Gungrave G.O.R.E. (2022)

Gungrave G.O.R.E. je jedna od najtežih igara koju sam ikada igrao. Teško mi je bilo da gledam igru, teško mi je bilo da je slušam i još teže mi je bilo da se nateram da je pređem jer ova igra uopšte nije dobra. Najteže od svega mi je bilo kada sam otkrio da je ovo nastavak na kultnu franšizu koja potiče još od PlayStation 2 ere i kad sam razmišljao kako se fanovi osećaju nakon ovakvog nastavka.

Od Kolevke pa do Groba…

Prva Gungrave igra izašla je pre tačno 20 godina (od trenutka kada je ovaj tekst pisan) na PlayStation 2. U to vreme, još uvek je bilo moguće praviti eksperimentalne igre za konzole i ne očekivati od njih da lepo zarade. Ovo je takođe bio slučaj i sa Gungrave-om (2002).

Gungrave je priča o palom borcu koji se vraća u život 10 godina nakon svoje smrti kako bi se osvetio i spasio svet. Naš “heroj” Grave, ima jače telo, super brzinu i naravno, dva pištolja koja nikada ne mora da puni. On je, manje više, jedan tipični Grim Reaper (Smrt) iako izgleda kao neki propali gotičar. Takođe je prikovan za veliku pušku koja pomalo liči na mrtvački kovčeg koja se koristi za specijalne napade. Iako je igra dobila osrednje ocene, stvorila je kult obožavalaca koji su igru hvalili do… AHEM… smrti.

Fanovi su hteli još i ne samo da su dobili nastavak (Gungrave Overdose) nego su nekako isprovocirali i developere da naprave Animu na osnovu igre. Sve ovo se desilo ranih 2000-ih godina. Od tada, sve što su obožavatelji dobili, bilo je šuškanje i par VR igara. I eto nas sada u 2022, gde smo dobili treći deo ove franšize, a bojim se i poslednji…

U ovom nastavku, Grave i ekipa ciljaju da sruše četiri člana mafije (i njihovog vođu sa smešnim imenom) koji koriste opasnu drogu SEED kako bi napravili armiju mutanata.

• Prva Gungrave igra je trajala ukupno 2,5 sata.
• Druga je trajala 4.

Gungrave G.O.R.E. bi takođe trebala da traje koliko i drugi deo ali developeri su hteli da prodaju igru za $50 i zato su morali da je malo naduvaju. Rezultat je igra koja je mnogo duža nego što bi trebalo da bude. Iako je cela igra trajala oko 10 sati, osećam se kao da sam odrobijao 3 meseca.

Pucaj, kume!

Gungrave G.O.R.E. je pucačina iz trećeg lica. Vi sa Grave-om idete sa nivoa na nivo i usput ubijate neprijatelje koristeći dva pištolja (Cerberus) i vaš veliki kovčeg/pušku. Znači, malo hodate, malo nišanite i pucate, napunite pištolje kad treba i malo istražujete, jel tako? Uhh… pa ne baš.

Možete da hodate i možete da pucate i to je… uglavnom… to. Iako imate jako lep desni analog ili miš za okretanje kamere, nišanjenje u igri gotovo da ne postoji. Sve što treba da je da se dovoljno približite neprijateljima i stvoriće vam se auto-lock a vi samo treba da pucate. Auto-lock ne možete da ugasite a pištolje nikada ne punite. I to je to! To je cela igra!

Samo idete iz tačke A u tačku B i usput pucate bez nišanjenja i punjenja pištolja. Neprijatelji ne pružaju gotovo nikakav otpor (barem ne u prve ¾ igre) i samo će se bacati na vaš pištolj dok ih vi gazite. Pucaće na vas, naravno, ali bez mnogo uspeha. Da, ovo je jedna od onih igara gde je poenta da se osećate kao Bog koji ide i unoštava sve živo i mrtvo. Čak i da vas malo rane neprijatelji, štit vam se sam puni a energiju možete napuniti tako što koristite specijalne napade sa velikom kovčeg-puškom.

Da vas ne lažem, tokom prvih par nivoa sam se osćao neuništivo. Stvarno je zabavno da samo idete i pucate, a da ne morate ni da nišanite. Problem je, što će te isto ovo raditi narednih 8-10 sati (celu igru), bez gotovo ikakvih promena…

Šta to radiš, kume?! (Reko’ sam ti da pucaš!)

Problem sa Gungrave G.O.R.E.-om je kad igra pokuša bilo šta drugo osim ovog pucanja. Kada sam shvatio mehaniku pucanja, rekao sam sebi : “Ok, ovo je dosadno, ali bar je lako, pa ću lako da odrobijam ovih 8-10 sati”. Međutim, igra, nažalost, shvati da je previše monotona pa dodaje usput gameplay mehanike, a nijedna od njih nije dobra.

Na primer, iako će većina neprijatelje da skaču pred vas, željno iščekivajući svoj metak, biće par vrsta neprijatelja koji samo služe da vas nerviraju. Najgori od svih su neprijatelji sa raketama/bazukama. Ako vas nešto od ove dve pogodi, primićete dosta štete i bićete odbačeni unazad. Problem je što su ovi neprijatelji često previše udaljeni da bi ih pogodili. I kako sad protiv njih?

Pazite ovo: Onu džinovsku pušku koju Grave nosi iza leđa možete koristi kao palicu da vratite rakete nazad na neprijatelje (kao u bejzbolu). Ovo vam verovatno zvuči jako badass ali problem je što ova mehanika radi samo kad je raspoložena (a obično nije). Često ćete imati sekcije gde projektile MORATE da vratite nazad a nećete zamahnuti na vreme. Iako sam prešao celu igru i bio siguran da sam potrefio tajming, rakete su me redovno gađale i ometale.

