Five Nights at Freddy’s: Into the Pit (2024)

Da li ste ikada čuli za Five Nights at Freddy’s franšizu? Verovatno jeste, ali, za svaki slučaj, da vam malko pojasnim. U originalnoj igri, odnosno, prvoj igri ovog veoma poznatog serijala, igrate kao noćni čuvar u Freddy’s Fazbear piceriji (parodija Chucky Cheese picerija iz Amerike). Vaš zadatak je da sedite u kancelariji, posmatrate različite kamere, slušate snimke koji je prethodni čuvar snimio za vas, i to je to. Zvuči dosadno, zar ne?

I taman kad se opustite, čujete sa snimka kako da u ovom restoranu postoje animatroniks lutke (čovekolike robot lutke koje izgledaju kao životinje, samo malo jezive), koje ponekad same od sebe hodaju ali da se previše ne brinemo oko toga. Hmm, to ne zvuči nimalo sumnjivo, zar ne?

Taman kad pomislimo da nema čega da se plašimo, čujemo upozorenje da pratimo na kamerama animatroniks lutke (za svaki slučaj) . Vidite, lutke žele da nam uđu u sobu s kompujterima i da nas ubiju, zbog nekog razloga. Da nesreća bude još veća, imamo ograničenu struju do kraja smene i moramo je koristiti umereno kako bi posmatrali lutke i odbranili se od njih tako što zatvaramo vrata od čuvarske sobe. Vrlo jednostavna igra, ali baš zbog te jednostavnosti se i pročula. Nakon uspeha originala, Five Nights at Freddy’s dobija toliko nastavaka, da možda ni sam devoper ne bi mogao da ih izbroji i sve imenuje.

Oswalde, nemoj da se skrivaš tamo!!!

Sada dolazimo do Five Nights at Freddy’s: Into the Pit. Ova igra je nastala po priči iz Fazbear Frights antologije. Ovde igramo kao Oswald, mali dečak koji je frustriran što svaki dan posle škole mora da ide Džefovu piceriju i čeka da tata završi sa poslom. Pošto mu je dojadilo da svako veče ide u piceriju i bude tamo sam, Oswald je odlučio da nauči svog tatu lekciju i da se sakrije. Tokom traženja odličnog mesta za sakrivanje, naiđe na neku napuštenu, morbidnu sobu koja ima bazen sa lopticama. I umesto da se vrati, on kao mala budala skače u taj bazen (koji je možda prepun svakojakvih boleština). I šta se desi, umesto da pokupi nešto sumnjivo, on se vrati kroz vreme, i to baš u Fredi Fazbear piceriju! Da, Džefova picerija je u istom lokalu gde se nekada nalazila Freddy’s Fazbear picerija. Wow, kakav tvist.

Tu upoznaje drugu decu koja se vesele, igraju i slave nečiji rođendan. I taman kad Oswald odluči da im se pridruži i opusti, desi se ono što ste već predpostavili. Pojavi se ogavni žuti zec (ne znam kako se zove pa mu ja tako tepam) koji pokvari celu žurku, i vaš zadatak je da mu pobegnete i vratite se u Oswaldov svet. Zvuči lako i jednostavno, ali naravno taj plan ne uspe i vi morate da bežite od tog stvora i pazite da vas ne uhvati. Pošto je Oswald dete, on ne može da napada (odnosno koriti oružje) ali zato može da se sakrije na razna mesta (ispod stola, u orman) i pazi da ne bude uhvaćen. I zašto biste proveli pet dana u ovoj ukletoj piceriji? Pa, zato što taj žuti zec kidnapuje oca od Oswalda i hrabri dečak kreće u spasilačku misiju. Mislim, da li biste se vi vraćali na takvo mesto bez dobrog razloga?

Šta sam mislila, da će biti samo duge i jednorozi?!

Da vas previše ne davim i ne spolujem staću ovde sa uvodom ove neobične i zanimljive horor priče.

Iskreno, ova je moja prva Five Nights at Freddy’s igra. Iako serijal postoji već desetak godina, nisam nikada do sada imala želju da je igram. Ovom igrom sam probila led ove franšize i sada imam želju da možda još koju probam.

Moram da priznam da nije ono što sam očekivala. Mislila sam da igra neće biti toliko strašna zbog pikselizovane grafike, ali sam se i dalje prestravila u nekim momentima. Znam da su prošle Five Nights at Freddy’s igre izgledale realističnije, ali nisu izgubile horor čak ni kad su presle u 2D pikselizovanu grafiku.

Kao što sam napomenula rainije, ne možemo da se branimo u igri (ipak moramo razumeti da je Oswald dete), i jedini način da Oswald preživi je da se sakrije od ove mehaničke sprave koja želi da mu naudi. Tokom skrivanja, ponekad pokrenemo neke manje quick time eventove koji mogu da budu dosadni (da zadrzimo dah, da sklonimo paukove koji se pojavljuju prekog celog ekrana, zaustavimo igračke da ne prave buku). Bilo je momenata dok sam se skrivala da sam imala neke quick-time eventove, pa sam u panici pritisnula pogrešno dugme.

Šta ovaj zec želi do mene?

U prvom delu igre, “upoznajemo” Žutog zeca, koji na početku prve noći ne deluje opasno, već kao neki dosadni mlađi brat koji vas prati svuda u stopu. Taman kad sam se opustila i navikla na njegovu mehaniku, dolazi druga noć. Sa tim ogavnim stvorom sam se igrala skrivača, bežala koliko me noge nose i po koji put trgla i vrisnula kad me je dohvatio. I da vam budem iskrena, dosadan je jako. Nekada morate da stignete iz jedne tačke do druge, a ne možete jer vam je on na putu, i teško ga je skloniti. Igra se nekako dodatno produžava samo zato što morate da ispočetka prolazite Žutog zeca.

Tokom naše priče, igra nas često šalje iz našeg sveta u prošlost gde se nalazi dosadni “prijatelj” (kasnije upoznamo i njegove već poznate drugare Fredi Fazbear, Boni, Čiku). Srećom, pošto moramo da se šetkamo iz sobe u sobu, ili idemo na druge lokacije, imamo mapu koja nam pokazuje gde se šta nalazi. Mada, meni to baš nije puno pomoglo, pošto sam ja ipak uspela par puta da se izgubim. To lutanje mi je samo produžilo agoniju od Žutog stvora i njegovih prijatelja.

Oh da, pripremite se za jedan dobar deo igre: da budete u mraku sa malom baterijskom lampom i bežite od animatroniksa. Još strašnije je kad ste u mraku i čujete strašnu i jezivu muziku koja vam naglašava da bežite i sakrijete se pošto dolazi neko od već “poznatih likova”. Mada nisam se bojala kad bi videla Čiku. Ona je bila u nekom svom svetu, radila šta god je htela, tako da je ona bila raj za oči.

Posle skrivanja i jurnjave, kratak predah

Unutar igre imate arkade – tako da, ako želite da se malo smirite i dođete sebi, igrajte koju mini-igru. Ima par zanimljivih a mogu vam otključati i alternativne krajeve, kao i u prethodnim igrama iz serijala. Meni na žalost nije uspelo – dobila sam semi-dobar kraj (muž misli da sam previše pesimistična, pa da bar ovde budem malo optimista 😀).

Ah da, umalo da zaboravim najbitniju stvar u ovoj igri. Oswald ima slatku macu, koja voli da se penje po frižideru i visokim stvarima. Ono što je bitno: možemo da je mazimo.