FIFA 20 (2019)

FIFA.. nekako nam ne treba uvod za ovaj naslov, najviše iz onog već svima poznatog, poprilično jakog razloga. Pored činjenice da je svi igraju svake godine, iako je igra skoro pa identična iz godine u godinu, baš tim igračima je teško da to priznaju ili da pokušaju da se otmu iskušenju i naprave pauzu barem godinu dana. FIFA upravo zbog toga ostaje baš to, FIFA i jedna od najprodavanija i pored svega, najbolja sportska simulacija.

Ipak, mi igrači, iz godine u godinu čekamo nešto šta će fundametalno promeniti gameplay, šta će ubaciti nove stvari i načiniti igru zanimljivijom nego do sada. Svi se sećamo da smo najveći napredak u igri dobili sa prelaskom PS2 Xbox konzola na PS3 i Xbox 360. Od tada nismo dobili nikakav veliki pomak u FIFA naslovima, te kada bi počeli da pričamo kako FIFA 20 liči na FIFA 19, a FIFA 19 na 18 i tako dalje, shvatićemo ustvari da FIFA 20 baš liči na FIFA 15 bez nekog velikog preterivanja

Sa druge strane, ovogodišnja FIFA zaista donosi promene, koje možda nisu fundametalne, ali čine da se gameplay malo promeni, tj da se vi prilagodite novim zakonima lopte igrača i njihove fizike na terenu, pa ćemo zbog toga krenuti sa malim/velikim razlikama koje činu ovu igru ”totalno drugačijom” od FIFA 19 izdanja.

Prvo ćemo se pozabaviti promenama i stvarima koje čine igru, pa da kažemo zanimljivijom, ali ne baš u sim trenucima. Ono šta najviše upada u oči već posle prvih nekoliko mečeva je sama mehanika igre. FIFA 20 je nekako izgubila na fluidnosti zbog stvari koje su ubačene kako bi podigle realizam igre. Za razliku od prošle godine, kontrola lopte jeste bolja, ali upravo zbog toga i zahtevnija. Čak ni ta zahtevnost u razmišljanju šta sledeće uraditi, dok vam ne pređe u instiktivno delovanje, nije toliki problem koliko animacije koje povlače te nove poteze. Tu je bolja kontrola napadača kao i driblanje odbrambenih igrača koji sada poprilično lako mogu da ispadnu. Problem je u tome što Pace možda ne igra toliku ulogu kao pre, bolje rečeno, retko koj igrač će u ”cugu” napraviti potez koji želite, već će biti malo vremena od aktiviranja do realizacije, a to vreme se troši na ”animaciju” koju ne možete prekinuti.

Tu je još jedna odlična novina, puštanje lopte ispred igrača kako bi imao bolji ugao ka lopti i golu, prlikom šuta iz daljine, ali isto tako boluje od identičnog problema, animacija u trenucima je preduga. Upravo zbog toga te nove stvari koje su ubačene su ne tako upotrebljive, ne zbog efektivnosti već zbog dužine trajanja od vaše odluke da to uradite do igračeve reakcije na ekranu. Sa druge strane, instiktivni diblinzi koji igrači poseduju, naravno u zavisnosti od njihovog skilla, su odlično odrađeni. U trenucima će se sami zagraditi ili pokušati da zagrade ili izbace loptu, prebace je preko igrača, ali ti trenuci, baš zbog brze, ne planirane reakcije i nezahtevnih na strani gejmera, dovode do faula jer odbrambeni igrači jednsotavno, ne znaju kako da se brane od toga.

Sa druge strane, napadačka igra je, možemo slobodno reći, doživela promene ali ne obavezno na bolje. Skoro je pa nemoguće da igrate solo ukoliko nemate za protivnika stvarno ispod prosečne igrače. Igra se više fokusira na pravljenje akcije i osmišljavanje vašeg napada. Problem je što je to tako po pravilu, ali anomalije neobjašnjivih šuteva i neverovatno brzih reakcija je ponovo tu, što nekako ubija taj deo ”simulacije” koji FIFA želi da postigne.

