupu sa još tri igrača i da se zajedno borite sa jednim jakim terastelizovanim Pokemonom (možete i sami sa 3 AI igrača). Ove borbe traju svega nekoliko minuta i obično su gotove za tili-čas. Nekada budete i supareni sa baš jakim igračima koji mogu iz jednog udarca da završe celu borbu. Najbolja stvar je što na kraju ovih borbi možete da uhvatite ovog jačeg Pokemona. Na ovaj način možete dobiti čak i jednog od Pokemona koji nije dostupan u vašoj verziji. Takođe, dobijete lepe nagrade posle svake borbe.

Ako već želite da se borite sa drugim igračima na tradicionalni način, možete uvek da se lično sastanete s nekim ko ima istu igru i da se menjate ili preko online soba. Nažalost, ne možete tek tako da upadnete kod nekoga, već treba da razmenite online kodove. Ako nemate nikoga za menjanje ili borbe, najlakše vam je da uđete u neku od mnogobrojnih Discord grupa (ili na naš EmuGlx Discord server 😉😉). Možete čak i da pozovete do troje ljudi u svoju igru i da svi zajedno igrate. Ovo čini da cela igra odjednom postane prelaka i baš zato preporučujem da ovo probate tek nakon što završite glavnu priču.

Kad je reč o završavanju glavne priče, imate mnogo razloga da nastavite da igrate nakon što vidite kraj. Možete i dalje da trenirate Pokemone, da ponovo izazovete sve vođe dvorana, da se borite online, skupljate svetlucave Pokemone i naravno DA IH SKUPITE SVE!

Prezentacija, grafika i ostali problemi

Ako sam do sada dao utisak da je Pokemon Scarlet/Violet dobra igra, to je zato što stvarno tako i mislim. Ne pamtim kada sam se poslednji put toliko zabavio sa Pokemonima. Ima dovoljno starog i dovoljno novog za jednu sasvim dobru i modernu Pokemon igru.

Međutim, sve pada u vodu gotovo iste sekunde kad počnete da igrate igru.

GameFreak je kompanija koja je decenijama pravila igre za handheld konzole. Drugim rečima, pravili su dobre igre za mnogo slabiji hardware. Međutim, sve se promenilo kada je Nintendo Switch izašao i spojio handheld i TV igrače. I sada se očekivao od GameFreak-a da napravi igre po modernim standardima, a oni to, nažalost, nikada nisu savladali.

Pokemon Sword/Shield su bili jako ružni po izgledu iako su bili skroz u 3Du. Pokemon Legends Arceus su ljudi ismevali jer je svet bio prazan a drveće i okruženja su izgledali jadno (ali je igra bila vrlo zabavna i inovativna pa smo im progledali kroz prste). I sad dolazimo do Scarlet i Violet gde imamo iste probleme i još jedan najnoviji i najgori.

Hajmo prvo od grafike. Pokemon igre nikada nisu bile poznate po lepoj grafici ali ovo je već prevršilo svaku meru. Već sam napomenuo kako je ista loša grafika kao i u prve dve Switch Pokemon igre. Ovo se najlakše vidi ako gledate u zemlju i vidite kako je mutna i loše renderovana. Ivice i ćoškovi na pojedinim assetima izgledaju usijano, jer developeri ne znaju da koriste anti-aliasing. Trava i cveće su dvodimenzionalni a GameFreak još uvek koristi iste modele za Pokemone koji su korišćeni u 3DS Pokemonima. Zvuci koje Pokemoni ispuštaju vuku se još od crno-belog GameBoy-a, a glavni likovi, naravno, ne smeju da imaju prave glasove iako vole baš puno da pričaju.

Što se tiče bugova i glitcheva, trenutno možete da nađete ljude na Internetu koji porede ovu igru sa Cyberpunk-om po broju glitcheva. Ovo je preterivanje. Igra ima glitcheva, kao i svaka open world igra, ali su vrlo specifični i teško ih je pronaći. Za mojih 40 sati igranja, jedine glicheve koje sam video je kada su likovi i Pokemoni malko prolazili kroz zemlju ili zidove (problemi sa kolizijom).

