Hitman HD Enhanced Collection (2019)

IO Interactive je u jednom poprilično lepom zaletu proteklih nekoliko meseci. Od kada su se odvojili od Square Enix kompanije, nekako nam se čini da je sve krenulo u njihovu korist. Hitman 2 nam je stigao u kompletnom pakovanju, u odnosu na prvi deo koji je bio razdeljen u šest epizoda. Odlično je prošao kod kritika mada, kao i uvek, moglo je to još malo bolje. Baš kada smo pomislili da je lepim iznenađenjima i najpoznatijem tihom ćelavku došao kraj, makar za sada, Warner Bros je odlučio da iskoristi činjenicu da trenutno kod sebe imaju zlatnu koku gaming industrije. Hitman HD Enhanced Collection je jedna od onih igara za koje ste znali da će izaći kad-tad, ali nikada niste dobili pravi, zvanični info. Najbolje od svega je činjenica da do pre nešto više od nedelju dana, stvarno nismo znali kada ćemo igrati remastere jedne od najboljh igara u serijalu, i onda, kao iz vedra neba, prošlog petka smo dobili jedno sjajno iznenađenje.

Za razliku od postojeće kolekcije za Xbox 360 i PS3 konzolu (Xbox 360 verzija se može igrati i na Xbox One konzoli kroz Backward Compatible program), prednosti ove verzije su i više nego očigledne. Jasno je svima nama da je trenutni trend u industriji remasterovanje iole svake igre koja je imala nešto veću pažnju u trenutku kada je izašla, tako da taj tretman dobijaju i ove dve igre iz Hitman franšize, Blood Money i Absolution.

Blood Money je za mnoge, kako i za nas, jedna od najboljih igara u ovoj franšizi i mogućnost da je napokon možemo odigrati i na konzolama u 60 frejmova i 4K rezoluciji je prava poslastica. Hitman je oduvek bio igra koja nije bila laka početnicima, pa je IO Interactive studiju bilo potrebno nekoliko godina da kalibriše svoje umeće i stvori naslov kao što je Blood Money, do tog trenutka, to je bio ubedljivo najbolji Hitman naslov, kako po izvođenju, preko (iskreno ne toliko bitne) priče, tako i po grafici i sjajnim nezaboravnim trenucima u ovoj igri.

Hitman franšiza još od prvog dela se mučila sa rogobusnim kontrolama i sistemom igranja koji je bio totalna novina za ovakav tip igara. Jeste da su u neku ruku, sve igre u franšizi pucačine iz trećeg lica, ali daleko od toga da je sve tako jednostavno. Taj sistem tihog, neprimetnog ubice je najveći izazov za nove igrače, u kombinaciji sa kontrolama, poznavanje mapa. Blood Money je bio upravo ta, jako potrebna revolucija po pitanju kontrola, pristupačnosti za kako nove tako i stare igrače. U kombinaciji sa savršenim dizajnom nivoa, jako zabavnim misijama i tajnama koja svaka misija krije (pogotovo poslednja), ovaj naslov je, da kažemo, dosta lako postao omiljen skoro svim igračima. Dok prelazite jednu misiju za drugom, u glavi vam je konstantan osećaj da je ovo rame uz rame sa Silent Assassin delom igre, bolje rečeno, originalnom dvojkom, ali onda se genijalnosti nekoliko misija toliko uzdignu od ostale celine, da mišljenje o Blood Money-u biva lansirano među zvezdama.

Koncept je poprilično jednostavan i poznat svim Hitman igračima, pa čak i onim koji su igrali samo poslednja dva naslova. Postoje male razlike i varijacije, pogotovo na početku svake misije, ali naravno, ovo su prethodnici evolucije koja nam je došla sa Hitman 1 iz 2015. godine. Na početku svake misije možete birati sa kojim će oružijem započeti misiju, pogledati svoje zadatkei onda se možete upustiti u rešavanju problema.  Svaka mapa je poprilično jednostavna ukoliko se gleda kao celina, na vama je da pronađete ”rupe” u njoj i na najefektivniji način dođete do svoje mete, nebitno da li snajperom sa 200 metara, nožem ili žicom ako volite više lični odnos sa metom ili možda rambo style ukoliko ste ljubitelj haosa. Naravno da igra nagrađuje tiši pristup i to je taj prekriveni cilj i tada kompleksnost svakog nivoa postaje vidljiviji. Iako svaka mapa izgleda poprilično jednostavno na prvi pogled, sve imaju određenu dubinu koja je na vama da istražite. Naravno, kompleksnost i veličina mape se ne može uporediti sa poslednja dva naslova u franšizi, ali ti koreni, taj nekako isti ali ipak drugačiji pristup svakoj misiji je ono šta odvaja ”old school” Hitman naslove od nove. Kada već pričamo o nagrađivanju stealth pristupa, da napomenemo tu divnu činjenicu da posle svake misije možete čitati novine o poslednjim dešavanjima, bolje rečeno, o smrti vaše mete. Ukoliko ste ostavili previše tragova, leševa, oružja, uniformi po nivou, na svakom sledećom će biti više policije i obezbeđenja oko mete kako bi zaštitili VIP-a od mogućeg napada ubice. Tako da, pažljivo planirajte svoje napade i budite tihi ukoliko ne želite probleme na kasnijim nivoima.