Time dolazimo do najveće promene u ovogodišnjoj FIFA igri, a to je igranje odbrane. Kako godine prolaze, nekako nam se čini da EA Games najviše pažnje obraća na to kako se ustvari igra ili ne igra odbrana. Dobre promene smo dobili pre nekoliko godina kada smo stvarno mogli da kontrolišemo igrače kako želimo, ali ove smo dobili nekontrolisanje kako ne želimo ni da sanjamo. Automativna kontrola makar u nekim situacijama je skroz izgubljena u ovogodišnjem izdanju, time igranje obrane u FIFA 20 deluje kao da ste sve uključili na ”manual” u prošlogodišnjim naslovima. Ne možete da pritisnete igrače i igrate bliži pressing jer će oni jednostavno ispasti iz igre toliko brzo i neverovatno glupo da je pa sama ta činjenica prosto neverovatna. Isto tako, uklizavanja gube poentu ukoliko možda to nije jedino rešenje da se napravi penal.

Jednom rečju, odbrana je – haotična. Zahteva mnogo veći nivo kontrole i smirenosti i upravo zbog toga je FIFA 20 izgubila taj ”fun” deo u gameplayu koji je uvek zračio ovu franšizu. Jedini razlog ”komplikovanja” gameplaya i praveći ga totalno nezabavnim u trenucima je, možda ubacivanje novog Volta moda, pa hajmo da se prebacimo na to.

Volta – novi mod i tako to.

Volta je reinkarnacija FIFA Street igre, ali ovog puta je dobijate u obliku dodatnog moda unutar standardne FIFA 20 ponude. Sama činjenica da imate dve igre u jednoj je za svaku pohvalu, a još više činjenica da je ovaj mod jedina prava zabava u ovogodišnjem izdanju .Volta mod predstavlja i prezentuje ulični fudbal i kulturu koji je zamreo u gaming svetu od poslednjeg izlaska FIFA Street igre. Najbitnija stvar u svemu tome je to da se gameplay totalno razlikuje i drugačije ”nagrađuje” nego u standardnoj FIFA 20 utakmici.

Volta se, kako to obično biva u svakom Street fudbalu, nagrađuje najviše atraktivnim, agilnim i brzim gameplayem. Fokus je na finte brze pasove i lude poteze i upravo takva igra će vas dovesti do pobede. Mada tu ponovo postoji problem. Volta ima dva moda u sebi, to je 3v3 i 5v5. Prvi mod je baš ulični, na malim golovima sa tri igrača bez golmana. Tereni su minimalni i to često znači da ne možete da uživate u onome šta Volta treba da nudi, bolje rečeno, samom smislu ove vrste uličnog fudbala, a to je finte i egzibicije na terenu. Prilikom vezanja nekoliko finti ili ćete naići na protivničkog, svog igrača ili jednostavno zid i tu se vaš flow prekida. Sa druge strane, taj mod baš odlikuje street ”nošnja” kao i celokupan ulični slang. Igrače možete oblačiti kako vi želite. U okršaju drugih timovima u nekoliko modova koji su vam ponuđeni, ostaje zlatno pravilo kao u FIFA Street igri još sa PS2 i Xbox konzole, birate jednog igrača iz protivniče ekipe da potane vaš. Tako da vremenom ćete imati pravu legiju najboljih uličnih igrača u svom timu.

Drugi Volta mod je 5v5, poznatiji kod nas kao ”mali fudbal”. Malo veći golovi, četiri igrača u polju plus golman, ovo već više ima smisla čak i od uličnog fudbala koji Volta promoviše. Najviše zbog toga jer su tereni veći i upravo možete da radite i kreitare igru kako želite. To je malo kontradiktorno postojanju Volta moda, ali na svu sreću, to deluje apsolutno odlično.

Journey mod ove godine postoji samo u Volta modu i time bolje, ako nas pitate, iako je ova verzija tog moda jednostavno previše cringy i oslanja se na neki dečiji slang u apsolutno svakom trenutku, od glasovne glume pa do izgleda svih likova u igri.

Career Mode bolje da ne postoji, jer toliko problema ima, koji po obećanju nisu ni trebali da postoje, da je to jednostavno neverovatno. Mod koji ”se igra” identično kao da je izvađen iz igre od pre šest ili sedam godina, samo malo našminkaniji misleći da funkcije koje su ubacili rade nešto, dok u realnosti samo više ”lome” vašu Karijeru.

FIFA 20 je ipak poznata po odličnom multiplayer modu i naravno on sija kako u osnovnoj verziji tako i u Volta izdanju. Upravo zbog toga, sada praktično imate dve igre koje možete igrati sa prijateljima, kako online tako i na kauću i obe su jednako zanimljive.