Ghost of Yotei (2025)

Nakon što je Ghost of Tsushima potpuno iznenadila svet i nadmašila očekivanja u svakom mogućem aspektu jedne video igre, godinama se spekulisalo šta nas čeka dalje i da li će Sucker Punch ekipa nastaviti sa formulom koja funkcioniše ili će se oprobati u nečemu potpuno novom i drugačijem. Konačno, tokom prošle godine smo dobili potvrdu da nas čeka još jedan naslov u Japanu – ali sa potpuno novom pričom vekovima nakon Jinovih avantura, tako da smo dobili brojna mišljenja i očekivanja publike i Ghost of Yotei je sve do dana izlaska bio vezan samo za jedno pitanje: da li će igra uspeti da podigne uspeh Tsushime na još viši nivo ili su autori prvi put napravili nešto toliko dobro da nisu u stanju da ponove? Nakon 17 sati čistog uživanja u igri, odgovor je: Sucker Punch ekipa je ponovo nadmašila očekivanja i pomerila lestvicu još par stepenika više!

Kad sam prvi put video Atsu, mogu reći da nisam bio previše oduševljen jer je delovala kao nešto već viđeno – protagonista kojoj je tzv. Yotei šestorka pobila porodicu i kojoj je osveta jedini motiv da živi, međutim priča je mnogo slojevitija nego što se čini i razvoj tzv. duha je jako zanimljiv za ispratiti, pogotovo jer su doslovno svi likovi u igri fantastično napravljeni i mnogo pomažu da priča dobije oblik koji treba. Moram priznati da vrlo biram reči koje koristim da vam slučajno ne bih nešto otkrio, ali najbitnije je da znate da je ovo priča koju morate doživeti i da vas brojni twistovi nikako neće ostaviti ravnodušnim. Još jedna jako bitna stvar za naglasiti je da, iako su obe igre napravljene u tri poglavlja i manje-više su iste dužine, Ghost of Tsushima i Ghost of Yotei imaju potpuno drugačiju dinamiku razvoja narativa tako da sličnosti u samoj priči nema; Ghost of Yotei je naslov potpuno za sebe i tako ga treba i doživeti. Ako se pitate da li se Jin Sakai ili dešavanja iz Tsushime pominju u naslovu, samo ću vam reći da pažljivo načuljite uši sredinom igre jer su stanovnici Eza itekako čuli za legendu o duhu koji je spasio Japan od Mongola.

Kao što sam upravo spomenuo, priča se ovog puta odvija na ostrvu Ezo koje je manje više iste veličine kao Tsushima, tako da ni mapa nije značajno veća i nećete morati da gubite previše vremena putujući od questa do questa, pogotovo jer fast travel radi praktično svuda i značajno olakšava život. Ambijent igre je zadržao isti onaj prelepi šareni stil prepoznatljiv po prelepom lišću koji je Tsushimu učinio toliko legendarnom, ali se jasno vidi da je tehnologija značajno uznapredovala u poslednjih 5 godina i da PlayStation 5 daje mnogo više mogućnosti od svog prethodnika. Čak i na osnovom modelu igra izgleda znatno bolje od Tsushime i pritom radi fantastično: vrlo stabilnih 60fps u performance modu koji i dalje izgleda prelepo i quality mode koji izgleda lepše ali drži igru na 30 frejmova. Takođe postoji i ray tracing mod, ali se za njega vrlo jasno vidi da je pravljen za Pro verziju konzole (ili za računar kad dočekamo i to).

Što se gejmpleja tiče, Ghost of Yotei je zadržao skoro sve elemente prethodnika i nastavio da se razvija na odličnoj osnovi, ali je ubedljivo najveća razlika to što Atsu ima mnogo veći izbor oružja od Jina. Dok je Jin koristio isključivo katanu i (mahom) samurajsku čast, Atsu nije strano ni da se dohvati kusarigame, koplja, ili pak duuuugačkog mača pod imenom odachi, tako da je igra kontriranja neprijateljskog izbora oružja važnija nego ikad. Na sve to, početak 17. veka sa sobom donosi i vatreno oružje u svim oblicima, tako da je arsenal nikad veći i svaki stil igre je dozvoljen, od assassina koji je došao da leči bes zbog ne tako lepog iskustva sa Naoe i Yasukeom, pa sve do ljubitelja streličarstva i streljaštva. Iako je combat na papiru prilično jednostavan, u praksi zahteva prilično brze reakcije i potrebno je biti vešt sa odbijanjem udaraca i probijanjem neprijateljskog garda, vatreno oružje zahteva dosta vremena za reload tako da je najbolje uvežbati se u borbi i potpuno se osloniti na čelik jer vas neće izdati u ključnom trenutku. Ceo ovaj sistem je toliko dobar da mi je jedina zamerka u celoj igri to što postoji previše opcija za razvoj sa svakim mogućim oružjem; svako oružje ima po bar 5-6 moći (plus same Atsu veštine poput assassinationa, survivala itd.) i jednostavno nije moguće prikupiti dovoljno poena da bi razvili sve ako ne planirate da provedete 60 sati u igri i počistite sav side-content.

Uz sve ovo, Atsu sa sobom ima i pomoćnika u obliku vučice koja se pojavljuje kad je najpotrebnija i fenomenalno koristi strah kao oružje. Kako teče igra, tako tzv. Onryo stiče sve veću reputaciju i neprijateljima sve više klecaju kolena kad se sretnu, te pored Ghost stance-a (koji je meni lično jedan od peak momenata u celoj svetu gejminga) imamo i malo manje kul ali lakši za dohvatiti Onryo Howl koji uteruje neprijateljima strah u kosti i značajno im obara gard. Pored moći, postoji i razvoj samog oružja, ali je jako jednostavan. Loot se lako nalazi lutanjem po mapi ili ubijanjem Saitovih trupa, tako da je samo potrebno naći kovačnicu ili nadležnog oružara i sve je spremno u roku od minut-dva.

Sve u svemu, Ghost of Yotei je jedna od najboljih i najkompletnijih igara koje sam odigrao, Sucker Punch je standard svojih storyline igara postavio prilično visoko i jasno je da s godinama samo nastavljaju sa razvojem svojih naslova. Sama priča je fantastična i ostavlja jak utisak na igrače, gejmplej nastavlja tačno tamo gde je stao 2020. godine, a ambijent i grafika su odrađeni vrhunski i izvlače poslednji atom snage iz PlayStation petice.