Kada je PlayStation 4 stigao u prodaju krajem 2013. godine, jedan od ciljeva ovog hardvera je bio da stavi u zaborav PS3 generaciju koja je PlayStation-u donela mnogo nevolja, troškova i čak smanjenje prisustva na tržištu. Umesto tradicionalnog japanskog načina dizajna, koji je podrazumevao da mali tim tajnovitih dizajnera naprave kompletnu konzolu i softverske alate bez savetovanja svetskih developera (što je bio način na koji je „otac PlayStation“-a napravio PS1, PS2 i PS3), PlayStation 4 je bio realizovan uz pomoć glavnog arhitekte Mark Cerny-a koji je otvorio svoj proces razvoja, sakupio želje developera, dao im način da učestvuju u razvoju hardvera i softvera, i na kraju sklopio konzolu koja je na veoma balansiran način isporučila „nasvirani“ PC hardver koji bi mogao napajati veoma ambiciozne naslove u softverskom okruženju koje su mogli savladati i veoma mali (čak i jednočlani) razvojni timovi.
Odmah na svojoj premijeri, PlayStation 4 je uspeo da oko sebe okupi ne samo podršku medija i developera, već i igračke javnosti koji su prihvatili ovu konzolu oberučke i obezbedili joj da do kraja 2020. godine postane druga najprodavanija kućna konzola svih vremena sa preko 110 miliona prodatih konzola, ostavši samo iza legendarne PlayStation 2 konzole koja se između 1999. i 2010. godine prodala u tik preko 150 miliona kopija. Shvativši da je PS4 predstavljao odličan početak nove ere PlayStation-a, arhitekta Mark Cerny je ponovo zasukao rukave i sakupio nove impresije svetskih developera oko njihovih želja za novu generaciju PlayStation hardvera. Pored standardne želje za jačim centralnim komponentama (CPU i GPU) i većoj količini RAM memorije koji bi omogućili pravljenje većih i detaljnijih svetova, ali su takođe redovno (uz frazu „znamo da je nemoguće, ali“) pitali o mogućnosti ubacivanja skupe SSD tehnologije.
Posle više od 4 godine razvoja, finalna forma PlayStation 5 konzole je na kraju uspela da bude mnogo ambicioznija od svog prethodnika. Umesto malenog netbook Jaguar procesora koji je i na svojoj premijeri bio slabašan, PS5 je oberučke prihvatio Zen 2 CPU arhitekturu koja se danas smatra kao jedna od najbržih i koja direktno napada najjače Intelove desktop procesore, RDNA2 GPU arhitekturu koja je u konzolni svet donela podršku za RayTrading, i dugo čekani SSD hard disk koji je došao ne samo sa svojom podrškom za učitavanje odataka od 5,5 GB/s, već i širokim spektrom optimizovanih akceleratora koji sami mogu da dekompresuju, prebace i rade sa podacima bez potrebe da ih CPU nadgleda (što je velika boljka SSD-ova na PC-u).
Proces predstavljanja PlayStation 5 konzole javnosti nije bio standardan, jednim delom zbog činjenice da je Sony napustio E3 sajam i prebacio deo svog marketinga na druge online-fokusirane platforme (State of Play prezentacije) i taktike (intervjui o novoj konzoli direktno sa par svetskih novinarskih kuća i sajtova), a drugim delom jer je svetska pandemija sprečila okupljanje fanova i novinara na konvencijama gde nisu mogli da sami isprobaju novi hardver i softver. Umesto toga, dobili smo po jednu rundu PS5 novosti na svakih par meseci, neretko čekajući i pola godine između najava novih hardverskih mogućnosti sistema. Finalne detalje smo dobili tek ovog leta na junskoj prezentaciji kada smo po prvi put videli finalnu formu hardvera sa dve verzije pakovanja i cene konzole (sa i bez BR čitača diskova) i softvera koji se sprema ne samo za premijeru konzole već i u prvoj godini na tržištu. Kako se konzola bližila svojoj premijeri, Sony je opet imao spori plan, i maltene u danima pre dolaska u prodaju su detaljisali stvari koje bi u normalnoj godini odavno saznali – potpuno novi UI interfejs, tačne mogućnosti Backwards Compatibility podrške za puštanje starih PS4 igara, rad mnogih OS servisa, rad konzole sa eksternim hard diskovima, i načine na koji igrači mogu da prebace svoje podatke sa PS4 konzole na PS5.