Ono što ćete istog trenutka primetiti kada počnete da se pomerate u igri je kako je framerate loš (glatkoća pomeranja). Gde god da ste (na otvorenom ili zatvorenom) šta god da radite (da li hodate ili se borite) framerate će biti nestabilan, ili kako naš narod kaže, seckaće. Igra se trudi da dostigne 30 fps-a ali to gotovo nikada ne postiže. Najčešće ćete dobiti negde između 20-25 fps-a. Ovo se ne menja tokom cele igre! U jednom momentu ću igra biti u slow-motion-u a drugi momenat će ići glatko, ali nikada savršeno. I to je ključna reč: Momenat. Igra ima toliko nestabilan framerate da izgleda kao da će svaki sekund da pukne (srećom, nikada nije). Vrlo je teško igrati ovu igru na Switch-u zbog framerate-a… u handheld modu.

A O TV MODU DA NI NE PRIČAM! Igra je skoro neigriva, kada igrate na TVu. Čim se rezolucija podigne, igra ume da radi i na 15 fps-a. Već sam napomenuo da čak i deca ovo mogu da primete. Stvarno je tužno gledati Pokemone Scarlet/Violet na TV-u. Kao da igra nema dovoljno snage ni da crkne.

Ali nije frameratate samo problem dok ste u pokretu. Čak i dok stojite mirno primetićete loš framerate. Karakteri koji se kreću u okolini takođe imaju loš, doduše, stabilniji framerate. Sve što je do 5 metara udaljeno od vas će raditi blizu 30 fps ali čim se malo odaljite (dalje od 5 metara), framerate će se prepoloviti. Ako se još malo odaljite (oko 15 metara), framerate kod karaktera i predmeta koji se pomeraju padne na čak 5 fps i sve počne da izgleda kao stock-motion film. Za vreme časova u školi, samo učenici koji sede blizu katedre imaju 30 fps-a, dok ovi u sredini rade na 15 metara (mlataraju nogama usporeno dok sede) a ovi pozadi stoje ko kipovi (zamrznuti).

A ako se još malčice odaljite (dalje od 20 metara), predmeti nestaju. Ovo je izuzetno dosadno kada jurcate na Miriadonu a Pokemoni se stvaraju ili nestaju ispred vas.

Nažalost, ovo je razlog zbog kojeg sve dobre ideje padnu u vodu. Džaba im sve inovacije i sav gameplay, ako igra radi kao zarđali traktor. Sve ostale kritike koje imam za igru su oprostive ili zanemarljive osim ove. Zapravo, framerate je toliki problem da je po prvi put u istoriji, Nintendova igra review-bombovana na Metacritic-u (korisnici su ostavili loše recenzije za igru ne bi li privukli pažnju izdavačima i developerima da je poprave) i Nintendo je zapravo počeo da vraća novac nezadovoljnim igračima (nešto što Nintendo nikada pre nije radio).

Svi znamo da je Nintendo Switch slaba konzola i da je vreme da Nintendo izda novi hardver ali ovo nije problem u hardveru. Mnogi developeri su uspeli da naprave predivne i glatke igra na maloj konzoli, naročito sa stabilnih 30 fps-a. Ovogodišnja Bayonetta 3, recimo, radi na stabilnih 60 fps!!! A ako Bayonetta može 60, onda je stvarno sramota da Pokemoni ne mogu ni 30!

Stvarno je sramota da su GameFreak i Nintendo izdali igru u ovakvom stanju. Još gore je što su uspeli da naprave igru koja je vrlo zabavna kako za trenutne fanove, tako i za bivše fanove Pokemon franšize. Tužan sam što mi se Pokemon Scarlet/Violet toliko sviđa, ali mi sama igra ne dozvoljava da u njoj uživam. Dok sam igrao ovu igru, osećao sam se kao da sam u luna parku dok hodam po trnju. Zabavio sam se, ali svaki korak me je boleo.