Atomic Heart (2023)

Kakvo prijatno iznenađenje! Februar je već bio mesec pun odličnih igara, ali Atomic Heart je tako iznenada došao, i oduvao moja iščekivanja. Pre nego što sam počeo da igram ovu igru, očekivao sam jeftinu preradu Bioshock formule. Iako igra dosta pozajmljuje od Bioshock-a, apsolutno stoji na svojim nogama i dodaje svoj uvrnuti šarm na spomenutu franšizu. Atomic Heart je toliko blizu da bude savršena igra, što je stvarno za pohvalu s obzirom da je prva igra development studija Mundfish.

Ruski Bioshock

Tokom ove recenzije, videćete da dosta poredim Atomic Heart sa Bioshock-om. Razlog je zato što je Bioshock direktna inspiracija ove igre. Iskreno, tokom prvih sati igranja bio sam spreman da otpišem Atomic Heart kao rip-off. Gameplay, mehanika, pa čak i priča, dosta podsećaju na popularnu franšizu pokojnog Irrational Games studija. Imate čak i audio logove i neprijatelje koje liče na Big Daddija a da ne spominjem leteće i podvodne gradove. Međutim, Atomic Heart se trudi da da počast Bioshock-u ali takođe predstavi nove ideje, mehanike i svoj spin na način prepričavanja. Atomic Heart je first person shooter sa velikim fokusom na istraživanje, skupljanje resursa i konstruisanje opreme, drugim rečima, baš kao Bioshock (znam da sam dosadan sa poređenjem, ali stvarno je tako).

Priča Atomic Heart-a počinje u Rusiji 1950-ih godina. Rusija uživa nakon završetka drugog svetskog rata i (u ovoj realnosti) neverovatno napreduju u razvoju tehnologije. Toliko napreduju, da su usavršili robotiku i veštačku inteligenciju. Roboti hodaju ulicama, služe ljude, plešu balet, dok pojedini ljudi imaju implante u glavi kako bi ih kontrolisali ili nadoknadili svoje nedostatke. Prva scena (koja je skoro c/p uvodne scene Bioshock Infinite-a) nas upoznaje sa ovom novom verzijom USSR-a. Mi igramo kao major P-3 i mi radimo za čoveka koji je odgovoran za većinu svih ovih tehnoloških inovacija. Kao što možete da zamislite, mi smo onaj lik koga šalju kad se desi neki problem koji šef ne može sam da reši. Na predelu zvanom Facility 3826 se desio incident i na nama je da rešimo problem. Dobijamo rukavicu u kojoj se nalazi AI saputnik, Char-Les, i krećemo u avanturu.

Naravno, već znate šta će se kasnije desiti; roboti poludeli, ubijaju sve živo i mi moramo to da rešimo. Nažalost, i ostatak igre je vrlo predvidljiv. Od samog početka mi je bilo jasno ko je ko i predvideo sam većinu zapleta, a verujem da ćete i vi. Ono što nisam predvideo me je prijatno iznenadilo. Igra i dalje ima par iznenađenja koja će te otkriti pred sam kraj ali ako ste igrali Bioshock (znam, znam…), predvidećete 80% zapleta.

ALI, i ovo je veliko ALI, Atomic Heart ume vrlo lepo da prepriča i ilustruje dešavanja. Predvidljiva priča je puna likova koje ćete zapamtiti (kako pozitivaca tako i zlikovaca), prelepih lokacija pa čak i uvrnutih stvari gde se vidi da su se developeri samo zabavljali. Stvarno je raj za oči! Tehnološki razvijena USSR je predivno portretisana.

Nemojte žuriti!

Ako planirate da igrate Atomic Heart, bodrim vas da ne žurite tokom igre. Iako igru možete da pređete za nekih 20 sati, Atomic Heart je mnogo lepše iskustvo ako malo istražujete, konstruišete oružja, pročitate loru, ili samo zastanete i pitate se “Kako su sve uništili osim ovih babuškica na polici?”.

Isto kao i… ona igra koju ne bih više da pominjem… kako prolazite kroz zone, na raspolaganju su vam (neuredne) sobe pune delova, predmeta za lečenje i starudije. Ako izdvojite malo vremena da rovarite, bićete lepo nagrađeni. Sve što pronađete, možete koristiti kako bi unapredili svoja oružja, sebe ili svoju rukavicu. Po sobama i prostorijama možete naći predmete za lečenje, a od mrtvih neprijatelja možete dobiti Polymer, biološku masu koja služi za konstruisanje robota. A pošto vi već imate dosta polymera u sebi, višak vam neće škoditi.

