Asterix and Obelix XXL3 : The Cristal Menhir

Sigurno znate onaj osećaj kada vas neka igra direktno teleportuje u detinjstvo. Kada ste iznajmljivali konzole i prelazili jednu te istu igru preko sleepless vikenda. Kada ste zbog toga u ponedeljak bili polu drogirani klinac u razredu koji ne zna ni kako je došao tu. Jedna od tih igara je Asterix  & Obelix, naslov koji smo svi „gulili“ na SEGA sistemu. Posle toga, te igre i franšiza su se jednostavno izgubile. Možda jednostavno nisu dobro marketovane, ali je činjenica da jednostavno nismo mogli da ih nađemo, da ih igramo, da ih bilo šta radimo im. Baš zbog toga, kada smo saznali da izlazi Asterix and Obelix XXL3 : The Cristal Menhir, dočepali smo se našeg emaila i kontaktirali dobre ljude iz Microidsa, da nam dostave kod na review.

Priča se odvija 50. godine pre nove ere, tokom okupacije Galije od strane Rimljana. Međutim, jedno malo selo ostaje netaknuto od strane Rimskog carstva i to je ovde, u Armorikanci, gde žive junaci Asterik i Obelik. Nakon tutorialne avanture u kojoj se vidi kako se dvojac probija u rimsku utvrdu kako bi preuzeo poštu, seoski druid, Getafik, zahteva njihovu pomoć da pronađe Hella Finidrir, visoku sveštenicu Thule. Da bi pronašli lokaciju nestale sveštenice, našim herojima je potrebna pomoć Menhira, drevnog kristala koji će pomoći da se pokaže put. Međutim, za napajanje kristala potrebno je nabaviti tri komade; a svi su raštrkani po zemlji i ovde je počela avantura.

Igra se kao akciona avantura, posmatrana iz trodimenzionalne i izometrijske perspektive, a sve uključuje platformiranje, istraživanje i borbu. Dok pretražujete nestale komade i, na kraju, Vrhunsku Sveštenicu, upuštaćete se u niz lokaliteta, od šumovitih područja Armorice do vrelih pustinja Fenikije i preko zaleđenih aviona Thule. Svaka oblast ima mnoštvo ciljeva i sporednih misija za postizanje toga koji vas vide kako lovite divlje svinje, uzimaju rimske tvrđave i upuštate se u neke mistične magije. Takođe postoji niz zagonetki koje je potrebno savladati, od aktiviranja prekidača do otvorenih kapija i korišćenjem elementarnih svojstava bilo koje pronađene komade za manipulaciju životnom sredinom.

Sa grafičke strane, Asterix i Obelix XXL 3 se razlikuju od XXL 2 (koji je dobio remake prošle godine) po tome što više nema tradicionalnu 3D platformersku tačku gledišta gde je kamera postavljena iza lika kao vi se krećete po svetu igara. Umesto toga, kamera je više umanjena, što vam omogućava širi pregled područja sa gotovo izometrijskog stanovišta. To dovodi do izgleda koji predstavlja miks 2D-a (zbog manje dinamične kamere) i 3D-a koji rezultira nečim što je zapravo bliže tradicionalnom stripu u odnosu na prethodne igre. Sa druge strane, uvećana perspektiva čini da se karakteri modeli čine manje i tako se stvari mogu osećati manje detaljnim. Srećom, animacija je odlična i uživao sam gledajući avanturu u stilu stripa kako se odvija pred mojim očima. Koverta ne gura kovertu i mogla je biti puštena generacija konzola (nešto što je posebno jasno u secerama), ali izgled stripa je ubedljiv.

U pogledu avanture koja vam je pri ruci, videćete mnoga poznata lica, iako je fokus čvrsto na titularnom duetu. Kad se vratite u selo Galiju, otkrićete da su seosku poštu ukrali Rimljani, pa ste krenuli da je potražite. To djeluje kao dugotrajni vrsta udžbenika, u kojem putujete u rimski logor, nokautirate dosta Rimljana i sarađujete kako biste prošli kroz nekoliko povremenih zagonetki. Kada se vratite u selo, otkrićete da je krađa bila luka većeg sloja da biste dobili pristup moćima posebnog kristalnog menhira – onog koji se može aktivirati dodavanjem čarobnog kamenja.

Frustracija dolazi putem garnizonskih ‘instanci’. Ovo su područja na mapi, kad jednom angažovana, svaka smrt resetira čitavu instancu i što dublje uđete u igru, oni postaju teži. Uglavnom se to dešava zbog kombinacija neprijateljskih tipova. Na primer, neki neprijatelji dolaze sa štitovima koje treba nadgraditi ili ih drugi kopljanik agresivno pinguje, što vas zaustavlja u vašim tragovima i, ako se suočite sa više njih, verovatno će vas pretvoriti u jastuk za pribadače. Igra omogućava ponovni pregled ovih ‘tamnica’, pa vam nakon prvog igranja preporučujemo da stignete do poslednje kapije jer je sasvim moguće izbeći dosta sukoba koje vas čeka.

Dobijate malo nadogradnje, ali to nije pretjerano širok sistem. Ipak, to ne treba biti. Borba ovde je pametno usredsređena na način na koji gomilate kontrolu; ljuljačke neprijatelja po nogama, gornji rezovi, udarci napred-nazad, menhir razbijači – sve se to može koristiti na ujedinjujući način na osnovu vašeg pristupa. I to je sigurno najplativiji deo igre. Napadi se osećaju važnima i probijanje uske svađe sa samo pola srca zdravlja je osnažujuće iskustvo. Zdravlje se nadopunjava plutajućom pečenom svinjom, stvarnim svinjama koje ste pretukli ili pomoću košara za piknik. Valuta dolazi u obliku rimskih kaciga (različitih razreda) koje zatim možete potrošiti u prodavnici kompanije Ekonimicrisis za zdravlje ili osnovne nadogradnje, ali iskreno, to su sve gole kosti.