Sada kada je PlayStation 5 stigao u prodaju i milioni igrača širom sveta su najzad krenuli da uživaju u prvim nextgen naslovima, možemo najzad da vidimo da li je sklop svih njenih hardverskih i softverskih komponenti doveo do značajnog napretka u našem omiljenom hobiju, kakav je proces korišćenja nove konzole, i šta možemo očekivati od nje u narednim godinama.
PlayStation 5 je velika i upečatljiva konzola. Svako ko je vidi će prvo biti impresioniran (ili zgrožen) njenim unikatnim dizajnom i veličinom koja je čini jednom od najmasivnijih konzola koje su ikada stigle u prodaju. Njen glavni estetski element su njene dve bele spoljne maske koje čine konzolu zakrivljenom, modernom, i vizuelno drukčijom od bilo kog drugog komada hardvera (ili čak nameštaja!) koje možete staviti oko televizora u vašoj dnevnoj ili gaming sobi. Očigledno dizajnirana da stoji u svom vertikalnom položaju, konzola najviše liči na neku modernu zgradu, ekscentrični muzej, no-name kineski ruter, ili stilizovanu vazu za cveće, ali svakako je jedinstvena i privlači pažnju kao unikatni komad nameštaja. Ovakav dizajn konzole je sa jedne strane prednost, jer će uneti dozu unikatnosti i dizajna pored vašeg TV-a, ali sa druge strane takođe je šansa jednako dobra da će PS5 strčati u mnogim domovima, pogotovo ako igrač ne može da locira dovoljno prostora gde bi mogao da smesti konzolu u njenom vertikalnom ili horizontalnom položaju. Jedno je sigurno, niko neće zameniti PS5 za bilo šta drugo.
Jedan od razloga zašto je konzola ovako velika ležu u njenom internom sistemu za protok vazduha i hlađenje vrućih komponenti kao što su centralni APU (CPU+GPU) čip, 16GB DDR6 unifikovane memorije, 825GB SSD-a (od kojeg je 662GB dostupno samim korisnicima) i naponskoj sekciji. Hlađenje se vrši velikim ventilatorom koji tiho uzima vazduh sa gornjeg dela konzole, šalje ga preko veoma velikog metalnog hladnjaka koji je povezan sa APU-om pomoću tečnog metala (najefikasnijeg sistema razmene toplote), i izduvava na pozadini konzole gde se nalazi integrisano napajanje. Ovo je pomoglo da konzola bude veoma tiha tokom reprodukcije video igara, najzad dajući šansu PlayStation korisnicima da odmore svoje uši od bučnih PS4 i PS4 Pro konzola koje su zvučale kao mali fenovi za kosu.
Konzola dolazi zajedno sa postoljem za stavljanjem konzole u vertikalni (gde ona liči na Sauron-ovu kulu iz filmova Gospodar Prstenova, ali bez crvenog oka na vrhu) i horizontalni položaj (gde konzola izgleda kao da lebdi iznad površine), jednim DualSense gamepadom (o kojem ćemo pričati kasnije), i svim potrebnim kablovima. Bele stranice konzole se mogu ukloniti bez ikakvih alata, čime se otvara pristup unutrašnjem kućištu konzole gde se može dodati novi interni SSD hard disk (ova opcija još nije omogućena), kao i očistiti prašinu unutar same konzole usisivačem pomoću dva specijalna otvora.