Naročito su bolele za vreme platforming sekcija. Da, iako Grave nosi težak teret na leđima i jedva se gega po nivoima, developeri su odlučili da treba malo skakanja po platformama. Ovde drugovi raketari najviše vole da vas gađaju, naročito ako vas eksplozija gurne, vi padnete u provaliju i onda morate ceo nivo ispočetka. Kao što možete da pretpostavite, komande za skakanje nisu dobre i na ovim sekcijama sam redovno ginuo.

Onda imamo neprijatelje sa štitovima. Grave može da zamahne kovčeg/puškom par puta kako bi udario neprijatelje i ošamutio ih. Ovakav udarac uopšte nije praktičan ali nekada vam je nužan kako biste prošli deo nivoa. Opet je problem, što vas ovi sa štitovima nikada neće sami napadati, pa često morate njih prvo da sredite kako beste se vratili na redovno pucanje.

Umesto da igra progresivno postaje teža kako napredujete, igra samo baca više neprijatelje na vas. U početku ovo nije teško ali kada dođete pred kraj, igra postane pomalo frustrirajuća. Na poslednjih nekoliko nivoa, ekskluzivno će vas napadati raketari i neprijatelji sa napadima koji vam skidaju skoro ceo štit. Kao da je igra kasno skontala da je prelaka pa je odlučila da nadoknadi sve u poslednjih par nivoa.

I nemojte traćiti vreme tražeći pare, predmete za energiju ili stvari za skupljanje po nivoima. Ne postoje. Apsolutno nema razloga da išta istražujute. A jesam li već spomenuo da je skoro svaki nivo isti? Poenta je: Igra je samo prosečno zabavna dok se osljanja na mehaniku pucanja koja radi, ali vrlo brzo dojadi.

A boss-evi?

Kakvi, crni, boss-evi? Lakši su nego obični neprijatelji. Nakon svakog pređenog nivoa, vi možete unaprediti svoje atribute da imate jače pucanje, specijalne napade, itd. Ako unapredite pucanje par puta, možete svakog boss-a da sredite za manje od minut. Možete čak da ih uništite toliko brzo da bossevi neće ni stići da odrade svoje mehanike.

A s druge strane, ako se nađete sa dva raketara koji vas gađaju (jedan po jedan) raketama, oni vas mogu prikovati za jedno mesto i gađati tako dok ne crknete. Stvarno ne preterujem kada kažem da je većina boss-eva (uključujući i poslednjeg) lakša nego neki obični neprijatelji.

A grafika i muzika?

Tokom gameplaya, grafika izgleda kao da bi komotno mogla da radi na Playstation 3. Ako igrate igru na PC-u, očekujte crash-eve (ja sam imao ukupno tri) i očekujte da igra koristi mnogo više od vašeg hardware-a nego što joj treba. Ako dignete framrate na iznad 60 fps-a, igra će da poludi i da secka. Najbolje je igrati igru na stabilnih 60 (30) FPS-a i ostaviti grafiku na medium čak i da imate dosta jaku mašinu.

S druge strane, imamo i pre-renderovane cut-scene (rade u 30 FPS-a) koje, zapravo, vrlo lepo izgledaju. Ovo je možda jedini deo igre koji izgleda moderno (za PS4 eru).

Muzika je skroz zaboravna. Iako igra ima neke rock teme, sve su toliko generične da se ne sećam ni jedne. Priča je takođe zaboravna. Ovaj treći deo prati događaje iz prethodne dve igre, ali zbog razvučenih nivoa,verovatno ćete zaboraviti šta uopšte treba da radite. Gledaćete samo da što pre prođete nivoe!

Jedina zabavna stvar je… neprekidno pucanje!

Gungrave se sastoji od ukupno 31-og nivoa. Svaki nivo je, maltene isti, i traje od 8-15 minuta. Ono što je zabavno da radite tokom svakog nivoa je da vidite koliko dugo možete da pucate bez prestanka i zadržite vaš combo. Kako gađate neprijatelje, puniće vam se combo i poenta je da uspete što više da dignete brojčanik za combo. Možete na ovaj način da držite kombo od početka do samog kraja nivoa. Bukvalno da pucate bez prestanka!

A šta ako pobijete sve neprijatelje na ekranu i nemate nikoga? Pucate sve ostalo! Stolice, stolove, slike, lustere, slot mašine, bandere, kutije, kante za đubre, … sve ovo vam može održati kombo.

Ako vam ovo zvuči zabavno, super! Jeste da idete kroz generične nivoe od tačke A do tačke B ali bar gađate sve živo i mrtvo i usput gledate brojke kako rastu. Samo pazite na drugove raketare jer oni najviše vole da vam pokvare kombo.

Božićno Čudo!

Dok sam igrao Gungrave, i pokušavao da održim kombo do kraja nivoa, u sobu je uletela moja supruga a u pozadini su se čule božićne pesme. Kada je primetila da igram igru, ljubazno mi se izvinila i rekla je da će utišati pesme.

“Ma pojačaj!”, uzviknuo sam.

I desilo se Božićno čudo! Odjednom sam slušao “Santa Clause is coming to town” (Deda Mraz nam dolazi) dok sam gađao sve zlikovce u igri o besmrtniku sa pištoljima koje nikada ne mora da puni.

“Sprem’te se, deco! Dolazi Deda Mraz i biće metak za svakog od vas!”

I baš ovo je moj najveći problem sa Gungrave G.O.R.E. Igra je mogla na toliko načina da začini ili promeni gameplay  kako bi razbila monotonost. Stvarno je žalosno da sam toliko bio očajan za bilo kakvim inovacijama da sam se oslonio na božićnu muziku sa Hallmark-a.