Druga strana ovoh HD Enhanced pakovanja je Hitman Absolution. Ovo je, verovali ili ne, direktni nastavak Blood Money igre, mada više izgleda kao izgubljen pulen tima koji nije znao šta tačno želi da uradi sa franšizom. Koliko se god Hitman franšiza oslanjala na neki sandbox, open world pristup do sada, toliko je Absolution drugačiji, kontradiktoran sa svojom idejom i praktično, bilo mu je teško da nađe svoje mesto u Hitman franšizi nakon izlaska. Mnogi nisu voleli ovaj nastavak, jer jednostavno, nije bio dostojan ”Hitman” franšize. Kompleknost je zamenjena linearnošću, dok je šunjanje ostalo u drugom planu. Sve se više okreće oko priče, bolje rečeno male klinke koju Agent 47 treba da čuva. Svaki moguće tiho rešenje je presečeno holivudskim eksplozijama, jurnjavom po krovovoima, rušenjem ogromnih zgrada, velikim eksplozijama i tako dalje. Kroz retrospektivu, ne znamo da li je to urađeno zbog trenutnog stanja tržišta i kretanja u pravcu te holivudske akcije, ali ovo jednostavno nikada nije bio Hitman na koji su svi navikli. Sa druge strane, gledajući ovako, nekoliko godina nakon izlaska, Absolution je totalna kontradikcija svim naslovima do tada i do sada, najviše Blood Money delu, ali možda je to i pravi razlog da se usvrsti u ovu kompilaciju.

Absolution se više okreće ka akciji, zagonetkama koje bivaju postavljene direktno ispred vas. Istraživanje je izbačeno, čak i nemoguće, jer igra vas vodi i dovodi do svega šta je vama potrebno, oružja, mesta odakle koga treba da ubijete, mesta gde se trebate kriti i tako to. Ubačen je ”Instinct” mogućnost, kojom možete videti sve neprijatelje iza zidova, pa čak videti i njihovu putanju, gde su krenuli i odakle su došli. Planiranje je totalno isključeno, nemate kada uključiti svoj mozak jer ”igra” razmišlja i radi sve za vas. Sa druge strane, delovi kao što su napucavanje, ekzekucija neprijatelja, gameplay mehanika su dosta unapređeni, tako da po generalnoj mehanici, ovo jeste najbolji Hitman do tada. Nekako su zategli apsolutno sve, a i igra vas motiviše da budete malo nepažljiviji, da ne budete više silent assassin, nego da iskoristite to šta vam igra pruža i da napravite haos na nivou.

Kao što smo napomenuli, Absolution nije klasična ”Hitman” igra, ali je jedan lep eksperiment, ekskurzija Agenta 47 u malo reckless vodama, gde mu je skoro sve dozvoljeno. Čak i priča ide u tom pravcu, otimajući vam vreme za razmišljanje i planiranje, stavljajući vas u poziciju gde je potrebno da delate kako znate i umete. Ukoliko se nikome nije nikada svideo Hitman serijal, Absolution je naslov koji definitivno moraju probati, a ceo svet možda i posluži kao uvod za ono šta pravi Hitman naslovi mogu da pruže, Blood Money i poslednja dva u franšizi.

Sa grafičke strane, Absolution je jedna prelepa igra. Ponovo se dosta razlikuje od jednostavnosti svih naslova, ali sa te grafičke strane je lepo videti malo raznolikosti, drugačijeg sveta i pravca. Ova kolekcija se pokreće u 4K rezoluciji na Pro i X konzolama dok je na PS4 Base i Xbox One S 1080p, sa naravno 60 sličica po sekundi za obe konzolne verzije.