Fatal Fury: City of the Wolves (2025)

Versus fighter igre ili na našem jeziku “tabačine 1 na 1” kod nas nisu preterano zastupljene osim ako se ne spomene Mortal Kombat koji hara dan danas svim mogućim igraonicama, ili možda Tekken zbog kog vlasnici nekadašnjih igraonca dan danas imaju strahove od naprslih kontrolera i generalno štete koju su igrači takvih igara pravili pogotovo kada bi izgubili.

Pored nekih logoa koji su se pojavljivali na konzolama, PC-evima a bogami i u jednom kraju i na arkadama, bili su razni koji nisu prošli test vremena, ali par doslednih kao što je SNK su ostali. Tehnički ostali, obzirom da jesu doživeli bankrot pa su otkupljeni od strane Saudijske firme. Ova kompanija je oduvek bila specifična što se tiče versus igara. Iako nisu hit or miss nekako su uvek bili u senci drugih koliko god se trudili, ali se može reći da njihovi fanovi su definitivno jedni od najhardcore i generalno najodanijih frašizama. Fatal Fury serijal je zapravo bio pokušaj odgovora SNK (među kojima je bilo i bivših developera Street Fightera) da pariraju Capcomovoj mašineriji za gutanje novčića širom sveta na arkadama.

Da razjasnimo obzirom na ogromnu količinu versus fighting igara koje SNK ima u svom kolektivu – iako je ovaj deo Fatal Fury zapravo nastavak igre posle čitavih 26 godina, mnogi karakteri iz te franšize su se pojavljivali u drugim igrama iz SNK kuhinje. King of Fighters je definitivno najpoznatiji i tu su se pojavili mnogi od karaktera iz ove igre, usled čega ćete imati taj Deja Vu momenat. Pa da krenemo od prvog aspekta koji će se prvo primetiti a to je artstyle koji definitivno upada u oči. Sa ciljem da budu distancirani od njihovih ljutih rivala imaju izuzetno specifičan stil (nećemo previše komentarisati jer je to ipak stvar ukusa). Sad je vreme da se objasni najbitniji deo a to je sama borba iliti ljupka razmena udaraca dok se jedan od karaktera ne onesvesti a vama bljesne YOU WIN uz konfete, lasere i druge potencijalno epileptične elemente.

Obzirom na vremenski tok koji je prošao od prve igre, većina old school igrača su ili u porodični ljudi i nemaju vremena da toliko se ponovo ulažu u igru tako da će vam jedini rizik biti mali azijati od 9 godina na petoj dozi ušmrkanog G Fuel ili sličnog energetskog pića (Nećete nailaziti na članove meksičkog kartela jer su oni previše zauzeti igranjem novog DBZ-a). Izbor igrača nije impozantan kao u King of Fighters, tako da imate čitavih 17 karaktera koji nisu kao Street Fighter copy-paste (kao što kažemo, da Capcom ikada izbaci free verziju Street Fightera sa Ryu i Kenom, bankrotirali bi jer je to skoro pa čitava igra).

Zbog mehanika koje vladaju ovim igrama decenijama, definitivno će vam trebati neka vrsta tutorijala, jer npr. u ovoj igri imate čak TRI verzije skoka što će već mnogima izazvati pozamašnu količinu konfuzije jer skok je skok zar ne? Takođe jedna od zanimljivih stavki je su “Proximity” napadi. Isti normal napad će reagovati drugačije u zavisnosti koliko ste blizu protivniku, tako da vam i to otvara impozantnu količinu opcija da za napade i komboe. Takođe dodatna potencijalna glavobolja za novajlije je i više vrsta bloka. REV blok, Just Guard i Hyper Defense.

Pored tipičnog versus bilo online ili protiv AI, imate story mode koji pokušava da malo približi navedeni svet novim igračima. Kako putujete po svetu South Town-a sa svojim karakterom, birate mape, i kako savladate glavnog protivnika, stiže vam nova mapa itd. Kao u većini igara, napredak nivoa težine je priča za sebe pa od prvih par protivnika koje možete savladati sa spamom jednog poteza, kasnije nailazite na profi AI koji će koristiti sve mehanike i time vas terati da koristitie isto, dok polako ne naučite čitav dijapazon poteza koji ova igra nudi, taman kako bi na kraju bili bačeni u svet ozbiljnih online igrača. Nažalost, svet olakšavanja igara se i ovde parkirao i zauzeo mesto, tako da imate mod koji omogućuje da sa prostim inputom radite kojekakve izuzetno kul poteze.