Za razliku od one druge igre, ne morate da istražujete svaku fioku, ladicu, policu. Zahvaljujući vašoj rukavici, dovoljno je da se približite skladištima i da, bukvalno, usisate sve iz njih. A kad smo kod štedenja vremena, ne morate čak sve da istražujete. Samo uključite X-ray mod i zasvetleće vam svi kontejneri koji imaju nešto u sebi. Vrlo zgodne mehanike koje štede vreme. Možete čak i da se penjete po visećim površinama i šipkama. Malo je clunky ali odradi posao. Ponekad će te pronaći i veliku masu Polymera u koju možete zapravo da ušete i plivate kroz nju. Na ovaj način možete lakše da se popnete do nekih platformi.

Naravno, slobodno istražujte i van glavnog puta. Igra obožava da sakrije najvrednije komponente u zabačenim lokacijama i uvek će vas nagraditi ako ih pronađete. Posle prve sekcije, igra vas stavi u otvoreni svet. Ne brinite, nije u pitanju svet kao u Ubisoft-ovim igrama. Imate svega nekoliko fakultativnih lokacija koje možete posetiti za dodatne upgrade ili komponente. Kola možete i da vozite po otvorenom svetu, ali budite oprezni (jer fizika za automobile nije baš najbolje urađena).

Atomic Heart voli da vas testira i sa vrlo kreativnim zagonetkama. Dosta zaključanih vrata možete otvoriti tako što rešite kratku zagonetku (boje, tajming, putanje, itd.). Tokom priče, imate i obavezne zagonetke koje morate da rešite. Moja omiljena je bila u jednom pozorištu kada morate da postavite balerine u određene pozicije kako bi se njihove senke sklapale sa okolinom. Istraživanje nije obavezno ali, što više istražujete i radite na unapređenjima, više ćete uživati u igri.

Struja, Telekineza i, naravno, Kalaš!

Baš kao i u igri-koju-ne-smemo-imenovati, na raspolaganju su vam oružja i magije. Kad je reč o oružju, igru počinjete sa sekirom. Borbe sa ručnim oružjem su sasvim lepo odrađene. Toliko dobro, da sam uglavnom prelazio teške borbe samo sa sekirom. Možete da imate običan zamah, pojačan zamah a kasnije da napravite čak i talas energije kako zamahujete. Kad idete prsa u prsa, na raspolaganju vam je i dash izbegavanje koje je vrlo korisno naročito, kod boss borbi. Kad je reč o pucaljkama, imamo energetske puške. Umesto metaka, ove puške koriste vašu energiju (nešto kao mana) i vrlo su efikasne. Nažalost, energija za ova oružja se vrlo brzo istroši i zato nije loše koristiti ih umereno. Ali, pošto je ovo ipak ruska igra, kad sve propadne, uvek se možete osloniti na tradicionalni Kalaš (ili neku drugu pucu). Nađite, ili sami napravite, metke, izvadite AK i uživajte.

I na kraju nam ostaje magija. Vaša rukavica uvek ima telekinezu (pomoću koje usisavate komponente ili pomerate predmete) i možete naučiti još nekoliko magija.
Jedna od prvih je šok munjom, baš kao u znate-već, kojom možete da na kratko onesposobite neprijatelje ili upaliti mašine. Takođe, imate moć zaleđivanja, masivnu telekinezu, štit za kontriranje i gel bazu koju možete naneti na neprijatelje ili površine radi veće štete. U poređenju sa onom-drugom-igrom, vrlo malo magija imate na raspolaganju ali ih zato možete unaprediti da budu efikasnije.

Ono što mi se nije dopalo je konstruisanje i unapređivanje oružja. Osim osnovnih oružja, sve ostale puške i sekire morate sami da napravite nakon što pronađete recept. Ali tek kada napravite novo oružje, čeka vas pravi posao. Kako bi unapredili puške, sekire ili pištolje, potrebno je da nađete određene recepte za delove. Recepti se obično kriju u opcionim tamnicama koje možete naći u otvorenom svetu. Srećom, igra vam tačno kaže u kojoj tamnici se šta krije, pa možete pronaći delove samo za oružja koja vas zanimaju.