Operativni sistem PlayStation 5 konzole je evoluirana verzija PS4 OS-a, napravljena opet unutar FreeBSD platforme koje ja napajala PS3 i PS4 konzole. Umesto punog fokusa na centralni ekran sa širokim redom veoma velikih ikonica igara, PS5 sada nudi dva centralna sistema kontrole igara – glavni meni (uvek dostupan dugačkim pritiskom na PS dugme gamepada) koji prikazuje 8 malih ikonica zadnjih korišćenih igara i velikom otvorenom zonom za prikaz detalja o svakoj igri, i „Komandni Centar“, novi overlay koji se pritiska brzim pritiskom na PS dugme gamepada. Ovaj overlay u svakom trenutku daje pristup centralnim servisima konzole (Party i Prijtelji, Trofeji, kontrola zvuka, gašenja konzole i sl), kao i velikom listingu „Activity“ prečica koje su prikazane kao poveće kartice. Ove kartice dolaze u mnogim formama, i neretko su prečice za učitavanje zona igre kojima imate pristup (nivoi ili misije koje još niste prešli), listing izazova za igranje, listing trofeja (koji sada imaju i brojač za polu-završene radnje), snimljene medije, trenutno aktivne multiplayer sesije, i sl. Pored mogućnosti da se ove Activity prečice koriste za brže učitavanje delova igara koji su vam zanimljivi, pojedine igre takođe podržavaju i prilagođen tajmer koji vam govori koliko ćete vremena trebati da uložite za prelazak određene misije, ili čak ugrađena pomoć za sakupljanje trofeja ili prelazak misija. Ovaj sistem za ispomoć je veoma zanimljiv i može pomoći igračima koji imaju malo slobodnog vremena da igranje da brzo pronađu gde mogu da se zabave bez trošenja vremena na nebitne stvari (na primer, učitavanje svake igre da bi videli šta bi mogli da igraju u njoj).
Pored ovih velikih izmena u grafičkom dizajnu OS intefejsa, PS5 takođe više promoviše prikaz overlay poruka. Servisi koji su ranije na PS4 konzoli zauzimali ceo ekran su sada samo male pop-up notifikacije sa kojima igrač može da komunicira bez potrebe da napusti igranje igara. Među ovim servisima se najviše izdvaja Party sekcija, koja je sada prerađena da više liči na Discord, sa različitim sobama koje igrači mogu da otvore između sebe, dele tekstualne poruke, audio razgovore i čak dele između sebe real-time video snimke igara koje trenutno igraju. Ovi SharePlay snimci se mogu čak i postaviti da lebde na ekranu kao overlay, a PS+ korisnici mogu ona između sebe preuzimati kontrolu nad tom streaming igrom ili igrati je kooperativno (odličan način da vam drugar pomogne da pređete neki težak deo Demons Souls-a, čak i ako on nije ni kupio tu igru).
Od OS opcija koje trenutno nisu prisutne a PlayStation je potvrdio da rade na njima je podrška za proširenje internog SSD-a sa M.2 drajvovima (samo sertifikovani modeli će biti podržani, Sony će javiti koji će to modeli biti), mogućnost prebacivanja instaliranih PS5 igara na eksterne USB diskove (trenutno je moguće samo prebacivanje PS4 igara sa jedne na drugu lokaciju), i podrška za varijabilni framerate (VRR) sa kojim će konzola kontrolisati kada televizor treba da prikaže svaki novi frejm što eliminiše tearing, lag i druge nepoželjne efekte kod nestabilnog framerate-a.
Backwards Compatibility podrška je impresivna i omogućava PlayStation 5 konzoli da bez problema pusti više od 99% PS4 igara . Za igre na BD disku je naravno potrebna Standardna verzija PS5 konzole koja u sebi ima BD čitač, a i Standardna i Digitalna verzija konzole naravno mogu da puštaju naslove skinute sa PSN-a. Reprodukcija starih naslova je poboljšana kod mnogih igara koje su imale nestabilni framerate ili dinamičku rezoluciju, plus učitavanja su sada mnogo brža uz pomoć PS5 SSD-a. Mnoge igre koje su se mučile da rade u 60fps sada rade savršeno, a od njih izdvajamo Dark Souls 3, Sekiro Shadows Die Twice, Final Fantasy XV, Star Wars Jedi Fallen Order, Until Dawn i Monster Hunter World. PS5 BC ne može da ukloni framerate ili rezoluciona ograničenja koje imaju mnogi stari naslovi, tako da će igre koje su radile u 1080p sa 30fps i dalje ostati takve na PS5 sve dok developeri sami ne promene te opcije preko softverskih zakrpa. Takve patch-ove ipak ne treba očekivati, i ovaj put su prisutne samo kod novijih PS4 naslova koji su i dalje zastupljeni na tržištu. Od takvih igara izdvajamo Days Gone i Ghost of Tsushima koji sada rade u savršenih 60fps sa viskom rezolucijom.
