Assassin’s Creed The Ezio Collection

Sa vremena na vreme dobijemo neki remaster u trenutnoj generaciji konzola, je l’ tako? Okej, hajde da malo bolje formulišemo. Remastere u ovoj generaciji konzola dobijamo češće nego nove naslove ili čak nastavke nekih franšiza kao što je Call of Duty. Oni nažalost su nekada stvarno sjajni, nekada užasni a nekada situacija nit’ smrdi nit’ miriše da se izrazimo narodnim jezikom. Neki remasteri su poželjni od strane igrača jer eto, nedostaje im taj stari šmek najboljih igara iz neke franšize dok su ostali totalno nepotrebni. Sa malim raspadom Assassin’s Creed franšize koji je usledio sa dolaskom Unity-ja i Syndicate-a, Ubisoft je odlučio da malo o’ladi i pauzira sa nastavcima. To nije obavezno značilo da tihe ubice neće nastaviti svoji neumoljivi povratak na nove konzole. Baš kada smo mislili da ćemo malo odmoriti od njih, Ubisoft je izbacio Ezio Collection, kolekciju AC naslova koji prate priču Ezzio Auditore-a. Ruku na srce, ovo su ujedno i najbolji delovi u franšizi, te je ova kolekcija došla sa popriličnim hajpom kod fanova. Ali da li je ispunila očekivanja?

Utisci su nam posle “malo” igranja nekako izmešani. Sva tri dela AC igara koji pokrivaju renesansnu Italiju su ujedno i bili najlepši nastavci, i ostali su dugo vremena aktuelni nakon izlaska. Savršen setting, odlični karakteri, sasvim dobra priča – sve ovo je činilo da ova tri naslova budu glavni oslonac franšize po pitanju štancovanja ostalih igara. Sa ovim remasterom, očekivala su se čuda. Popravke u apsolutno svakom aspektu koji je sada zastario i pružanje jednog razloga više da se vratimo ovim igrama.

Što se apgrejda tiče, sve je nekako polovično. Ima grafičkih nadogradnji kao što su veći draw distance, bolje texture, tu i tamo par boljih efekata. Nažalost to nije lepo ukombinovano sa stvarima koje su ostale iste. Modeli likova su jadni kao što možete da pretpostavite (i vidite na slikama). Ubisoft je imao čak problema i sa random generisanim likovima gde ih je igra “stvarala” totalno nakaradne da su morali da pečuju. Zaista, nakon izlaska neki modeli su izgledali totalno užasno u svakom pogledu. Ezio kao i svi ostali glavni i ne tako glavni likovi su i dalje low poly sa nekim grubim animacijama i zastarelom mehanikom. Pored svega toga, mala nadogradnja engine-a za nove konzole je napravila probleme i u izvedbi igre. Neke animacije bile poprilično ubrzane i zbog toga, trčkaranje, pentranje i ostale akrobacije glavnog lika su izgledale užasno. Sve ove “dečije bolesti” kako bi ih neko nazvao, su skoro nestale nadolazećim zakrpama koje je Ubisoft nastavio da izbacuje. Skoro ništa od toga nije ostalo prisutno u igri, a mi smo na kraju dobili jednu sasvim lepu kolekciju Assassin’s Creed igara. Da ne zaboravimo, zasebne opise ove tri igre možete pronaći u našoj arhivi opisa.

Ubisoft je u ovu kolekciju ubacio dve anime serije koje na neki način upotpunjuju Ezio-vu priču: Assassin’s Creed Lineage i Embers a pored toga su izbacili multiplayer komponentu iz Revelations-a i Brotherhood-a. Okej to je nekako logično, uzevši u obzir da su ovim trebali da adekvatno prikažu priču o najomiljenijem liku iz franšize a ne da sada proširuju agoniju i u Multiplayeru. Naravno, da se razumemo, igranje ovih naslova nije agonija, samo multiplayer sa starom mehanikom bi nekako bio baš suvišan.

Najveći problem što se nas tiče je bilo privikavanje na mehaniku koja je “krasila” ove naslove. Sve je nekako više “hardkor”. Ne kao u prvom delu, ali ponovo u odnosu na Unity a po najviše Syndicate, mehanika jeste gruba i nekada malo nezahvalna kada želite da izvedete nešto na šta ste navikli u novijim naslovima a ne možete. To je nekako i čar ovih remastera koji “ne poprave” gameplay. Pored tog donekle, izgleda kojem vas vraćaju, okoline, ambijenta i svega ostalog, često sam gameplay ostaje nepromenjen. Bolje rečeno, biva ispeglan samo onoliko koliko je bilo potrebno da se ispegla u datom trenutku. Bez nekih olakšavajućih stvarčica i pogodnosti koje imamo u novijim naslovima.

Generalno, Assassin’s Creed Ezio Collection je odlična kompilacija tri možda najbolja naslova u franšizi. Za sve one koji nisu igrali, ovo je odličan podstrek da uskočite u ovaj fantastični serijal, a ukoliko ste već prešli nekoliko puta, 1080p60 je možda dovoljan razlog da započnete ponovo sa igranjem. Bolje rečeno, da se vratite “vašim omiljenim” igrama iz franšize. Možda ne vredi $60, ali svakako trebate odigrati.