Nakon toga treba da skupite komponente i nakon što ih konstruišete, možete još svaki deo da unapredite do 5 puta. Osim ovoga, svakom oružju možete da dodate i elementarne sposobnosti (struja, led, vatra) kako bi bili efikasniji. Mislim da su developeri malo preterali kad je reč o nadogradnji vašeg arsenala. Takođe, igra ima previše vrsta sekira, a sve su, uglavnom, iste. Najefikasinije je da izaberete jedno od svake vrste i balansirano prelazite igru.

A što se tiče neprijatelja, vrlo sam iznenađen. U početku ćete se boriti sa vrlo predvidljivim robotima. Nisu jaki, ali zato su nečujni i vole da vam se prišunjaju iza leđa. Takođe, imaju charge napade, koji će vas oboriti ukoliko ih ne izbegnete. Poenta je: iako neprijatelji nisu teški, ne smete ih potcenjivati. Takođe imate i Pčele (baš tako se zovu), mali leteći robotići koji vas gađaju laserom i popravljaju ostale. Onda imate mutante, mala organska bića koja zaposednu mrtva tela i onda vas napadaju, kao u Half Life 2. Svaki boss je pamtljiv; imaju zanimljive mehanike i svaki ima svoju muziku (više o tome kasnije).

Par zamerki

Koliko god da mi se svidela Atomic Heart, moram priznati da igra ima par propusta. Već sam napomenuo da nisam zadovoljan kako se oružja konstruišu i unapređuju ali i sam inventar ume da bude nered. Non-stop će vam biti prepun inventar i stalno ćete morati da idete do stanica za skladište kako bi ga ispraznili. Srećom, sav višak koji pokupite se automatski prebacuje u skladište, ali ga toliko ima da ćete odustati od bilo kakve organizacije.

Vožnja kolima je vrlo korisna jer je potrebno da pređete poveći deo mape kako bi stigli od jedne lokacije do druge, samo pazite da ništa ne udarite. Automobili će stati ako udare i najsitniji piksel a kada udarite neprijatelje, moguće je da će vam auto odleteti u nedođiju. Par puta mi se automobil pokvario a da skoro ništa nije udario samo zbog ove fizike.

A što se tiče bug-ova i glitcheva, igra mi se jednom ugasila, što uopšte nije strašno jer ima dobar auto save. Jednom sam se zaglavio u liftu pa sam morao da restartujem, a jednom mi je cela platforma nestala sa vidika ali je i dalje bila fizički prisutna, te sam morao da se penjem po nevidljivim platformama. Takođe, kad ubijete pojedine bossove, oni će se opet pojaviti ali će samo stojati nepomično (znaju šta će se desiti ako se opet mrdnu!). Za vreme cut-scena, framerate padne na 30 FPS-a iako igra (na PlayStation 5) radi oko 60 FPS-a. Nije ništa što će vam pokvariti igru ali je i dalje primetno, ipak ovo je cross-gen igra, nemojte očekivati da će vas grafika oboriti s nogu. Takođe Atomic Heart je ruska igra o Rusiji i, po developerima, najbolje ju je igrati na ruskom jeziku. Ovo uopšte nije loša ideja, s obzirom da su engleski glasovi malo drveni.

Презентация

Za vreme mojih 20 sati igranja Atomic Heart-a, nikada mi nije bilo dosadno. Gde god sam otišao, šta god sam radio, uvek je bilo nešto lepo da se vidi. Jasno je koliko je ljubavi uloženo u ovu igru. Cela igra je puna ruske kulture i referenci. Videćete ruske automobile, babuškice, šahovske table na svakom ćošku i, ne da vam Bog, da se zamerite Baba Zini. U svakoj sobi za čuvanje pozicije, imate i neki ruski crtani film a kad učite nove sposobnosti imate i animirani tutorijal koji dosta podseća na Pip-Boy-a iz Fallout franšize.

Iako je nastup drven, razgovori između likova su vrlo ljudski. Glavni lik je jedna tipična grdosija koji je navikao da sve probleme rešava nasiljem i baš zato se ne slaže sa AI rukavicom. Međutim, kako budete prolazili kroz igru, primetićete kako se likovi zagrevaju jedni za druge. A muzika! To je nešto fenomenalno! Atomic Heart koristi ambijentalnu, klasičnu opersku/ baletsku, i Rusku pop muziku. Muzika najčešće krene za vreme velikih borbi ili određenih događaja i još više dočarava svaku scenu. Čak i da vam se ništa od gameplay mehanika ne dopadne, sigurno će vam se svideti da prošetate po ovoj distopiji USSR-a.