Početna softverska podrška novih naslova je možda i najbolja u istoriji PlayStation konzola. Umesto par nebitnih igara koje su propratile premijere PS1, PS2 i PS3 konzola, PlayStation 5 od starta kreće sa par upečatljivih ekskluzivnih igara među kojima prednjače puni rimejk igre Demon’s Souls, Spider-Man Miles Morales i Sackboy A Big Adventure, a tu su i akciona igra Godfall, indie istraživačka igra The Pathless, i mnoge crossgen igre koje su optimizovale svoj rad i izgled da bolje rade na novoj konzoli (Dirt 5, DMC5 Special Edition, Borderlands 3, Watch Dogs Legion, Assassins Creed Valhalla, COD Black Ops Cold War, i mnogi drugi). Što je još impresivnije, veoma gusta 2020. godina u kojoj je PlayStation isporučio dosta velikih PS4 naslova i par PS5 launch igara, će biti ispraćena slično ambicioznom 2021. godinom za koju je već najavljen velik broj ekskluziva kao što su nastavak megahita God of War, prelepi Horizon Forbidden West, Ratchet & Clank: Rift Apart, Destruction All Stars, Returnal, i čak Gran Turismo 7!
Jedan od najupečatljivijh delova celog paketa nije grafika ili brzina učitavanja, nego gamepad! DualSense je odbacio tradicionalnu rumble tehnologiju za proizvodnju grubih vibracija (koje stvara vrtenje nebalansiranih tegova), i prebacacili su se na dva Voice Coil Actuator motora koji efektivno predstavljaju tegove koji pokrecu okolni magneti (isti pricip sa kojim zvučnici emituju zvukove) što omogućava drastično veću snagu, suptilnost i kontrolu nad vibracijama. Drugi novitet je prisustvo rezistivnih L2 i R2 triggera koji mogu biti isprogramirani da se ponasaju drukčije unutar svake igre, dajući tenziju, trenutak otpuštanja ili vibracije koje odgovaraju efektima i situacijama na ekranu. Ove mogućnosti gamepada su najbolje iskorišćene u igri Astro’s Playroom koja dolazi besplatno instalirana na svakoj PS5 konzoli, ali su prisutne i u mnogim drugim igrama na PS5 premijeri. Gamepad je malo veći, prijatniji je za korišćenje i ima dužu bateriju koja će se ovaj put moći puniti preko USB Type C kabela. Poslednji novitet je prisustvo integrisanog mikrofona, koji sada omogućava svakom PS5 korisniku da se upusti u online rasprave bez pomoći slusalica ili posebnog mikrofona.
Sudeći po premijeri PlaySation 5 konzole (i par drugih PC hardverskih premijera pre nje), potražnja za novim igračkim hardverom ove godine je probila sve rekorde. PS5 je rasprodat odmah u prvom danu prodaje, i stabilizacija tržišta se po nekim naznakam očekuje tek na proleće. Do tada, nekoliko novih nextgen naslova će stići u prodaju, što će opet podići interesovanje javnosti za ovu konzolu i produžiti probleme u logistici i nabavci konzole.
PlayStation 5 je veoma dobro sklopljena konzola koja u svojem masivnom kućištu krije veoma dobro optimizovani hardver koji je itekako spreman za buduće izazove. Naslovi koji su dostupni na premijeri već uspevaju da nas impresiraju sa svojom prelepom grafikom i brzim učitavanjima, a pravi tehnički biseri će stići tek za par godina kada developeri postanu bliže upoznati sa njenim mogućnostima. Po ceni od 500€ za punu verziju konzole i 400€ za Digitalnu verziju kojoj jedino fali BD čitač diskova, PlayStation 5 predstavlja veoma dobru osnovu za novu dugačku generaciju kućnog zabavnog softvera koji će iskoristiti sve prednosti modernih 4K televizora, HDR prikaza slike, RayTracing efekata i novih svetova koje napaja brzi SSD hard disk.
Posle problematične PS3 generacije, potpuno redizajnirani PS4 je neretko bio opisivan sa izrekom „Povratak kralja“. Sudeći po trenutnom stanju PS5 konzole, njenom hardveru, OS inovacijama i velikom softverskom katalogu najavljenom za njenu prvu godinu na tržištu, PlayStation 5 će lako produžiti vladavinu najpopularnije kućne konzole.
No Comment